Savić: U vremenu krize nisu bitni veliki dobici, već minimalni gubici

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić kaže u intervjuu za “Novu” da će poskupljenje struje i gasa tek odraziti na cene većine proizvoda ali da, osim ukoliko MMF to ne bude zahtevao, električna energija neće više poskupljivati, pogotovo jer vlast kalkuliše s obzirom na to da su izbori “tu negde”.

S druge strane, smatra da cena gasa nije “u našim rukama”, te ako na globalnom nivou “plavi energent” drastično poskupi, naša država neće moći sav teret da preuzme na sebe, pa će cenu platiti građani. Profesor odgovara i na važnu dilemu, daje konkretan odgovor na pitanje – da li je sada pravi momenat za uzimanje kredita ili ipak treba biti strpljiv i pričekati?

U razgovoru za naš list, dr Savić objašnjava zbog čega nije optimističan da će se ostvariti prognoze NBS, te da će inflacija do kraja godine biti jednocifrena. Upravo zbog toga što su vremena krizna, on savetuje građane da ne podižu kredit ako ne moraju, a ako imaju „ozbiljan“ novac – da ga čuvaju u različitim valutama kako bi što manje izgubili.

Od prvog maja poskupljuju struja i gas za domaćinstva, male kupce i privredu. Kako će skuplji energenti uticati na dalje kretanje inflacije?

Neki smatraju da je to poskupljenje već ukalkulisano i ne očekuju neko ozbiljnije povećanje cena. Ja ne mislim da je to tako, nego da neki jesu ukalkulisali, ali manji broj njih, te da će tek sada doći do korekcije nekih cena. Posebno moraju da vode računa oni koji prodaju prodaju proizvode koji nisu u monopolskoj situaciji, pa da moraju da se kupuju. Oni moraju da razmišljaju o tome da li će, ako podignu cene, ljudi i dalje kupovati taj proizvod. Tako da je situacija trenutno šarenolika – neki su već podigli, neki tek nameravaju da podignu, a neki, kojima biznis ne ide loše, verovatno neće.

Ima li šanse da inflacija do kraja godine bude jednocifrena kao što predstavnici vlasti i sama guvernerka NBS najavljuju? Šta su vaša predviđanja?

Mogla bi da bude, ali da li će, to je sada veliki znak pitanja. Najveći deo inflacije nakon, neko bi rekao relativno dugog perioda stabilnih cena, bio je vezan za, pre svega, povećanje cena energenata, potom i hrane, a onda i svega ostalog što se dešavalo u svetu. Onda na to dodamo neke grane u kojima je proizvodnja bila oskudna, pa su cene morale da budu povećane. To su neki uzroci inflacije, a nijedan od njih nije ozbiljnije rešen. Na kraju krajeva, NBS je i prošle godine procenjivala da će u septembru 2022. doći do smirivanja inflacije. To se, nažalost, nije desilo, i to ne znači da NBS nešto nije radila kako treba, nego je inflacija ipak fenomen koji pogađa ceo svet. Takođe, svi uzroci svetske inflacije nisu otklonjeni, barem u najvećoj meri. Jeste zaustavljen rast cena nekih energenata, jeste ova godina bila relativno dobra, odnosno zima relativno blaga, što stvara pogrešan utisak da Evropa, čiji smo mi deo, može bez ruskih energenata i da ipak nije to tako strašno, iako su neki ljudi bankrotirali, neki plaćali astronomske račune, a neki smanjili grejanje. Šta će da se desi ako sledeća zima ne bude tako blaga? To je razumno pretpostaviti. Tada će tražnja za energentima značajno porasti, što znači rast njihovih cena, tako da je u igri više elemenata koje apsolutno niko ne može da kontroliše ili predvidi. Ali, kad se to sve zna, ja zbog toga nisam optimista, jer dobar deo naše inflacije ne zavisi od nas, nego od spoljnih faktora, a mi ne možemo do kraja da eliminišemo ni ono što zavisi od nas, jer da možemo, mi ne bismo dizali referentnu kamatnu stopu iz meseca u mesec, negde bismo stali, a tek ne možemo da se borimo sa svetskom inflacijom. Želeo bih da verujem u tu prognozu, ali trebalo je da ona već počne da se ostvaruje – da se smire cene u prvom kvartalu, da u trećem počnu da opadaju, a u prvom kvartalu 2024. da, prema procenama NBS, dođe u ono što oni zovu “koridor cilja”, a to znači tri +/- 1,5 odsto, znači između 1,5 i 4,5 odsto da se kreće.

