Nemačka ekonomija recesijom platila danak inflacije: Koje su posledice po Evropu?

Nemačka privreda je, prema novim podacima, na početku godine bila u recesiji, pošto su domaćinstva u najvećoj evropskoj ekonomiji smanjila potrošnju usled naglog rasta cena.

Dok postoje bojazni da bi slaba ekonomska aktivnost u Nemačkoj mogla da potraje, njene posledice bi mogle da se odraze i na širu evropsku privredu, pišu svetski mediji.

„Iznenađujuće negativni signali“

Nemačka ekonomija ušla je u recesiji početkom 2023. pošto je potrošnja domaćinstava u ekonomskom motoru Evrope konačno podlegla pritisku visoke inflacije, ukazuje Rojters (Reuters).

Bruto domaći proizvod pao je za 0,3 odsto u prvom kvartalu ove godine, pokazala je u četvrtak, 25. maja, revidirana procena nemačkog statističkog zavoda. Prema prvoj proceni, nemačka privreda je u prvom tromesečju imala nulti rast.

Taj pad je usledio posle smanjenja od 0,5 odsto u četvrtom kvartalu 2022, čime je nemačka imala ekonomski pad u dva uzastopna tromesečja, što je tehnička definicija recesije, piše Radio Slobodna Evropa.

Nemački podaci o BDP-u pokazali su „iznenađujuće negativne signale“, rekao je ministar finansija Kristijan Lindner (Christian).

Potrošnja nemačkih domaćinstava smanjena je za 1,2 odsto na kvartalnom nivou, dok je državna potrošnja takođe značajno smanjena za 4,9 odsto.

Nasuprot tome, investicije su porasle u prva tri meseca ove godine, posle slabe druge polovine 2022. Ulaganja u mašine i opremu porasla su za 3,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok su ulaganja u građevinarstvo porasla za 3,9 odsto.

Pozitivna kretanja su takođe zabeležena u trgovini – izvoz je porastao za 0,4 odsto, dok je uvoz opao za 0,9 odsto.

Sada je, kako navodi Rojters, pitanje da li će u drugoj polovini godine doći do oporavka. Međutim, pad kupovne moći, agresivno zaoštravanje monetarne politike i očekivano usporavanje američke ekonomije, govore u prilog slabe ekonomske aktivnosti u Nemačkoj.

Strahovi od trajne recesije

Slaba aktivnost u industrijskoj proizvodnji i maloprodaji izazvale su bojazan da će najveća evropska privreda ući u dužu recesiju, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Većina analitičara očekuje da će Nemačka ove godine imati slab rast. Nemački savet ekonomskih eksperata nedavno je prognozirao rast BDP-a u ovoj godini od 0,2 odsto, ali mnogi ekonomisti brinu da će najveća evropska privreda ostati zaglavljena u stagnaciji.

Potrošači u Nemačkoj su pogođeni visokom inflacijom i rastom troškova zaduživanja koji su podrili kupovnu moć, što je dovelo do pada u maloprodaji od 8,6 odsto u martu u odnosu na isti mesec pre godinu dana.

Raspoloženje u nemačkim kompanijama je takođe sve turobnije u pogledu ove godine, pokazuje indeks poslovnog raspoloženja instituta Ifo, koji je pao u maju prvi put u poslednjih sedam meseci.

S druge strane, pojedini ekonomisti smatraju da će pad inflacije i ubrzanje rasta plata, u kombinaciji sa snažnim tržištem rada, pomoći privredi da postigne blagi rast u ostatku ove godine.

Posledice po Evropu

Ulazak Nemačke u recesiju naneo je udarac i evropskoj ekonomiji, pošto bi revidirani podaci mogli da znače i da je evrozona u celini takođe zabeležila pad, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Ova promena ipak ne menja suštinski ekonomske perspektive zemlje i eventualni pad u širem regionu verovatno će biti skroman.

Ipak, ističe američki list, recesija u evrozoni će umanjiti optimizam koji je narastao poslednjih meseci oko perspektiva evropske privrede, a takođe bi mogla da podstakne veći oprez među kreatorima politike u Evropskoj centralnoj banci dok se pripremaju za dalje podizanje kamatnih stopa.

U mesecima neposredno posle invazije na Ukrajinu, ekonomisti su upozoravali da je Nemačka pod velikim rizikom od recesije, s obzirom na njenu tadašnju zavisnost od ruskog gasa.

Međutim, ekonomski podaci objavljeni na početku godine izgleda da ukazuju na to da će Nemačka izbeći takvu sudbinu. Revidirani podaci za prvi kvartal potvrdili su da je četvrta po veličini svetska ekonomija podlegla recesiji, ali manjoj nego što se strahovalo kada je Kremlj prekinuo isporuke gasa u leto 2022.

Istraživanja među kompanijama ukazuju na povratak rasta u Nemačkoj tokom drugog kvartala. S druge strane, uticaj viših troškova zaduživanja i slab rast na mnogim od glavnih nemačkih izvoznih tržišta ukazuju na mogućnost ponovnog smanjenja u trećem tromesečju.

Ako procene rasta u ostalim članicama evrozone ostanu nepromenjene, nova procena nemačkog BDP-a ukazuje na to da se privreda zone u celini blago smanjila u prvom kvartalu. Agencija Evropske unije za statistiku trenutno procenjuje rast po godišnjoj stopi od 0,3 odsto, posle pada od 0,2 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine.

Najslabija od najjačih

Nemačka centralna banka, Bundesbanka, očekuje da će privreda zemlje ostvariti skroman rast u kvartalu od aprila do juna, pošto će oporavak industrije nadoknaditi stagnaciju potrošnje domaćinstava.

Međunarodni monetarni fond (MMF) predvideo je da će Nemačka biti najslabija od naprednih svetskih ekonomija, sa smanjenjem od 0,1 odsto ove godine, ukazuje BBC.

Pored Nemačke, MMF je prvobitno prognozirao pad i za Veliku Britaniju, ali je revidirao svoju s procenu s minus 0,3 odsto na rast od 0,4 odsto.

S poslednjim padom, nemački BDP je i dalje ispod nivoa pre pandemije, za razliku od ukupne ekonomije evrozone.

Radio Slobodna Evropa