Izveštaj EIB: Evropa smanjuje jaz u odnosu na SAD u usvajanju naprednih digitalnih tehnologija
Prema novom izveštaju Evropske investicione banke (EIB) Digitalizacija u Evropi 2022–2023: Dokazi iz Istraživanja o investicijama, prošle godine je više od polovine (53%) preduzeća u Evropskoj uniji (EU) preduzelo korake ka poboljšanju svog digitalnog prisustva, na primer nudeći svoje usluge onlajn. Takodje, EU je smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države u usvajanju naprednih digitalnih tehnologija, kao što su robotika, analitika velikih podataka i veštačka inteligencija. Njih je prošloj godini usvojilo 69% evropskih preduzeća, u poređenju sa 71% preduzeća u SAD.
Iako su preduzeća u EU znatno napredovala, firme u SAD su generalno ostvarile veći stepen digitalizacije kao odgovor na pandemiju. Glavni razlog je niski obim ulaganja u digitalizaciju mikro i malih preduzeća u EU, gde je samo 30% njih digitalizovano (u poređenju sa 62% velikih preduzeća). 14% evropskih firmi smatra da je ograničen pristup digitalnoj infrastrukturi glavna prepreka investicijama. Pored toga, digitalizacija firmi u velikoj meri zavisi od raspoloživosti radnika sa digitalnim veštinama. Stoga je od suštinskog značaja da se poboljšaju sistemi obrazovanja i obuke, kako bi kontinualno unapređivali veštine. Važnu ulogu u digitalizaciji igra i trgovina, budući da preduzeća koja učestvuju u međunarodnoj trgovini češće usvajaju napredne digitalne tehnologije.
„Da bi postigla digitalnu tranziciju i iskoristila njene dugoročne prednosti, EU bi trebalo da osim pukog usvajanja tehnologija uzme u obzir i šire društvene implikacije. Omogućavanje radnicima da unaprede svoje digitalne veštine biće ključno kako bi se u Evropskoj uniji stvorilo okruženje koje je povoljno za inovacije, što će, zauzvrat, povećati konkurentnost i otpornost preduzeća i regionâ”, rekla je Debora Revoltela, direktor ekonomske službe EIB.
Digitalna preduzeća pokazuju veću otpornost na poremećaje u trgovini i proaktivnije se nose sa njima. Takođe, više ulažu i u mere za ublažavanje klimatskih promena (57% u odnosu na nedigitalna preduzeća). Napredne digitalne tehnologije, kao što su pametna urbana mobilnost, precizna poljoprivreda i održivi lanci snabdevanja mogu pomoći u rešavanju izazova u oblasti životne sredine, doprinoseći smanjenju emisija i prelasku na zeleniju privredu.
„Digitalna infrastruktura, uključujući pristup brzom internetu, raspoloživost stručne radne snage i inovativna okruženja igraju ključnu ulogu u pokretanju digitalizacije. Regioni sa boljom digitalnom infrastrukturom beleže veće prihode od digitalnih investicija i veće prisustvo digitalnih preduzeća. Prihvatanjem digitalne transformacije na holistički način, Evropska unija može izgraditi prosperitetnu i održivu budućnost”, rekao je Rikardo Morinjo, potpredsednik EIB.
