Tokom pandemije korona virusa, počev od marta 2020. godine, pružali smo pomoć našoj državi i njenim građanima u borbi protiv kovida tako što smo obavili više od 200 repatrijacionih i evakuacionih letova kojima smo vraćali građane njihovim kućama, ali i kargo letove kojima smo dopremali preko potrebnu medicinsku opremu i materijale. Međutim, mi smo taj period smanjenog obima saobraćaja istovremeno iskoristili i da bismo transformisali kompaniju u efikasniji sistem, koji je bolje prilagođen izmenjenim uslovima na tržištu.
U okviru tog procesa implementirani su novi sistemi i tehnologije, koji su nam pomogli da spremno dočekamo period slabljenja pandemije, sa ukidanjem dotadašnjih ograničenja u putovanjima i paralelnim rastom potražnje u oblasti putovanja avionom. Ti reorganizovani resursi i novi sistemi bili su nam od velike pomoći i u planiranju ambicioznog rasta, pre svega u dva segmenta na tržištu koja su se pokazala najstabilnijim tokom pandemije – turističkim putovanjima (leisure) i putovanjima u cilju posete prijateljima i rođacima (VFR – visiting friends and relatives), odnosno kretanju dijaspore.
Ovako Jirži Marek, generalni direktor kompanije Air Serbia, opisuje poslovanje nacionalnog avio-prevoznika u proteklom periodu. U intervjuu za Biznis.rs on govori i o rekordnom broju putnika, širenju flote i planovima za zapošljavanje na jugu Srbije, kao i o rekonstrukciji beogradskog aerodroma i značaju nacionalne avio-kompanije za celokupnu srpsku ekonomiju.
– Kombinacija snažnog rasta broja putnika, daleko bržeg u odnosu na evropske proseke, kao i značajnog smanjenja operativnih troškova usled sprovođenja mera konsolidacije, rezultirali su efikasnijim poslovanjem i ostvarenim prvim profitom od izbijanja pandemije korona virusa. Sve navedeno pratilo je i znatno povećanje mreže destinacija i posledični rast obima saobraćaja. Mislim da je dobar preliminarni finansijski rezultat u prošloj godini pravi pokazatelj sposobnosti kompanije da brzo reaguje i prepozna prilike za oporavak i rast.
Kako je izgledao rad vaše avio-kompanije u protekle tri godine? Koliko se avio-saobraćaj oporavio od 2020. godine i kakva je trenutno poslovna klima na avio-tržištu?
– Obavljanje avio-saobraćaja tokom pandemije bilo je izuzetno otežano i složeno usled konstantnih promena eksternih faktora, kao što su pre svega različita ograničenja u putovanjima. Tokom pandemije građani Srbije nisu mogli da uđu u veći broj zemalja članica Evropske unije, pa je stoga Air Serbia bila daleko više pogođena pomenutim ograničenjima nego što je to bio slučaj sa drugim evropskim avio-kompanijama. Međutim, mi smo i u takvim uslovima uspevali da nadmašimo njihove rezultate, najčešće zahvaljujući efikasnom procesu odlučivanja, izuzetno agilnom pristupu i veoma brzom prilagođavanju promenama koje su se dešavale na tržištu.
Za vreme pandemije pokretali smo čak i neke nove destinacije – kao što je na primer Oslo. Reagovali smo ekspeditivno i fleksibilno kada god bi nam se ukazala neka dobra prilika na tržištu i zahvaljujući tome postizali smo natprosečne rezultate u okviru naše industrije. Posle dve teške godine za putničku avijaciju, tokom prethodne smo zabeležili značajan napredak u poslovanju. Air Serbia je u 2022. godini prevezla ukupno 2,76 miliona putnika u redovnom i čarter saobraćaju, što je za 73 odsto više u odnosu na 2021. Po broju prevezenih putnika u prošloj godini približili smo se na samo dva procentna poena do rekordne pretpandemijske 2019. godine, što je jedan od najboljih rezultata za taj parametar na evropskom nivou. Od jula 2022. do danas, devet meseci uzastopno, beležimo rekordne mesečne rezultate u broju prevezenih putnika. Dakle, posmatrano na mesečnom nivou, od jula prošle godine mi beležimo istorijski najbolje rezultate od 2013. godine, odnosno od kada kompanija posluje pod današnjim imenom i već smo premašili pretpandemijske brojeve putnika.
Koliko aktuelna geopolitička situacija utiče na rad Air Serbia?
– Svaka vrsta finansijske ili geopolitičke krize ima momentalni efekat na avijaciju, a tada pre svega bude pogođena potražnja. Pogotovo je nedavni razvoj događaja podstakao rast cena goriva na globalnom nivou, što kao i uvek rezultira rastom cena avio-karata i na kraju lanca utiče na putnike.
