Kada će rast kamata biti zaustavljen, zavisi od uspeha u borbi protiv inflacije. Ukoliko se rast inflacije zaustavi, odnosno ona krene da pada ka planiranim vrednostima, možemo očekivati i promenu politike kamata. Kada će se to dogoditi, nije moguće dati preciznu prognozu a da ona bude odgovorno izgovorena, kaže u intervjuu za “Blic Biznis”, novi generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.
Povećanje kamatnih stopa, pre svega referentne kamatne stope, ima za cilj zaustavljanje inflacije. To je sredstvo za kojim su posegnule sve centralne banke u svetu, pa i Narodna banka Srbije. Zbog toga je za godinu dana referentna kamatna stopa kod nas povećana sa 1%, koliko je iznosila do aprila prošle godine, na 6%, koliko iznosi posle poslednjeg povećanja. Takođe je i Euribor, koji je sve do avgusta prošle godine bio negativan, sada dostigao vrednost od oko 3% – ocenila je Papadakis i dodala:
“Kada je reč o Srbiji, inflacije je dobrim svojim delom uvezena, pa samim tim zavisi pre svega od kretanja u eurozoni, odnosno od ekonomije EU, koja je za našu zemlju najvažniji partner u trgovini i investicijama”.
Ekonommisti kažu da na milion stanovnika ide jedna banka, a mi ih na tržištu i dalje imamo 20. Kakvo je vaše mišljenje, da li će biti nastavjlena konsolidacija domaćeg bankarskog tržišta?
– Konsolidacija bankarskog tržišta u Srbiji zavisi od više faktora, svaki od njih može pokrenuti, ili usporiti taj proces. Jedan od njih je stanje na globalnom bankarskom tržištu, koje je duže od decenije bilo jako stabilno. U ovom trenutku svedočimo pojedinačnim potezima, ali banke i dalje vrlo stabilno obavljaju svoju funkciju. Veoma je važno stanje globalne ekonomije. Dok su Sjedinjene Američke Države dosta uspešno zaustavile inflaciju, to se još nije dogodilo u eurozoni, tako da su prognoze rasta tržišta EU i dalje neizvesne. Na kraju, a možda najvažnije, konsolidacija zavisi i od stanja srpske ekonomije i bankarstva. Mi na sreću imamo duži period rasta BDP-a po solidnim stopama u odnosu na okruženje, imamo stabilne javne finansije, kao i veoma čvrstu monetarnu politiku. To sve čini dobre uslove za poslovanje, tako da bih rekla da nova preuzimanja ne mogu biti isključena, odnosno ona konkretno zavise od procene profitabilnosti investicije nekog budućeg investitora.
Imali smo 2010. godine 47 banaka, jedno spajanje i pre neki dan i sada imamo 20 banaka. Koji broj banaka je za nas optimalan, ekonomisti kažu 10 do 15?
-Znamo za takve procene stručnjaka, ali odluku bih ipak prepustila vlasnicima kapitala velikih bankarskih grupacija. Banke posluju na slobodnom tržištu i samo na njima je da odluče da li je trenutak za spajanje, ili nije. Smatram da je za sve korisnike bankarskih usluga u Srbiji važniji kvalitet tih usluga, nego sami broj banaka koje ovde posluju, a kod nas je upravo to slučaj. Sve banke posluju prema regulatornim propisima i ispunjavaju ih čak iznad i nacionalnih i evropskih standarda. Na tržištu ima mesta i za manje banke, koje svojoj agilnošću, posebno u digitalnom poslovanju, mogu da nađu svoju poziciju pored nekih većih igrača.
Mislite li i da je globalna kriza ubrzala konsolidaciju bankarskog sektora?
-Razlozi za konsolidaciju su uvek slični. Spajanja daju priliku bankama da optimizuju svoje poslovanje, da povećaju tržišni udeo, da ojačaju svoj brend na nekom tržištu. Naravno, time dobijaju i klijenti, jer do njih stižu nove usluge i modernija tehnološka rešenja. Po mom utisku globalna kriza nije presudna za odluke o preuzimanju pojedinih banaka, već su to poslovni interesi svake banke ponaosob i strateški pravci razvoja koje su zadali.
Možemo li reći da je digitalizacija u bankarstvu donela više štete nego koristi – imamo manje radnika, manje ekspozitura, veće gužve na šalterima… Kad će ova situacija da se normalizuje?
U Udruženju banaka Srbije, a mogu reći i u celokupnom bankarskom sistemu uvereni smo da je digitalizacija u bankarstvu velika dobit za sve. Klijenti su dobili priliku da gotovo sve usluge za koje su morali da idu na šalter, sada dobave onlajn, na svom kompjuteru ili na telefonu. Ne treba isticati kolika je to ušteda u vremenu, danas kada ga ljudi imaju sve manje. Koliko je to jednostavnije danas kada se trgovina sve više seli na online odnosno e-commerce. A videli smo i koliko je bezbednije kada dođu zdravstvene krize kao što je bila pandemija kovida. Moguće je da se mi kao tržište još nismo navikli na mobilno i elektronsko bankarstvo, pa čak ni na kartice. Kada se to dogodi videćemo puni efekat digitalizacije u bankarskoj industriji.
Nedavno ste došli na čelo UBS – Koji su vam ciljevi i prvi koraci?
-U proteklom periodu Udruženje banaka je učinilo mnogo na boljem upoznavanju banaka i klijenata. Ono što je naš sledeći cilj je da najširoj javnosti mnogo bolje predstavimo šta je zaista uloga bankarskog sistema u jednom društvu. Koji su to doprinosi koje su banke dale životu svakog od nas i, što je veoma važno, koji je interes građana u saradnji sa bankama i kako da taj doprinos najbolje prepoznaju. Dakle, jedna sveobuhvatna finansijska edukacija u vrhu je prioritet UBS u narednom periodu.
U skladu sa aktuelnim trenutkom, mnogo više pažnje poklonićemo društvenoj odgovornosti i najviše zelenoj agendi. Danas je odgovornost prema okolini nešto bez čega nema uspešnog biznisa, pa ni bankarstva. Sa jedne strane same banke će promovisati svoju odgovornost, a sa druge kroz svoju kreditnu politiku favorizovaće ekološke projekte, odnosno one koji vode računa o zaštiti prirode i odgovornoj upotrebi resursa.
Izvor: Blic
