Ukidanje PDV-a: Hrana treba da stigne siromašnima, a ne da se baca
Sve je više proizvođača koji doniraju viškove hrane narodnim kuhinjama, bankama hrane i dobrotvornim organizacijama, ali ma kako se to povećavalo, potrebe su veće.
Da bi bilo više onih koji doniraju hranu, potrebno je da se obezbede bolji uslovi za one koji svoje proizvode poklanjaju, a jedan od njih je, svakako, smanjenje troškova prilikom donacija.
Po rečima Srđana Budimčića iz „Banke hrane Vojvodine”, da bi se mogle prikupiti veće količine hrane, odnosno da bi proizvođači više donirali, potrebno je da se usvoji predlog zakona o otpisu poreza na dodatu vrednost na doniranu hranu. To bi, ukazao je Budimčić, uticalo na to da se smanji količina hrane koja se u Srbiji baca, a baca se mnogo hrane.
– Кada bi zaživeo predlog zakona o otpisu PDV-a na doniranu hranu, sigurno je da bi se znatno smanjile količine hrane koje se bacaju – rekao je Budimčić. – Tada bi se prikupilo puno više hrane nego sada i tako obezbedilo da veće količine hrane stigne do onih kojima je potrebna. Mnogo je proizvođača hrane koji imaju visoko razvijenu svest o društveno korisnim akcijama jer se povećava količina donirane hrane. Prošle godine donirano je 75 tona hrane, do sada smo u ovoj godini sakupili 80 tona i očekujemo da će do kraja godine biti premašena količina od 100 tona.
Mnogo se baca
Doniranje hrane izuzetno je važno jer u svim zemljama ima mnogo građana koji žive na ivici siromaštva, kojima je potrebna pomoć da bi pregurali svaki dan i obezbedili za sebe i svoju porodicu osnovne prehrambene namirnice. Istovremeno, u svim zemljama, pa i u Srbiji, baca se mnog o hrane. Po nekim procenama, u našoj zemlji to se uradi s čak dva miliona kilograma hrane dnevno. Prema podacima UN za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje baci 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je devet kilograma više od svetskog proseka.
Ukoliko bi bio ukinut PDV na donaciju hrane, ukazuje Budimčić, vrednost donirane robe bi bila znatno veći.
– Po podacima iz 2020. godine, bilo je donirano hrane u vrednosti od 160 miliona dinara, a uz otpis PDV-a sigurno je da bi to bilo više – i do 200 miliona dinara. Naime, nedavno smo od kompanije Imlek dobili 40.000 litara mleka koje smo distribuirali, a ta donacija bila je vredna 6,2 miliona dinara s PDV-om – ističe Budimčić.
On objašnjava da proizvođači hrane imaju troškove i kad su u pitanju donacije i uništavanje, te da su u situaciji da, pošto se na doniranu hranu plaća PDV, upoređuju troškove koje imaju kada hranu poklanjaju i kada je uništavaju.
– Uništavanje hrane prate troškovi za taj postupak, a kada se hrana donira, plaća se PDV i nekad se ti troškovi poklapaju, nekad su veći za doniranje, a nekad za unuištavanje pa je jasno da bi, uz ukidanje PDV-a na donaciju hrane, bilo mnogo više onih koji bi hranu poklanjali jer ne bi imali troškove za viškove koje imaju i tako bismo uspeli da siromašnim i socijalno ugroženim građanima obezbedimo da svakodnevno imaju ozbiljne pakete hrane – kaže Budimčić.
Po njegovim rečima, „Banka hrane Vojvodine” je krovna organizacija koja sarađuje s udruženjima, centrima za socijalni rad i fondacijama kojima se doniraju proizvodi koji se sakupe od proizvođača hrane.
– Hranu doniraju proizvođači hrane koji posluju u Srbiji. Za sada još nismo uspostavili saradnju s trgovcima, ali smo u pregovorima s nekoliko velikih trgovačkih lanaca spremnih da doniraju hranu. Proizvođači hrane doniraju proizvode čiji je rok trajanja od 30 i 60 dana, a najčešće se doniraju gotovi proizvodi, poput supa, čipsa… kao i mleko, voda, sokovi, čokolada, voće i povrće… Sarađujemo sa 145 institucija, među kojima su i lokalne samouprave i Crveni krst Vojvodine sa svojim jedinicama kojima distribuiramo proizvode i prema njihovim procenama oko 10.000 korisnika dostavljaju se donirani proizvodi.