Kako ocenjujete trenutno poslovanje i kako vidite perspektivu u narednom periodu? Air Serbia je najavila širenje operacija u Nišu i nova zapošljavanja.
– I pored veoma ambicioznog rasta operacija u 2022. godini, mi smo istovremeno planirali i dalji rast za 2023. godinu. Godinu smo započeli izuzetno pozitivnim trendom i trenutno beležimo rast broja putnika čak i u odnosu na pretpandemijske nivoe. Dostigli smo i prestigli naše istorijski rekordne rezultate po pitanju ukupnog broja putnika, ali i kada je reč o faktoru popunjenosti putničke kabine (load factor). U ovom trenutku smo uvereni da će 2023. godina nadmašiti naša prvobitna očekivanja, koja su inače bila vrlo ambiciozna.
Želimo da kontinuirano razvijamo naše prisustvo na teritoriji čitave Srbije, kao i da unapređujemo uslugu koju pružamo korisnicima. Kao društveno odgovorna kompanija i jedan od najpoželjnijih poslodavaca, cilj nam je da pružimo podjednaku priliku svim građanima Srbije i da im budemo dostupni u mestima u kojima žive. Postoje pojedine funkcije i pozicije u okviru kompanije koje ne moraju nužno da budu na mestu gde se odvija saobraćaj i mi smo, imajući to u vidu, na jugu Srbije pokrenuli proces razvoja dodatnog centra za podršku putnicima. S obzirom na to da smo bili oduševljeni brojem i kvalitetom kandidata koji su nam se prijavili, odlučili smo da udvostručimo broj novih kolega koji smo inicijalno planirali za naš Kontakt centar, ali i da širimo naše prisustvo i u vidu nekih dodatnih pozicija za koje smo našli dobre kandidate u Nišu i okolini.
Pored tog zapošljavanja na jugu Srbije, u februaru smo pokrenuli konkurs za nove članove naše kabinske posade, najveći za proteklih pet godina. Aktuelna ekspanzija naše mreže destinacija sa preko 20 novih gradova do kojih nismo leteli prošle godine i proširenje flote daju mogućnost za prijem novih članova našeg tima. Raduje me veliko interesovanje za rad u Air Serbia-i. Na pomenuti konkurs za zapošljavanje novih članova kabinske posade prijavilo se blizu hiljadu kandidata koji svoju karijeru žele da razvijaju u jednoj od najbrže rastućih avio-kompanija u Evropi.
Koliko je rekonstrukcija beogradskog aerodroma značajna za Air Serbia? Šta će dodatni kapaciteti i nova pista značiti za vašu kompaniju?
– Najveća avio-kompanija i njen matični aerodrom uvek imaju neku vrstu simbiotskog odnosa i ne mogu da postoje jedno bez drugog. Aktuelna nadogradnja infrastrukture i unapređenja koja se kontinuirano uvode na Aerodromu Nikola Tesla Beograd od suštinskog su značaja ne samo za dalji rast i razvoj Air Serbia, već pre svega za bolju uslugu koju pružamo našim zajedničkim korisnicima. Završetak radova koji su u toku otvoriće neke nove mogućnosti i doprineti da našim putnicima ponudimo još bolji proizvod – smanjiće vreme čekanja, stabilizovati operacije…
S obzirom na to da nam je usluga koju pružamo putnicima veoma važna, planiramo da na aerodromu otvorimo novi servisni centar sa osam agentskih pozicija, gde ćemo moći da brže pomognemo putnicima kojima su potrebne dodatne usluge ili bilo koja druga pomoć u vezi sa njihovim letovima. Novi kapaciteti takođe će nam omogućiti da segmentu korporativnih premijum klijenata ponudimo značajnu uštedu vremena – Air Serbia će koristiti deo budućeg VIP parkinga sa kojeg će se posebnim mostom najbrže moguće kroz poseban ulaz namenjen našim putnicima stizati u zgradu terminala, i to direktno u izdvojenu premijum prostoriju za prijavu putnika na let. Ta prostorija imaće šest šaltera za prijavu na let, biće odvojena pregradama koje su kombinacija stakla i drveta i više će ličiti na recepciju nekog hotela, nego na uobičajeni deo terminala za prijavu putnika u biznis klasi.
Rekordan broj putnika uprkos nestabilnom tržištu
– U ovom trenutku, posmatrajući period od početka godine (YTD – year to date), mi smo već na nivou od oko 20 odsto više prevezenih putnika u odnosu na pretpandemijski period. Međutim, situacija na tržištu je veoma promenljiva i složena, pogotovo usled povećanog broja štrajkova najrazličitijih entiteta u okviru lanca prevoza putnika u avio-saobraćaju – počev od različitih aerodromskih službi, kontrole letenja… ali i zbog kontinuiranih poremećaja u lancu nabavke rezervnih delova i druge opreme. Tako se sada periodi neophodni za nabavku pojedinih rezervnih delova mere mesecima, a ne nedeljama, kao što je ranije bio slučaj – napominje Marek.
