Broj banaka u Srbiji iz godine u godinu sve manji: Treba li ukrupnjavanje da brine građane i kakve promene donosi

Trend ukrupnjavanja banaka u Srbiji se nastavlja i to kao rezultat globalnih procesa u okviru bankarskih grupacija, a banaka je iz godine u godinu sve manje uglavnom zbog spajanja. U nekadašnjoj SRJ poslovale su 84 banke, od čega 74 u Srbiji. U proteklih dvadesetak godina broj banaka je smanjen za oko 50 do sada. Međutim, veruje se da će broj banaka i u narednim godinama biti još smanjen, a trenutno ih u Srbiji posluje 20.

Stručnjaci smatraju da građane, koji sve češće dobijaju poruke od svojih banaka o promeni njihovog vlasnika, ceo taj proces spajanja ne bi trebalo da plaši jer za njih uglavnom ne bude velikih promena.

Banke su u obavezi da o promenama, kao što je i preuzimanje banaka, unapred obaveste svoje klijente, odnosno korisnike njihovih usluga o tome šta se dešava i kako će teći taj proces spajanja banaka.

“Ono što je najvažnije za klijente, na primer one koji su korisnici kredita, jeste to da se ništa u njihovom odnosu sa bankama neće promeniti zato što su banke koje preuzimaju druge u obavezi prema zakonu da zadrže postojeće uslove poslovanja prema postojećim klijentima, do trenutka isteka njihovih finansijskih obaveza”, rekao je za Euronews Srbija ekonomista iz organizacije Libek Mihajlo Gajić.

Drugim rečima, kako navodi Gajić, do kraja otplate kredita sve ostaje onako kako je i bilo u dogovoru sa prethodnom bankom, ništa se ne može promeniti, osim ukoliko se ne promeni na bolje za korisnike kredita.

Gajić kaže da banke deluju tako da klijenti i ne primetiti da je došlo do neke promene.

“Vi ćete videti da vaša banka ima drugačiji i logo na svom ulazu. Ukoliko imate samo održavanje računa, tu može doći do manjih promena, ali recimo ako ste korisnici kredita onako kako ste potpisali prvi ugovor, tako će ostati i do kraja njegove otplate. To je zapravo najvažnije za korisnike bankarskih usluga. U nekim slučajevima može doći do apdejtovanja ili daunlodovanja nove verzije mobilne aplikacije pošto se ona menja da bi se integrisali različiti onlajn servisi plaćanja, ali i to je verovatno, čini mi se, najveća stavka koju će većina ljudi moći da primeti u svom odnosu sa bankom”, kaže Gajić.

Obasnio je da se nekada mora promeniti mobilna aplikacija koja se koristi za onlajn plaćanje i da klijenti banaka moraju unapred znati šta se dešava.

Upitan do kakvih promana može doći u vezi sa aplikacijama za plaćanje, Gajić je naveo da to zavisi od banke do banke jer, kako objašnjava, neke banke moraju da uvežu svoje sisteme koji su rađeni na potpuno različitim platformama tako da je to težak i ozbiljan posao. Prema njegovim rečima, ranije je bilo pritužbi klijenata nekih banaka u vezi sa promenama koje se odnose na aplikacije, ali se na kraju ispostavilo da se sve to može rešiti.

“Recimo, to je bilo prezumanje nekih banaka tokom prethodne godine koje nije imalo baš najbolje rezultate na kratak rok, ali sada te aplikacije ponovo funkcionišu kako bi to trebalo. U nekim slučajevima bilo je potrebno da sa plej stora skinete neke novu verziju postojeće aplikacije ili ako ste korisnik neke banke koja je prešla u drugu, morali biste da instalirate potpuno novu aplikaciju sa plej stora. U nekim slučajevima čak ste morali lično da odete u tu banku da bi vam oni pomogli preko nameštanja tokena, kako bi moglo da funkcioniše mobilno bankarstvo ili nešto slično tome. Ali, ti procesi su prilično laki, bezbolni, brzi i efikasni”, kaže Gajić.

Bankarsko tržište sazrelo za ukrupnjavanje

Prema podacima sa sajta Narodne banke Srbije, u Srbiji trenutno posluje 20 banaka. Njihov broj se iz godine u godinu smanjuje jer se manje banke utapaju u one veće kroz spajanje. Na primer, na bankarskom tržištu Srbije na kraju 2019. godine poslovalo ukupno 26 banaka, osam manje nego 2009. godine. Stručnjaci smatraju da tržište diktira ukrupnjavanje.

