Građani Srbije za keš kredite duguju 663 milijarde dinara, više od 160.000 kasni sa otplatom

Građani Srbije koji su korisnici kredita u ovom trenutku, prema podacima Udruženja banaka Srbije, duguju najviše za keš kredite, a reč je o više od 663 milijarde dinara. Odmah iz keš kredita dolaze stambeni, ali ono što je tipično za korisnike svih vrsta kredita jeste primetno kašnjenje u otplati. Kako sada stoje stvari, prema podacima Kreditnog biroa, više od 160.000 korisnika kredita kasni sa otplaćivanjem obaveza prema bankama.

Stručnjaci upozoravaju da je, iako kredit čini sastavni deo svakodnevice mnogih ljudi, a motivi za uzimanje pozajmica su različiti, veoma važno da građani budu detaljno upoznati sa bankarskim uslovima. Prema raspoloživim podacima, vraćanje dugova i krupne kupovine najčešći su razlozi uzimanja gotovinskog kredita, a u poređenju sa prethodnom godinom, dug stanovništva u keš kreditima uvećan je za 63 milijade dinara.

Kada je reč o dugu stanovništva po vrstama bankarskih kredita, odmah iza gotovinskih su stambeni, zatim poljoprivredni, ostali, pa potrošački krediti. Nedovoljno precizna računica prilikom rešavanja troškova, često stvara problem korisnicima kredita prilikom otplate.

“Kada su krediti u pitanju, građani najblaže rečeno nemaju pojma šta rade i kako prave tu relaciju sa bankom zato što su vođeni problemom koji rešavaju i zbog čega uzimaju taj kredit. To je najčešće ono što ih u nekom momentu dovede u problem”, kaže za Euronews Srbija Dušan Uzelac sa portala “Kamatica”.

Uzelac ističe da banka ima dve vrste komunikacije, i da je prva “ona marketinška, promotivna, primamljiva i zove vas da dođete, sve će biti u redu”, a da je druga “ona rigidna forma u obliku tog ugovora gde metaforično postoje ta ‘sitna slova’, koja nisu sitna ali su nerazumljiva mnogima, i to je ono što je najčešća prepreka”.

Zbog toga, dešava se da neznanje upravljanja finansijama dovodi građane u trku s rokovima za izmirenje obaveza, upozorava sagovornik Euronews Srbije.

“Keš krediti se uglavnom uzimaju od 500 ili 600 hiljada dinara, pa naviše. Znači, neko uzme za milion, i tu je najbitnije da građani znaju njihovu kreditnu sposobnost i njihovu kreditnu potrebu”, kaže Uzelac.

“Ovo drugo je često, neko ode kod bankara koji odluči taj iznos i na neki način prodaju i više nego što treba građanima i eto, samo zato što mogu da priušte neki kredit uzmu više, ali to dođe kao bumerang kasnije u otplati. Viši iznosi donose i veću ratu, a pare nikada nije problem potrošiti”, dodaje Uzelac.

Đukić: Značajan pad kamatnih stopa do kraja godine “malo verovatan”

Kako je za Euronews Srbija objasnio Mališa Đukić sa Bankarske akademije, zajedno sa stambenim kreditima su gotovinski upravo najtraženiji, uprkos rastu kamatnih stopa.

“Sa jedne strane postoji stabilna tražnja za ovom vrstom kredita, a sa druge spremnost banaka da ih odobre”, navodi Đukić.

Da li će gotovinski krediti biti uzeti sa kraćim ili dužim vremenskim rokom za otplatu, zavisi od pojedinca koji uzima kredit, ističe Đukić, dodajući da postoje dobre i loše strane u oba slučaja.

“Rastom perioda otplate se rata smanjuje, a postavlja se pitanje da li su ti krediti skuplji. Ako je stopa kamate fiksna, dakle ne menja se tokom perioda otplate kredita, iako je period otplate duži, cena kredita je ista u smislu visine kamatne stope. Ipak, treba razumeti da se ukupan iznos kamate povećava, jer je period otplate duži. Ako gledamo sa aspekta ukupnog iznosa kamate koji se vrati banci, što je period otplate kraći, to je iznos kamate koji platimo manji, i obrnuto”, pojašnjava Đukić.

Za korišćenje gotovinskih kredita, dodaje, dva su najčešća razloga – jednokratni troškovi koji ne mogu trenutno da se pokriju, ili finansiranje postojećih dugova.

“Tu je važno razdvojiti. Jedno je ako se uzima kredit za jednokratni trošak, a drugo je ako postoji neka vrsta manjka u kućnom budžetu koja se ponavlja – tu keš kredit nije rešenje već samo još jedan problem”, kaže Đukić.

Ukoliko građani ne mogu da sebi organizuju dodatne prihode ili smanje troškove, tek onda bi trebalo da razmišljaju o uzimanju gotovinskih kredita, dodaje on, ali ističe da je, u smislu kamatne stope, bolje rešenje uzimati potrošački kredit.

Rast ključnih kamatnih stopa za mnoge je uslovio i rast rata kredita koje moraju mesečno da otplaćuju. Međutim, Đukić ne smatra da bismo uskoro mogli videti veći pad kamatnih stopa.

“Banke nude fiksne kamatne stope, što govori da je očekivanje da će ove godine kamate ostati na postojećem nivou. Malo je videti da ćemo videti neki značajniji pad kamatnih stopa, a rano je da predviđamo za sledeću godinu”, zaključuje Đukić.