Građani i firme u Srbiji su tokom prošle godine izdvojili rekordnih 7,5 milijardi evra za kupovinu nekretnina. Čak trećina te sume, oko 2,5 milijardi evra, potrošena je na neuknjižene stanove, kuće i druge objekte, navodi se u objavi na sajtu NALED-a.
„Promet nekretnina koje nisu evidentirane u katastru velika je crna tačka imovinsko-pravnih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, ali ne i jedina, jer pravnu nesigurnost stvaraju i druge procedure u ovoj oblasti“, navodi se u NALED-ovoj analizi.
Dodaje se i da nerešena pitanja vlasništva, nelegalna gradnja i dugotrajni i skupi administrativni postupci „koče“ dalje investicije.
„U katastru nepokretnosti upisano je 4,9 miliona objekata, ali gotovo identičan broj nije evidentiran. Među njima je više od 2,7 miliona nekretnina koje ispunjavaju uslove da budu upisane, ali njihovi vlasnici to nisu uradili ili ne žele, dok je dva miliona nelegalnih objekata van evidencije katastra koji prvo moraju da budu ozakonjeni. Rešenje za obe grupe je jednostavnija i digitalizovana procedura, sa manje dokumentacije i nižim troškovima“, rekla je Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u.
Prema njenim rečima, veliko opterećenje za dalje investiranje u nekretnine su i nerešeni zahtevi u katastru koji su podneti na osnovu nepotpune dokumentacije, isprava koje nisu sprovodive za upis ili zaostalih zahteva za upis prava na nepokretnostima podnetih pre 2018. godine.
„Imajući u vidu evidentni nedostatak kadrovskih kapaciteta u Republičkom geodetskom zavodu potrebno je omogućiti predstavnicima zainteresovanih pravosudnih profesija pre svega javnim beležnicima, ali i javnim izvršiteljima i advokatima da daju svoj doprinos i pomognu službama katastra u rešavanju zaostalih predmeta“, rekla je ona.
NALED navodi da će uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), u naredna tri meseca pripremiti sveobuhvatnu studiju sa predlogom rešenja za unapređenje procedure upisa u katastar, legalizacije, evidentiranja javne svojine, restitucije, eksproprijacije, komasacije, konverzije i drugih postupaka.
Jasmina Radovanović navodi da studija ima ambiciozan cilj, da ponudi rešenja za konačnu i uspešnu tranziciju imovinskih odnosa nad nepokretnostima u Srbiji, iz društvene u privatnu svojinu. To podrazumeva izmene postojećih i donošenje novih zakona, kao i eliminisanje instituta koji komplikuju režim prometa jer pripadaju starim vremenima, među kojima su pravo korišćenja nepokretnosti, državina…
U izradi studije, kako se navodi, učestvuje tim profesora, pravnika i advokata, eksperata za ovu oblast, a osmišljavanju kvalitetnih predloga doprineće i predstavnici privrede i resornih institucija – ministarstava građevinarstva, finansija i pravde, Republičkog geodetskog zavoda, Javnobeležničke komore, Direkcije za imovinu, Uprave za poljoprivredno zemljište.
Kako se navodi, održan je i prvi sastanak te grupe na kojem je „pozdravljena odluka države da ukine naknadu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, ali je istaknuto da treba sagledati sve situacije u praksi i ponuditi rešenje kako da se procedura efikasno primenjuje.
„U domenu restitucije konstatovano je da je ovaj proces potrebno završiti u što kraćem roku na način da javne finansije taj teret mogu da podnesu, ali da stari vlasnici dobiju u doglednom roku adekvatno obeštećenje ili u realnoj supstituciji nepokretnosti iste vrednosti ukoliko tražena ne može da se vrati ili u materijalnom obeštećenju koje je u pristojnoj srazmeri sa vrednošću oduzete imovine“, navodi se u objavi.
Veliki segment studije biće posvećen i redefinisanju poreske politike na nekretninama.
Na skupu je ocenjeno da Srbija nedovoljno efikasno naplaćuje poreze u toj oblasti i da je zato „kod nas veoma povoljno uložiti novac u nepokretnosti zbog čega smo poznati kao narod koji štedi u ciglama“, a neretko ta imovina postaje „mrtvi kapital jer se ne koristi za stvaranje nove vrednosti“.
Poreska politika je, kako se navodi, osmišljena neproporcionalno u odnosu na bogatstvo oporezovanog lica, pa se porez na imovinu plaća na pravo svojine na nepokretnostima, a ne i na ekonomsku snagu obveznika usled činjenice da ovaj porez ne dozvoljava da se od osnovice oduzmu troškovi zaduživanja povezani sa sticanjem nepokretnosti.
„I na kraju, posebno neefikasna je naplata poreza od davanja nepokretnosti u zakup. Procena je da je između 150.000 i 200.000 stanova i drugih objekata u zakupu, ali su naplaćeni poreski prihodi mali pre svega jer se zakupnine plaćaju u gotovini što je za poreske organe veoma teško da otkriju“, navodi NALED.
Izvor: Nova ekonomija
