Guverneri iz susednih zemalja: Optimistični znakovi obuzdavanja inflacije
Visoka stopa inflacije i ubrzana normalizacija monetarne politike ključni su izazovi s kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana, ocenjeno je danas u Bečićima na desetom Samitu guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava regiona
Kako je na otvaranju dvodnevnog skupa rekao predsednik Saveta ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, inflacija je u regionu u prošloj godini bila najviša u prethodne dve decenije, pri čemu su najveće stope zabeležene u Srbiji i Severnoj Makedoniji a najmanja u Albaniji.
Ocenio je da usled visoke stope inflacije stagnira tempo smanjenja siromaštva ali i dodao da u većini zemalja regiona postoje „optimistični“ znakovi obuzdavanja inflacije.
Govoreći o bruto domaćem proizvodu na Zapadnom Balkanu, Vlahović je kazao da svi u regionu imaju problem da dostignu „robusnu“ stopu rasta od pet i više odsto.
„U 2023. očekuje se rast BDP od 2,6 odsto vođen rastom potrošnje i javnim investicijama“, kazao je Vlahović i dodao da prepreku za robusniji rast na ZB, osim globalnih faktora poput rata u Ukrajini, krize bankarskog sektora i eventualno usporenog rasta Kine, predstavljaju i „nedovoljno razvijene institucije“.
Od januara 2012. do 2021, inflacija u zemljama regiona bila je ispod tri odsto a po oceni panelista, pandemija korona virusa uslovila je da se iz tog perioda „velike stabilnosti“ uđe u period „velike nestabilnosti“.
Inflacija u Srbiji je u prošloj godini dostigla rekordnih 15,1 odsto a po rečima viceguvernera Narodne banke Srbije Željka Jovića, prva reakcija NBS u cilju zaustavljanja inflacije bilo je povećanje referentne kamatne stope za pet procentnih poena.
Jović je rekao i da je prvi cilj NBS u narednom periodu postizanje cenovne stabilnosti, drugi cilj je finansijska stabilnost a treći podrška ekonomskoj politici Vlade Srbije. Navodeći da je inflacija u Crnoj Gori prošle godine iznosila 17,2 odsto, guverner crnogorske Centralne banke Radoje Žugić kazao je da je merama monetarne politike inflacija u ovoj godini spuštena na oko osam odsto.
Na skupu su učestvovali i guverneri centralnih banaka BiH, Severne Makedonije i Hrvatske kao i viceguverneri Banke Slovenije i Banke Albanije.
(Kamatica/Beta)
