Da li nakon kraha bankarsko tržište u SAD čeka konsolidacija?
Jeftine procene i strožiji interni pravilnici u američkim bankama su prvi signal da tamošnje tržište čeka konsolidacija. Nakon neuspeha SVB i Signature banke u martu, giganti kao što su JPMorgan Chase i Bank of America privukli su solidan priliv depozita uprkos plaćanju minimalne kamate, pokazali su izvšetaji o zaradama u američkom bankarskom sektoru od 14. aprila.
Nasuprot tome, mnoge male i srednje banke tamo se suočavaju sa sve većom konkurencijom i borbom za klijente, kao i rastućim troškovima finansiranja. “Western Alliance”, zajmodavac sa aktivom od oko 71 milijardu dolara, je 18. aprila prijavio da je od početka godine izgubio 11 odsto svojih depozita.
Da bi uspele da povrate depozite, banke će morati da plate više za njih; u međuvremenu su se mnogi okrenuli privremenim zajmovima, uključujući i one od Federalnih rezervi, koje nose današnje visoke kamate. Ipak, mnoga imovina banaka je niskoprinosna i ne može se prodati bez gubitaka. Dakle, sprema se veliki pad profita u sektoru, piše The Economist.
Tržište je već donelu presudu: američke banke vrede samo zbgo svoje kombinovane knjigovodstvene vrednosti, pošto su trgovale sa skoro 40 odsto premije na početku godine.
Najverovatniji rezultat ovih niskih procena, u kombinaciji sa kontekstom u kom je veličina važna, je oproban odgovor na bankarske krize u poslednje četiri decenije: konsolidacija.
Banka na svakih 71.000 stanovnika
Amerika ima 4.700 banaka i štedionica, ili jednu na svakih 71.000 stanovnika. Posmatračima u EU, koja ima samo jednu banku na svakih 85.000 ljudi, to izgleda preterano. Ipak, to je istorijski minimum: 1984. godine, kada počinju uporedivi podaci i kada je stanovništvo bilo mnogo manje, bilo je skoro četiri puta više institucija.
Od tada je industrija doživela skoro kontinuiranu konsolidaciju. Najveći talas spajanja došao je nakon što je dugotrajna kriza među štedno-kreditnim udruženjima (S&L), zajmodavcima specijalizovanim za hipoteke, dostigla svoj vrhunac kasnih 1980-ih. Ostalo je mnogo leševa preko kojih su jače banke mogle da prebiraju, prenosi Blic.
Promene pravila, kao što je ukidanje ograničenja za bankarstvo preko državnih granica, takođe su podstakle banke da rastu. Postoji nekoliko paralela između tada i sada. Mnogi S&L su propali jer su im troškovi finansiranja rasli kako su kamatne stope rasle, dok su njihove knjige hipotekarnih kredita donosile niske, fiksne kamate. U jednom trenutku skoro dve trećine S&L bi bile nesolventne.
Iako su problemi sa bilansom stanja današnjih banaka manje ozbiljni, oni su slične prirode. Na kraju 2022. godine više od 400 banaka sa skoro 4 milijarde dolara kombinovane imovine imalo je nerealizovane gubitke na svojim portfeljima hartija od vrednosti u vrednosti od najmanje polovine njihovog osnovnog kapitala. Uključite njihove kreditne knjige sa fiksnom kamatnom stopom i moguće gubitke koji bi mogli da nastanu pri kreditiranju komercijalne imovine, i rupa bi bila još veća.
U isto vreme, manje banke su u opasnosti da izgube regulatorne prednosti koje sada uživaju. Prilikom izračunavanja svog regulatornog kapitala, banke sa aktivom manjom od 700 milijardi dolara obično ne moraju da označavaju da bi plasirale na tržište čak ni hartije od vrednosti koje klasifikuju kao „dostupne za prodaju“ i koje treba da budu izvor brzog novca u hitnim slučajevima. Oni manji od 250 milijardi dolara izuzeti su od najstrožih pravila o likvidnosti, stres testova i planiranja neuspeha. Domaći i međunarodni regulatori sada preispituju ovaj regulatorni režim koji je lak na dodir.
Bazelski komitet za bankarsku superviziju, koji piše globalni pravilnik, proučava pouke koje treba izvući iz neuspeha SVB-a, čiji su deponenti spašeni iako je bio premali i fokusiran na domaće tržište da bi bio podvrgnut najstrožim pravilima. U Vašingtonu je pod novom kontrolom ublažavanje pravila za srednje banke od strane Kongresa i Fed-a 2018. i 2019. godine.
Najvažnije promene u strukturi tržišta će verovatno biti među bankama koje su blizu značajnih regulatornih pragova. Postoji 20 banaka čija je veličina između 100 i 250 milijardi dolara. Ako se kazna za prelazak praga od 250 milijardi dolara smanji, mnogima bi moglo biti korisno spajanje. To bi im omogućilo da rastuće troškove poštovanja propisa prenesu na veće poslovanje, dok bi bila još veća verovatnoća da će njihovi deponenti biti spašeni u krizi.
Regulatori bi verovatno blagonaklono gledali na veze koje su progutale zombi banke koje bi inače mogle da se „kockaju za uskrsnuće“ preuzimajući velike rizike – taktika koja je pogoršala S&L krizu 1980-ih. Ako je tako, onda će najnovija kriza dati najnoviji podsticaj bankama da postanu veće
(Izvor: The Economist)
