Kako se kretala srpska privreda u prvom kvartalu ove godine: Međugodišnja inflacija 16 odsto, prosečna zarada 83.208 dinara…

U prvom kvartalu ove godine zabeležen je prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena od 16,0 odsto, a na inflaciju u ovom periodu su najviše uticali rast cena mleka, sira i jaja, mesa, čvrstih goriva, odnosno ogreva, hleba i žitarica, povrća i struje za domaćinstvo. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji za prvi kvartal iznosi 82.203 dinara, nominalno veća za 15,5 odsto u poređenju sa prošlom godinom objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Iz RZS su naveli da je najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena imao godišnji rast cena mleka, sira i jaja, pre svega zbog rasta cena jogurta i kiselog mleka, svežeg sira i mleka, koji je u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena učestvovao sa 13,8 odsto.

Rastu cena mesa od 19,7 odsto najviše je doprinelo poskupljenje sušenog dimljenog i usoljenog mesa, prvenstveno slanine i kobasice, svinjskog, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i pilećeg filea, čije je ukupno učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prvom kvartalu iznosilo 47,2 procenta.

Najveći doprinos godišnjem rastu cena hleba i žitarica, od 23,4 odsto, dali su poskupljenje belog hleba, slanih grickalica, bureka, slanih pita, kolača, torti i slatkih pita koje su u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica učestvovale sa 62,8 procenata.

U prvom kvartalu cena povrća je najviše bila određena cenom krompira, paradajza i paprike a kao zanimljivu činjenicu iz RZS navode da je jedini deflatorni uticaj imao pad cena kupusa.

Čvrsta goriva su u prvom kvartalu poskupela za 46,7 odsto, na šta je najviše uticao rast cene čvrstih goriva, pre svega drva za ogrev, koji je činio 74,6 odsto ukupnog godišnjeg rasta stope čvrstih goriva.

Međugodišnji rast cena u statističkoj grupi stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva iznosio je 23,4 odsto, čemu je najviše doprinelo poskupljenje struje za domaćinstvo iz januara 2023. koji je činio 29,0 odsto ukupne stope rasta u strukturi ove grupe u prvom kvartalu, dok je u međugodišnjoj stopi rasta ukupnih potrošačkih cena učestvovao sa oko 5,6 procenata.

Prosečna zarada 83.208

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata u Srbiji za prvi kvartal 2023. godine iznosila je 83.208 dinara. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, nominalno je viša za 15,5 odsto, dok je realno niža za 0,4 odsto, navodi Republički zavod za statistiku.

U odnosu na prethodni kvartal, tj. četvrti kvartal 2022, prosečna zarada nominalno je viša za 4,9 odsto, dok je realno viša za 1,5 odsto, pokazali su rezultati analize prvog kvartala 2023. godine.

Nominalne zarade su se od početka godine kretale u skladu sa kretanjem realne ekonomije i budžeta, istovremeno se prilagođavajući tržišnim pokazateljima, tj. ponudi i potražnji radne snage. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa beleži trend rasta i u martu 2023, sa iznosom od 85.485 dinara, dostiže međugodišnji rast od 14,5% nominalno, dok je realno niža za 1,5%.

Na rast zarada uticala je i odluka o povećanju minimalne cene rada sa 201,2 dinara po radnom času u 2022. godini na 230 dinara u 2023. godini, podsećaju u izveštaju.

Takođe, prosečna zarada bez poreza i doprinosa, izražena u evrima, kao pokazatelj životnog standarda i međunarodne konkurentnosti privrede Srbije, beleži rast, i u martu 2023. dostiže vrednost od 729 evra ili međugodišnji rast od 15%, što je približno nominalnom rastu zarada usled relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kažu u Zavodu.

Kako navode iz RZS, odnos kretanja zarada u javnom sektoru i van njega dugo je bio promenljiv, budući da je u nekoliko navrata sukcesivan rast zarada u javnom sektoru doveo do njihovog porasta i van javnog sektora, što je rezultiralo rastom ukupnih zarada.

– Politika upravljanja zaradama u javnom sektoru se na taj način pokazala kao pokretač impulsa unutrašnje tražnje i regulator fluktuacija na tržištu rada. Od početka 2023. godine, zarade u javnom sektoru su na višem nivou nego zarade van njega, pokazuje analiza.

Poređenjem zarada bez poreza i doprinosa po sektorima zapaža se da je najveći realan rast u prvom kvartalu 2023. godine, u odnosu na isti period 2022. godine, ostvaren u sektorima Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (1,3%), Prerađivačka industrija (0,8%) i Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (0,7%).

Najviša zarada bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2023. godine obračunata je u sledećim oblastima: Računarsko programiranje i konsultantske delatnosti (255.439 dinara), Vazdušni saobraćaj (178.606 dinara), Naučno istraživanje i razvoj (174.434) i Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa (167.123 dinara).

U svim ostalim oblastima zarade su se kretale u rasponu od 46.393 dinara (Delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića) do 150.978 dinara (Upravljačke delatnosti; savetovanje u vezi sa upravljanjem).

Posmatrano po regionima, najviša prosečna zarada bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2023. godine obračunata je u Beogradskom regionu (105.304 dinara). U Regionu Vojvodine zarada je iznosila 79.113 dinara, u Regionu Južne i Istočne Srbije 71.461 dinar, a u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 69.240 dinara.

Odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa u prvom kvartalu 2023. godine ukazuje na neznatan rast kupovne moći u odnosu na prethodni kvartal.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2023. godine bilo je potrebno izdvojiti 1,16 prosečnih zarada (u četvrtom kvartalu 2022. − 1,17), dok je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,60 prosečne zarade (u četvrtom kvartalu 2022. – 0,61).

U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, odnos prosečne potrošačke korpe i zarade bez poreza i doprinosa od 1,16 ukazuje na pad kupovne moći (u prvom kvartalu 2022. − 1,13), pri čemu minimalna potrošačka korpa od 0,60 prosečne zarade neznatno prevazilazi nivo iz istog kvartala prethodne godine (0,59).

Posmatrano po gradovima, u prvom kvartalu 2023. godine, kupovnu moć (odnos prosečne potrošačke korpe i prosečne zarade) iznad proseka Republike (1,17) imali su Beograd (0,95), Novi Sad (1,09), Niš (1,14) i Kragujevac (1,16), dok su u ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečne zarade pokrivale minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava, podaci su iz analize RZS-a.

(Tanjug, N1)