Kolika je bila popunjenost aviona Air Serbia u proteklom periodu i koje destinacije su najpopularnije? Da li su u planu neke nove i dodatna partnerstva sa drugim kompanijama?
– Kao što sam već pomenuo, 2022. godinu smo završili sa samo dva odsto putnika manje u odnosu na rekordnu pretpandemijsku 2019. godinu, dok je faktor popunjenosti putničke kabine bio 72 odsto – odnosno za jedan procentni poen više u odnosu na 2019. godinu. To je značajno bolji rezultat u odnosu na veliku većinu tradicionalnih evropskih avio-kompanija. Istovremeno, tekuću 2023. godinu započeli smo u jakom ritmu, beležimo rekordne brojeve putnika i faktore popunjenosti putničke kabine i u odnosu na pretpandemijski period. Očekujemo da će se takav trend nastaviti i u narednom periodu.
Ranije smo rekli da nam je cilj da premašimo tri miliona prevezenih putnika, ali sada možemo po prvi put da kažemo da nam je cilj da dostignemo tri i po miliona putnika. Ubrzano radimo na daljem razvoju postojećih partnerstava sa drugim avio-kompanijama. Uskoro očekujemo da ćemo moći da objavimo jedno novo partnerstvo sa avio-kompanijom iz Severne Amerike. Takođe, možemo ekskluzivno da saopštimo i da smo tokom nedavne posete rukovodstva kompanije Narodnoj Republici Kini dogovorili novo kod-šer partnerstvo sa Hajnan erlajnsom. Očekujemo da ćemo detalje u vezi sa tom saradnjom moći da objavimo u skorijem periodu. U januaru i februaru 2023. godine najpopularnije destinacije u Zapadnoj Evropi bile su Cirih, Pariz, Beč i Berlin. Kada je reč o regionu, najtraženiji su bili Podgorica i Tivat, a veliko je interesovanje putnika bilo i za Istanbul, kao i za prekookeanske destinacije Njujork, Tjenđin i Čikago.
Kakvi su planovi za letnju sezonu?
– Već smo započeli sa realizacijom naših vrlo ambicioznih planova za letnju sezonu, koja je zvanično počela 26. marta. Tokom letnje sezone, obavljaćemo redovne i sezonske letove do više od 80 destinacija širom sveta i otvaramo preko 20 novih destinacija do kojih nismo leteli prošle godine, među kojima je i Čikago, naša druga destinacija u Severnoj Americi. U martu smo već pokrenuli Budimpeštu, u aprilu otvaramo Tel Aviv, Ankaru, Kataniju, Izmir i Lisabon, dok maj počinjemo sa Kairom, a nastavljamo Hamburgom, Čikagom, Geteborgom… Međutim, ne želimo da iznosimo precizan broj novih destinacija. Kao što sam rekao na početku razgovora, neki od glavnih principa koji su nas doveli do profitabilnosti bili su agilnost i brza reakcija na promene na tržištu. Stoga ćemo nastaviti da pratimo zbivanja u našoj mreži i da pokušamo da iskoristimo svaku mogućnost koja se pojavi.
Koliki je značaj kompanije Air Serbia za celokupnu srpsku ekonomiju?
– Duboko smo uvereni da su tokom pandemije korona virusa mnoge avio-kompanije dokazale svoju neophodnost, vitalnost i strateški značaj za borbu sa pandemijom. To je slučaj i sa našom, Air Serbia. Pored toga, kada imamo u vidu širi region bivše Jugoslavije, jasno je da snažna nacionalna avio-kompanija koja leti do više od 80 destinacija i ima značajan udeo u tržištu beogradskog aerodroma predstavlja motor ekonomskog razvoja – kroz rast turizma, kulturnu razmenu, mobilnost biznisa, prevoz karga. Može se reći da oporavak domaćeg avio-saobraćaja od posledica pandemije ne bi mogao da bude ni približno ovako brz bez Air Serbia-e. Dobar primer za to je Ljubljana koja se nalazi među tržištima koja se najsporije oporavljaju od pandemije, svakako u najvećoj meri zbog gašenja nekadašnje slovenačke avio-kompanije. Pored toga, sigurno da ni naš matični aerodrom ne bi mogao ovom brzinom da unapređuje svoju infrastrukturu bez snažne nacionalne avio-kompanije – zaključuje generalni direktor Air Serbia Jirži Marek u intervjuu za Biznis.rs.
