U Srbiji je, prema proračunima Sindikata „Sloga“, prosečna cena rada po satu oko 613 dinara, što je pet puta manje nego u zemljama EU, prenosi 021.rs
Prema podacima Nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), prosečni troškovi rada po satu u toj zemlji su oko 39,50 evra. U zemljama, članicama EU iznose u proseku oko 30,50 evra.
U ovom sindikatu kažu da su komponente u ceni izračunjavanja satnice:
– bruto plate zaposlenih,
– topli obrok, dnevnice i regres,
– troškovi odlaska i dolaska na rad,
– plaćeni dani za državne praznike,
– porezi i socijalni doprinosi koje poslodavac plaća državi,
– izdaci poslodavca za profesionalno usavršavanje i obrazovanje radnika i drugi izdaci.
„Ovo su alarmantni podaci koji naglašavaju preku potrebu za ubrzanim procesom pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, jer su povećanje satnice i unapređenje uslova rada od suštinskog značaja kako bi se sprečio masovni odlazak naših radnika u potrazi za boljim zaposlenjem u inostranstvu. Brža integracija u EU omogućila bi pristup fondovima i politikama koje bi podržale ekonomski rast i razvoj, istovremeno promovišući socijalnu koheziju i bolje uslove rada za sve građane Srbije“, kažu u Slozi.
Dodaju da Srbija nema drugu alternativu, jer će u suprotnom ostati „Eldorado“ za loše poslodavce i uvoz jeftine radne snage sa elementima trafikinga, a stanovništvo će nastaviti sa odlaskom iz zemlje zbog narastajućeg siromaštva.
Kako se kreće cena satnice u EU?
Poslodavci u industriji i uslužnim delatnostima u Evropskoj uniji plaćali su 2022. godine za sat rada u proseku 30,50 evra, a najskuplji su bili troškovi rada po satu u Luksemburgu, i to 50,90 evra.
Nemački Savezni zavod za statistiku Destatis saopštio je da je Nemačka, sa prosečnim troškovima rada po satu od 39,50 evra, bila na sedmom mestu među 27 članica EU. Na tom mestu se nalazi još od 2019. godine.
Prosek u 20 članica EU koje kao zajedničku valutu koriste evro bio je 34,30 evra po satu, prenosi portal Biznis.rs.
Odmah iza Luksemburga po visini troškova rada po satu je Danska, sa 46,80 evra, a sledi Belgija sa 43,50. Ispred Nemačke su, sa neznatno višom cenom sata rada Francuska, Holandija i Švedska, a odmah iza nje je Austrija sa 39 evra.
Na začelju je Bugarska u kojoj su poslodavci u 2022. u proseku plaćali po satu rada 8,20 evra. Ispred Bugarske su Rumunija (9,50), Mađarska (10,70) i Hrvatska (12,10 evra). Najbliža evropskom proseku je Italija sa 29,40 evra.
Cena radnog sata dobija se kada se troškovi proizvodnje u jednoj godini podele sa ukupnim brojem radnih sati.
Prema podacima Zavoda za statistiku, troškovi rada po satu su u proteklih deset godina u EU porasli u proseku za 25 odsto, ili 6,10 evra, ali je taj rast bio veoma različit među zemljama članicama. S obzirom na nisku polaznu osnovu, procentualno najveći rast bio je u zemljama istočne i jugoistočne Evrope. Tako je od 2012. u Bugarskoj iznosio plus 141,2 odsto, Rumuniji 131,7 odsto, Litvaniji 122 odsto i Letoniji 103,3 odsto.
U apsolutnom iznosu, troškovi sata rada su u tom periodu najviše porasli u Luksemburgu – 15,40 evra. U Švedskoj je rast iznosio 2,80 evra, odnosno 7,5 odsto, a u Italiji 1,70 evra, odnosno 6,1 odsto. U Nemačkoj su troškovi rada po satu od 2012. porasli za devet evra, onosno više od evropskog proseka.
Jedina zemlja u kojoj se cena rada po satu smanjila je Grčka, i to za 1,20 evra (7,6 odsto) u odnosu na 2012.
Izvor: 021.rs
