Narodna banka Srbije je u okviru majskog Izveštaja o inflaciji predstavila analizu osnovnog, povoljnijeg i nepovoljnijeg scenarija kada je reč o kretanju bruto društvenog proizvoda (BDP) i inflacije, u kojima su ponudili različite scenarije u odnosu na globalna kretanja inflatornih pritisaka i finansijskih uslova, kao i brzinu oporavka Kine nakon napuštanja strategije nulte tolerancije prema koronavirusu.
Kao dodatni rizik analizom je obuhvaćen i mogući razvoj geopolitičke situacije, odnosno kretanja cene energenata i primarnih proizvoda.
U zavisnosti od toga koji bi scenario mogao da se odigra, projekcije inflacije u Srbiji kreću se od 12,2 odsto do 13,1 odsto, a rasta BDP-a od dva do tri procenta.
Osnovni scenario – inflacija od 12,7 odsto, rast BDP-a od 2,5 odsto
Prilikom objavljivanja izveštaja o inflaciji viceguverner Željko Jović ocenio je da podatak da je međugodišnja inflacija u aprilu iznosila 15,1 odsto potvrđuje da je vrhunac rasta cena iza nas i da prethodno preduzete monetarne mere daju rezultate.
Očekuje se, takođe, da će inflacija u narednim mesecima nastaviti da opada i da bi u junu mogla da se kreće oko 14 odsto, a bazna oko 11 odsto, da bi se u granice ciljanog koridora od 1,5 do 4,5 odsto vratila sredinom sledeće godine.
Osnovni scenario analitičara NBS podrazumeva da će inflacija na kraju godine iznositi 12,7 odsto uz rast BDP-a od 2,5 odsto, dok su eksterne pretpostavke u tom slučaju te da će stopa privrednog rasta u zoni evra biti 0,7 odsto, prosečna inflacija 5,5 odsto, cena nafte 80,4 dolara po barelu a gasa 495 dolara za hiljadu kubnih metara, uz značajan pad cene primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu od 11,7 odsto u poslednjem kvartalu ove godine.
Prema osnovnom scenariju, tromesečni euribor bi na kraju godine bio 3,7 odsto.
Nepovoljniji scenario – inflacija od 13,1 odsto, privredni rast od dva odsto
„U nepovoljnijem scenariju pretpostavili smo da je inflacija u zoni evra, a pre svega bazna inflacija, postojanija od očekivane zbog nastavka prenošenja visokih globalnih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, činjenice da cene proizvoda i usluga ne odražavaju samo rast troškova proizvodnje već i rast profitnih marži i/ili zadržavanja inflacionih očekivanja tržišnih subjekata na relativno visokom nivou, kao i većeg rasta zarada od očekivanog. Pretpostavili smo da se paralelno s tim dešava i brži ekonomski oporavak Кine, što za posledicu ima viši nivo ovih cena na svetskom tržištu nego u osnovnom scenariju. U ovom scenariju pretpostavili smo i dodatnu eskalaciju geopolitičkih tenzija i po tom osnovu više cene energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda“, navode iz NBS u analizi nepovoljnijeg scenarija.
Ostvarenje takvog scenarija odrazilo bi se na domaća makroekonomska kretanja kroz više cene uvoznih proizvoda i usluga i više cene naftnih derivata, dok bi rast svetskih cena ostalih energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda dodatno povećavao troškove proizvodnje, stoji u analizi, uz ocenu da bi efekat viših troškovnih pritisaka na domaću inflaciju delom bio kompenzovan efektima zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) i niže eksterne tražnje.
„Uzevši u obzir sve navedeno, procenjujemo da bi u tom slučaju prosečna inflacija bila viša za 0,4 procentna poena u ovoj godini nego u osnovnom scenariju, i viša za 0,9 procentnih poena u 2024. godini, kao i da bi se u granice cilja najverovatnije vratila u četvrtom kvartalu 2024. godine“, stoji u analizi nepovoljnijeg scenarija analitičara NBS.
Nepovoljniji scenario podrazumeva rast BDP zone evra od 0,2 odsto u 2023. godini uz prosečnu inflaciju od 6,5 odsto, cenu nafte od 90 dolara po barelu, gasa od 554 dolara za hiljadu kubika i pad cena hrane od 1,9 odsto na svetskom tržištu. Tromesečni euribor u ovom scenariju na kraju godine bi iznosio 4,7 odsto.
Povoljniji scenario – inflacija od 12,2 odsto, rast BDP-a od tri odsto
U povoljnijem scenariju analitičari NBS pretpostavili su da će se, usled znatnog smanjenja globalnih troškovnih pritisaka prethodnih meseci, i inflaciona očekivanja tržišnih subjekata u zoni evra smanjivati brže od očekivanja, što bi onda i monetarne uslove, realno posmatrano, učinilo restriktivnijim.
„U takvim uslovima inflacija u zoni evra usporavala bi brže nego što se očekuje u osnovnom scenariju, što bi smanjilo potrebu za dodatnim zaoštravanjem monetarne politike. U tom scenariju pretpostavili smo i da bi se privreda Кine oporavljala nešto sporije od očekivanja u osnovnom scenariju, kao i da bi se smanjile geopolitičke tenzije, što bi rezultiralo nižim svetskim cenama energenata, primarnih proizvoda i industrijskih sirovina. Кao rezultat nižih troškovnih pritisaka i manjeg zatezanja monetarnih uslova, i izgledi privrednog rasta zone evra bili bi povoljniji nego u osnovnom scenariju“, naveli su u analizi.
Odigravanje takvog scenarija značilo bi da bi domaća inflacija bila niža u ovoj godini za 0,5 procentnih poena nego u osnovnom scenariju, i za 0,9 procentnih poena u 2024. godini, a u granice cilja vratila bi se u prvom kvartalu sledeće godine.
„Povoljniji izgledi za privredni rast zone evra odrazili bi se direktno i na veći izvoz robe i usluga Srbije nego u osnovnom scenariju. Pored toga, sporije zaoštravanje monetarne politike ECB-a nego u osnovnom scenariju imalo bi i manje negativne efekte na raspoloživ dohodak za investicije i potrošnju, što bi sve zajedno rezultiralo višim privrednim rastom Srbije za po 0,5 procentna poena u ovoj i narednoj godini nego u osnovnom scenariju“, zaključili su iz NBS u analizi povoljnijeg scenarija.
Biznis.rs