“Bankarsko tržište je sazrelo za ovu vrstu ukrupnjavanja iz prostog razloga što je bankarstvo malo skuplje nego što je bilo prethodnih godina, ujedno je i manje isplativo jer okruženje i zasićenje tržišta sa jedne strane, kreditna sposobnost sa druge strane, nekako pritiskaju sve te troškove banaka, zato dolazi do ukrupnjavanja, ali to, nema suštinskog značaja za klijente”, rekao je za Euronews Srbija urednik poratla Kamatica Dušan Uzelac.

Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić razloge ukrupnjavanja vidi i u veličini srpskog tržišta. Navodi da je srpski finansijski sistem relativno mali i da finansijske usluge koje veće banke pružaju građania i privredi mogu potencijalno da budu jeftinije. Veruje i da bi građani mogli da imaju i koristi od spajanja banaka.

“Srpski finansijski sistem je relativno mali i nije logično da tu ima previše banaka jer onda njihovo samo postojanje u tako velikom broju sprečava neke efikasnosti koje mogu proisteći iz ekonomije obima, kad je jedna banka veća, ona može određene troškove da smanji i da na taj način finansijske usluge koje pruža za privredu i stanovništvo budu potencijalno jeftinije”, rekao je profesor ekonomije Dejan Šoškić za Euronews Srbija.

S druge strane ističe da bi morao da se pronađe balans kako ne bi došlo do situacije da se velike banke dogovore međusobno i tako stvore monopol.

Ukrupnjavanje prema Uzelcu neće mnogo promeniti trenutno stanje.

“To se nekako dešavalo i do sada, zato što je ovo bilo neko kvazi konkurentno tržište, zato što su dominirale par banaka sa preko 60 posto tržišta, to je bilo u svega par banaka raspoređeno, a ostatak je bilo podeljeno na neke manje banke”, rekao je Uzelac.

Spajanja banaka, veruje Šoškić, ne treba se plašiti i u celom tom poslu bi trebalo paziti ko su vlasnici banaka, ali i da oni ne bi trebalo da budu isključivo iz EU, nego sa više strana.

“Dobro je imati i neke druge banke, pa nije loše imati neku državnu banku koja može ponekada ne samo da konkuriše privatnim bankama sa vlasnicima iz inostranstva, nego i da na neki način tu bude više prisutna u domenu sprovođenja nekih ekonomskih politika u kontekstu kreditiranja”, rekao je Šoškić.

Loša iskustva sa bankama su prošlost

Način kako naše banke posluju u isključivom je domenu regulacije Narodne banke Srbije, rekao je Mihajlo Gajić i pojasnio da se pravila koja postoje u Srbije ne razlikuju mnogo od pravila u samoj EU zato što Srbija koristi međunarodne standarde. Najviše interesuje to, dodaje, kako banke funkcionišu, da li su likvidne i solventne, kao i da li će nastaviti da posluju.

“Srbija je već imala nekoliko loših iskustava sa bankama, ali to su isključivo bile banke u državnom vlasništvu koje su zbog lošeg upravljanja rizicima, što je bilo pod uticajem političkih faktora, kada je država postavljala menadžment koji onda zapravo gleda više šta kojoj patiji na vlasti više odgovara, a ne šta je dobro za same banke, davale kredite bez dobrih elemenata osiguranja. Te banke su propale, otplata depozita klijenata koji su nestali je pala zapravo na budžet države. To je bilo oko 2012. godine, kada je potrošeno oko milijardu evra na spasavanje tih banaka koje su potom ugašene. Postoji ozbiljan problem u tom domenu, ali se on sam od sebe rešio jer su državne banke propale i sada država vlasnik samo dve, tri manje banke koje su specijalizovane ili za transakcije ili za finansiranje namenske industrije, pa više nemamo te rizike kao što je to bilo pre nekoliko godina”, rekao je Gajić.

Gajić navodi da bi mogao da kaže da je Narodna banka Srbije jako konzervativna, da jako teško menja ustaljene načine poslovanja. Gajić je napomenuo da se privreda dosta žali na prilično restriktivan Zakon o deviznom poslovanju za koji navodi da otežava razvoj IKT sektora, na primer, u domenu startap kompanija.

“Banke moraju da primenjuju takve regulacije. Vi morate, na primer, svaki devizni priliv iz inostranstva da prijavite da bi on prvo išao na neki poseban račun, pa kad se preknjiži tek onda dolazi na račun u vašu banku, umesto da to ide brzo automatski, da nemamo takve poteškoće u poslovanju. Dakle, ljudi će često da krive banke za različite vrste sporih inertnih regulacija i načina na koje one posluju, ali zapravo banke nisu krivci za to nego su to regulatorni propisi koje propisuje Narodna banka Srbije”, rekao je Gajić.

Izvor: Euronews.rs