Predsednik Čilea Gabrijel Borić pre dva dana je objavio da će ta država pruzeti većinski paket akcija u svim novim litijumskim projektima. No, to ne znači da će se odustati od kopanja litijuma u ovoj zemlji.
Čile ima najveće rezerve litijuma na svetu i neće tu ekonomsku prednost olako odbaciti, kažu njegovi zvaničnici, ali takođe neće ni dozvoliti da se njegova životna sredina uništava zarad tuđeg profita.
Južnoamerička zemlja će nastaviti da eksploatiše svoje rezerve litijuma ali na drugačiji način od dosadašnjeg, sa manje uticaja na životnu sredinu. Naime, Čile će se preorijentisati sa korišćenja bazena za ispravanje, koji se tradicionalno upotrebljavaju u vađenju ovog metala, na direktnu ekstrakciju litijuma (DLE). U pitanju je naime više različitih tehnologija kojima se vadi litijum ali uz znatno manje zagađenje životne sredine. U Čileu bi dakle ubuduće litijum mogao da se izvlači iz slane vode u Atakama pustinji uz korišćenje filtera, membrana i druge opreme. Ostatak vode bi se ubrizgavao u tlo ali tako da ne šteti podzemnim vodama. Više kompanija u svetu trenutno radi na razvoju ovih tehnologija međutim one još nisu u širokoj upotrebi.
A uskoro će na tome raditi i Čile. Ipak, dok ulaže u razvoj ovih tehnologija, ta zemlja ipak neće izgubiti velike prihode koje dobija od privatnih kompanija koje u njoj kopaju litijum. Naime, njena Vlada neće raskinuti postojeće ugovore sa proizvođačima litijuma, te će kompanije koje su započele iskopavanja moći to da čine do isteka svojih ugovora. Predsednik Čilea je najavio i da će državna rudarska kompanija Kodelko održati razgovore sa proizvođačima litijuma kako bi obezbedila državni udeo u njima pre nego što ugovori isteknu.
