Objavljena lista sistemski značajnih banaka u Srbiji

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) usvojio je Odluku o utvrđivanju liste sistemski značajnih banaka u Republici Srbiji i stopa zaštitnog sloja kapitala za te banke.

Donetom odlukom se od banaka koje su identifikovane kao sistemski značajne u Republici Srbiji zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od jednog ili dva procenta rizične aktive banke, u zavisnosti od stepena njihove sistemske značajnosti.

Odluka se primenjuje od 30. juna 2023. godine.

Sistemski značajne banke su one čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema u Srbiji.

Predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita i predsednik Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da su to banke koje su najveće po kapitalu ili aktivi.

“Zaštitni sloj kapitala predstavlja onaj višak iznad kapitala koji je neophodan kada se stavi u odnos sa rizikom ponderisane aktive, odnosno iznad onog koji banka propisuje da bi imala dovoljno veliki kapital za efikasno funkcionisanje. Svaka banka propisuje to u vidu jedne stope i sve iznad toga je zaštitni sloj”, kaže Hanić.

On dalje navodi da ukoliko stvari krenu prema lošoj situaciji, ako se pojave određene nepovoljne okolnosti, tada banka može da reaguje viškom kapitala, iznad uslovno neophodnog, za efikasno funkcionisanje.

“Na taj način se banke štite od rizika, pojave nekih nepovoljnih događaja koji mogu da ih ugroze. Takva situacija je bila, na primer, u vreme pandemije korona virusa, kada su naše banke štitile svoje poslovanje tim viškom kapitala i reagovale tako da nijedna nije zapala u teškoće. Zato mi i imamo relativno stabilan bankarski sektor”, ocenjuje Hanić.

Naš sagovornik isitiče da je veoma dobro da nijedna banka, uprkos izazovima počev od korone preko brojnih kriza, nije došla u situaciju da bude pred odlaskom u stečaj ili pod posebnim nadzorom, već sve funkcionišu efikasno.

Bazelski komitet za superviziju banaka objavio je krajem 2011. godine metodološki okvir za utvrđivanje globalnog sistemskog značaja banaka, a krajem 2012. godine i okvir za identifikaciju sistemskog značaja banaka na nacionalnom nivou, navodi se u saopštenju NBS.

Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke primenjuje se od 30. juna 2017. godine, a Narodna banka Srbije najmanje jednom godišnje preispituje zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sistemski značajnih banaka, ističe se u saopštenju centralne banke.