“Nova povećanja kamata su moguća, ali verujem da se to neće dogoditi”

Narodna banka Srbije je u martu i aprilu nastavila da povećava referentnu kamatnu stopu do nivoa od 6 odsto, moguće je da će ona biti još povećana, ali ako se ostvare projektovani podaci o kretanjima u narednom periodu, verujem da neće biti potrebe za tim, izjavio je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović.

On je na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji naveo da je pooštravanje monetarnih uslova NBS u prethodnom periodu opredelilo dalji rast kamatnih stopa na medjubankarskom tržištu novca i rast kamatnih stopa na kredite u dinarima.

“I kamatne stope na kredite u evro znaku na domaćem tržištu rasle su usled daljeg zaoštravanja finansijskih uslova u zoni evra. U skladu s tim, kreditna aktivnost prema nemonetarnom sektoru nastavila je da usporava međugodišnji rast na 3,7 odsto u martu, pri čemu je to usporavanje delom bilo posledica i dospeća kredita iz garantne šeme,” rekao je on.

Naveo je da je prema prvim procenama Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio 0,7 odsto i da je bio vođen rastom aktivnosti u sektoru industrije, pre svega zahvaljujući oporavku proizvodnje u elektroenergetskom sistemu, a pozitivan doprinos potekao je i od uslužnih sektora.

“Prema našoj proceni, u ostatku godine uslediće ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda, čemu treba da doprinese i očekivano ubrzanje aktivnosti u zoni evra i kod naših ostalih važnih trgovinskih partnera”, rekao je Jović.

Istakao je da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvom tromesečju iznosio samo 112 miliona evra ili 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je za preko 1,4 milijarde evra manje nego u istom periodu 2022.

Tome je doprineo i manji uvoz energenata, u velikoj meri i zbog nižih svetskih cena energenata, ali i nastavak rasta izvoza robe i usluga.

“S obzirom na znatno niži deficit tekućeg računa u prvom tromesečju od očekivanog, sada projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u bruto domaćem proizvodu na nivou godine biti znatno niže i da će iznositi 4,5 odsto”, rekao je on.

Kada je reč o direktnim stranim investicijama, naveo je da je priliv od njih u prva četiri meseca iznosio 1,259 milijardi evra i međugodišnje bio veći za 66 odsto, a očekuje se da će se nastaviti da kao i u proteklih osam godina neto priliv stranih direktnih investicija potpuno pokriva deficit tekućeg računa.

Fiskalna politika

Što se fiskalne politike tiče, ocenio je da je ona u Srbiji planirana tako da se u srednjoročnom periodu obezbedi nastavak smanjenja fiskalnog deficita i učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, uz zadržavanje kapitalnih investicija države na nivou od oko šest do sedam procenata bruto domaćeg proizvoda, a da se pritom ne generišu dodatni inflatorni pritisci.

Tome bi, dodao je Jović, trebalo da doprinese usvajanje novih fiskalnih pravila, koja se u smislu utvrđenih granica za učešće plata u javnom sektoru i penzija u bruto domaćem proizvodu na oko 10 odsto već primenjuju od ove godine.

(Tanjug)