Japanske kompanije prisiljene da prime uplate u kineskim juanima

Ruska uplata dividende japanskim kompanijama koje imaju udeo u projektima za eksploataciju nafte i gasa na ostrvu Sahalin izvršena u kineskim juanima predstavlja šok za poslovni establišment u Tokiju i predznak novog doba u međunarodnoj trgovini.

Japan je jedna od država koja je relativno brzo i spremno odreagovala na zahtev Vašingtona da se Rusiji uvedu ekonomske sankcije zbog njene intervencije u Ukrajini.

Međutim, uprkos mnoštvu zabrana na uvoz ruske robe i proizvoda, blokiranju plaćanja više ruskih banaka i odustajanju od fabrika na tlu najveće zemlje sveta, poput one koja je pripadala “Tojoti”, vlada u Tokiju je odlučila da sankcije ne proširi na energetski sektor, odnosno, da usliši zahtev japanskih kompanija koje su od sredine devedesetih ulagale u nalazišta nafte i gasa na Sahalinu i dozvoli im da ostanu angažovane na tom ruskom ostrvu.

One su, nakon naglog povlačenja moćne britansko-holandske korporacije “Šel” i američkog “Ekson-Mobila” sa Sahalina i odluke vlade u Moskvi da zbog toga preuzme upravljanje nad podvodnim poljima nafte i gasa u sastavu oba velika projekta na tom ostrvu i drugim dotadašnjim ulagačima ponudi novi ugovor, prihvatile uslove koje je ponudio Kremlj kako bi zaštitile svoj vlasnički udeo.

Stoga, javljaju japanski mediji, one su ovih dana primile isplatu dividendi, neočekivano, u kineskim juanima.

Naime, zbog američkih sankcija i isključenja iz međunarodnog sistema plaćanja ruska država, kompanije i finansijske institucije, u ovom slučaju “Gasprom” i “Gasprombank”, bile su prisiljene da napuste plaćanje u dolarima i uspostave mehanizam za isplatu nadoknade u nekoj drugoj valuti.

Po izveštavanju japanskih glasila, pre okršaja u Ukrajini strane kompanije uključene u projekte na Sahalinu su primale dividendu dva puta godišnje preko dolarskog računa u jednoj singapurskoj banci.

Zapadnjaci otišli, Japanci ostali

Do odluke da napuste Rusiju u martu prošle godine “Ekson-Mobil” je imao čak 30 posto akcija u “Sahalinu 1”, a “Šel” 27,5 posto deonica u “Sahalinu 2”. Kada je povukao radnike i tehniku, “Šel” je pokušao da svoj udeo proda kineskim preduzećima, ali je vlada u Moskvi stala tome na put i, optuživši britansko-holandsku korporaciju za jednostrano i nezakonito kršenje ugovora, naložila joj da te deonice za 1,6 milijardi dolara ustupi ruskoj kompaniji “Novotek”.

Japanske kompanije imaju vlasnički udeo od 30 posto u projektu “Sahalinu 1”, odnosno, 25 odsto u projektu “Sahalin 2”. “Korporacija za razvoj naftnih i gasnih polja na Sahalinu” (SODEKO) je japanski konzorcijum u koji je, pored privatnih kompanija “Itoću” i “Marubenji”, uložilo i japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije. On poseduje skoro trećinu deonica u “Sahalinu 1”.

S druge strane, privatne korporacije “Micui” i “Micubiši” drže udeo od 12 i po, odnosno, deset odsto u projektu “Sahalin 2”.

Novinari u Zemlji izlazećeg sunca komentarišu da su ti divovi japanske ekonomije verovatno nezadovoljni činjenicom da im je novac uplaćen u kineskoj valuti, jer ona nije u potpunosti konvertibilna, odnosno, postoje ograničenja za njeno slanje i korišćenje. Tome treba dodati i da je vrlo moguće da, zbog dugog istorijskog i ideološkog rivalstva s Kinom, pojedini japanski poslovni ljudi i političari plaćanje u juanima doživljavaju kao vrstu uvrede.

Međutim, spekulisati o tome da li su Rusi svesno odlučili da na taj način uzvrate japanskoj državi za to što je ona prošle godine prednjačila u sankcijama ili zato što se zbližava sa NATO-om nije zahvalno.

Radije, pažnju valja usmeriti na činjenicu da je upravo zbog ekonomskog pritiska SAD i njenih vojnopolitičkih saveznika, među kojima je i Japan, Moskva prisiljena da pristupi dedolarizaciji svoje spoljne trgovine i usmeri svoj izvoz nafte i gasa pre svega u Kinu, zbog čega sada dobija velike količine juana. Otud je neminovno da ona kinesku valutu koju poseduje iskoristi i za plaćanja u inostranstvu.

Japanci su toga svesni i časopis Nikei Azija ukazuje da je u martu ove godine juan pretekao dolar kada je u pitanju ruska spoljna trgovina – 39 odsto transakcija tada je obavljeno u kineskoj, a 34 posto u američkoj valuti.

Velika dilema za Tokio

Japanski stručnjaci i mediji svesni su i globalnog trenda dedolarizacije, koji već traje nekoliko godina, ali se naročito ubrzao nakon početka sukoba u Ukrajini, kada je postalo jasno da će Zapad pleniti rusku državnu i privatnu imovinu i pokušati da iskoristi globalnu dominaciju dolara kao međunarodnog sredstva plaćanja i valute u kojoj se drže devizne rezerve da bi ekonomski slomio Rusiju.

Oni zato ističu istraživanja po kojima se udeo američke valute u ukupnim svetskim rezervama od 2016. godine umanjio za 11 posto, kao i da je dedolarizacija prošle godine tekla po godišnjem tempu deset puta bržem nego ranijih godina.

Ipak, izvesno je da je činjenica da juan, valuta komunističkog suseda s kojim Tokio ima teritorijalni spor, postaje važan medijum za međunarodnu trgovinu ima nemali psihološki efekat na japansku državu i kompanije, jer ona znači jačanje ekonomskog i političkog uticaja Pekinga u svetu.

Veliko pitanje za Tokio je da li se tome prilagoditi ili opirati u skladu s američkom strategijom umanjivanja ekonomske zavisnosti i prekidanja poslovnih i tehnoloških veza sa Kinom.

RTS