Zbog slabog oporavka posle pandemije, Kina smanjila referentne kamatne stope na kredite
Suočena sa slabim oporavkom posle pandemije, Kina je smanjila referentne kamatne stope na kredite kako bi podstakla potrošnju, mada ekonomisti ocenjuju da će možda biti potrebne snažnije mere za povećanje privrednog rasta, pišu svetski mediji i dodaju da su mere Kine u suprotnosti s potezima centralnih banaka na Zapadu koje podižu kamate kako bi se izborile s inflacijom, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Kina je u utorak smanjila referentne kamate na kredite, prvi put u poslednjih 10 meseci, dok vlasti u Pekingu nastoje da podupru usporeni ekonomski oporavak, ukazuje Rojters.
Novo monetarno popuštanje uvedeno je pošto oporavak druge po veličini svetske ekonomije posle pandemije pokazuje znake gubitka početnog zamaha koji je zabeležen u prvom kvartalu.
Primarna kamatna stopa (LPR) na jednogodišnji kredit smanjena je za 10 baznih poena na 3,55 odsto, dok je petogodišnja LPR smanjena za takođe 10 poena na 4,20 odsto.
Ekonomisti su očekivali smanjenje obe kamate, ali je, kako ističe Rojters, smanjenje na petogodišnju kamatu manje nego što su mnogi očekivali.
Snižavanjem referentne kamatne stope na kredite prvi put u skoro godinu dana kreatori politike u Pekingu nastavljaju opreznu monetarnu podršku u nastojanju da podstaknu snažniji ekonomski rast, piše Fajnenšl tajms.
Primarnu kamatnu stopu određuju velike banke u Kini i one utiču na troškove zaduživanja za preduzeća i domaćinstva.
Smanjenje tih stopa, kako navodi britanski list, ukazuju na napore kineske vlasti da okvire mera pomere ka monetarnom popuštanju pošto raste zabrinutost u vezi s trendovima u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji.
Kineska privreda, dodaje Fajnenšl tajms, nije uspela u potpunosti da se oporavi šest meseci pošto su vlasti ukinule stroga ograničenja za suzbijanje pandemije COVID-19 koja su bila na snazi tri godine, dok je rast pod pritiskom smetnji u trgovini i slabosti u sektoru nekretnina, koji čini više od četvrtine ekonomskih aktivnosti.
U mesecima posle ponovnog otvaranja Kine zabeleženi su razočaravajući ekonomski podaci, što je podstaklo spekulacije o tome da li će Peking i dalje voditi opreznu ili će se okrenuti snažnijim stimulusima kako bi se podstakla potražnja.
Ekonomisti kažu da smanjenje troškova pozajmljivanja možda nije pravi lek za kinesku ekonomiju i da će možda biti potrebne drastičnije mere, pošto su domaćinstva i preduzeća pokazala malo želje za zaduživanjem s obzirom na već visoki nivo duga i neizvesnim izgledima za zapošljavanje i rast, ističe Volstrit džurnal.
Ekonomsko usporavanje je, kako navodi lisz, još jedna od stavki na listi izazova za Peking, među kojima su loši odnosi sa SAD i mere Vašingtona i njegovih saveznika da smanje pristup Kini naprednim kompjuterskim čipovima. Takođe, multinacionalne kompanije preispituju ulogu Kine u svojim lancima snabdevanja usled bojazni zbog mogućih prekida u trgovini usled trvenja u odnosima Pekinga sa Zapadom.
Smanjenje kamata na kredite u Kini je u raskoraku s poslednjim ekonomskim merama na Zapadu, ukazuje Njujork tajms.
Američke Federalne rezerve više od godinu dana se bore s inflacijom podizanjem referentnih stopa. Evropska centralna banka je takođe podigla kamatne stope kao odgovor na inflaciju.
Kina, međutim, ima suprotan problem – potrošnja i investicije u privatnom sektoru su toliko slabi da se preduzeća međusobno nadmeću smanjenjem cene kako bi zadržala klijente, pa potrošačke i proizvođačke cene zapravo padaju.
Uz to kineski juan je oslabio u odnosu na dolar, ukazuje list, navodeći da više kamatne stope u SAD nego u Kini daju podsticaj kineskim kompanijama i domaćinstvima da iznose novac iz zemlje, zaobilazeći stroga ograničenja Kine na velike transfere sredstava u inostranstvo.
Izvor: Danas.rs