Euribor, kamata za koju su vezani svi stambeni krediti u evrima, nastavlja da raste. Nedavno ste za „Novu“ rekli da će rasti tokom cele godine. Šta je, u tim okolnostima, Vaš savet za one građane koji razmišljaju o podizanju kredita?

Ko ne mora da uzme kredit u ovom trenutku – ne treba da ga uzima. Ako neko želi da reši stambeno pitanje, treba mu kredit, ali mu nije hitno, ima alternativu – on ne treba ni da razmišlja o zaduživanju. Svako kome kredit nije nužan u ovom trenutku, ne treba uopšte da se bavi matematikom da li će euribor rasti ili padati, da li će se inflacija smanjivati ili ne, jednostavno u ovom trenutku treba zaboraviti na kredit.

Šta je sa onim građanima koji bi da uštede? Koja valuta je najmanje rizična u trenutnim okolnostima?

Jedina preporuka koju mogu da dam ljudima koji imaju “ozbiljniji” novac, je da ga nikada ne drže samo u jednoj valuti. Dolar, švajcarski franak i evro, eventualno i kriptovalute i investiciono zlato – to je možda preoprezna kombinacija za ljude koji se ne razumeju baš mnogo u to, ali je to situcija u kojoj se neće najviše dobiti, već najmanje izgubiti. Kada raste dolar, onda obično pada evro, dakle na nečemu ćeš dobiti, na nečemu izgubiti, ali dobar broj ljudi u vremenu krize ne razmišlja o velikim dobicima, već o minimalnim gubicima.

Koji su trenutno najveći ekonomski problemi sa kojima se suočava Srbija?

Pored visoke inflacije, prisustvovali smo jednom događaju u kome je veliki broj evropskih zemalja primio Kosovo u Savet Evrope. Činjenica je da politika i ekonomija idu zajedno, a mi imamo stalno pritisak i da uvedemo sankcije Rusiji, te se tu javlja problem vezan za strane direktne investicije. Predsednik nam stalno govori da može da nam se desi da strani investitori odu iz Srbije. Ja to ne očekujem, ali ne isključujem da može da se desi da Nemačka uslovi Srbiju da uvede sankcije. U nemačkim kompanijama u Srbiji radi 70.000 radnika. Ako Srbija ne uvede sankcije, oni bi mogli da obustave rad ovde. Osim toga što jedan broj, i to ne mali, neće imati plate, to bi smanjilo srpski izvoz, što bi smanjio priliv u budžet Srbije, dakle izazvalo bi velike potrese u našoj ekonomiji. Može da se napravi šteta i za potencijalne nove investiore, jer oni kada hoće da dođu u Srbiju, analiziraju čitav niz ekonomskih, društvenih i političkih pokazatelja. Ako imamo političke nestabilnosti vezane za sankcije Rusiji, priznavanje Kosova, za odnose Srbije sa Republikom Srpskom, svaki novi investitor će da pomisli da ovde nije stabilno i da može da potraži drugu lokaciju. Nije njima baš zapelo da dođu u Srbiju.

Velike su šanse da u ovoj godini imamo nove, vanredne izbore. Koliko to ugrožava ekonomiju zemlje?

Srbija je u poslednjih 20 i nešto godina dobro izvežbala vanredne izbore, aktuelna vlast pogotovo, pa se više priča o njihovom negativnom uticaju na izbore. Mi ovde imamo relativno često imamo izbore za kojima nema potrebe, ne održavaju se jer postoji nerešivi ekonomski, politički ili neki drugi problem, nego vlasti taktiziraju kada će da imaju izbore, kada će za njih izbori biti “najprofitabilniji”. Činjenica je da, imali Vladu u jednoj državi ili je nemali, ekonomija funkcioniše jednako dobro ili jednako loše.

Nova