Cena zlata probila je 2.000 dolara za uncu ali analitičari pronogziraju da može otići i na 4.000 dolara
Cena zlata na spot tržištu je ove godine prešla 2.000 dolara za uncu – što je istorijski rekord za ovaj plemenit metal. Od početka godine cena je skočila skoro 10 odsto i tako nastavila rast od novembra, posle prošlodišnjeg pada na 1.600 dolara.
U intervjuu za „Blumberg Adrija konekt“ (Bloomberg Adria Connect), generalni direktor (CEO) i osnivačica „Tim Valores“ iz Ljubljane, Irena Linasi Rogač, kaže da ovaj plemeniti metal ima još prostora za rast cene.
– Skoro svi na tržištu imaju ocenu da će zlato do 2030. godine dostići preko 4.000 dolara za uncu – to je duplo više nego danas. Znamo da ono što se veže za novac, depozite, obveznice, osiguranja, druge penzijske fondovi, ima preniski prinos za vlasnike i to nije dovoljno da pokriva inflaciju. To znači da ostaju samo nekretnine, deonice i plemeniti metali. A od onog što svaki dan možeš da prodaš, jer ne znaš kakva će da bude situacija – najlakše se prodaju plemeniti metali – kaže Linasi Rogač.
Ttržište obveznica ne pokriva više inflaciju
Odnos investitora prema zlatu zanimljivo je pratiti i kroz istoriju – otkako se dolar odvojio od zlatne podloge 1971. godine (ukidanje Bretonvudskih sporazuma), cena zlata je rasla do dosadašnjeg istorijskog maksimuma u ranim 1980-tim a nakon toga, ovaj plemenit metal nije uspevao da drži korak sa inflacijom. Dans je sutiacija skroz drugačija.
– Banke su tada odlučile da uvedu kamatne stope od 20 odsto na depozite i tako se sačuvaju od prebrzog rasta zlata. Danas više nisu takva vremena. Uz sve to, tada je na svetu bilo četiri milijarde ljudi, sada ih je sedam milijardi. Kina, Indija i ostale države nisu imale uloge na tržištu kakve imaju danas – kaže Linas Rogač ocenjujući da su postojeću uslovi dobra podloga za dalji rast cena zlata.
Trajektorija cene zlata išla je uzlaznom putanjom u poslednjih dvadeset godina – politička bitka zbog granice američkog federalnog duga je prethodila prvom od značajna dva skoka cene – drugi je došao tokom kovid pandemije.
Najniža tačka zabeležena je pre 10 godina, kada je postalo jasno da očajničke monetarne mere nakon Velike finansijske krize 2008/09. nisu podstakle inflaciju. Međutim, tokom protekle godine, zlato se držalo na nižem nivou uprkos inflaciji koja je hvatala zamaha.
Screenshot: Goldprice.orgCena zlata u poslednjih 15 godina
Šta se promenilo sada? Bloombergovi analitičari ukazuju na kretanja na tržištu obveznica – niži prinosi čine zlato poželjnijom investicijom – a trajektorije cena su gotovo savršeno sinhronizovane.
– Jasno je da tržište obveznica ne pokriva više inflaciju – svi traže nešto što bi očuvalo vrednost imovine. Zato sad nije vreme za bankarske depozite i državne obveznice – smatra Linasi Rogač.
Srebro možda i bolja investicija
Veliki povrtak u ovoj godini ima i srebro – a Linasi Rogač veruje da ono ima potencijal da bude čak i lukrativnije za investitore od zlata.
– Srebro ima još i viši potencijal nego zlato, jer kad pogledamo proizvodnju zlata, godišnje se proizvede oko 3.000 tona, a srebro oko 30.000 tona. Srebro je ujedno i jedan od najtraženijih elemenata, pogotovo u zelenoj industriji u narednih deset godina, zato je moja prognoza da srebro ima i viši doprinos za klijente nego zlato – zaključila je ona.
Izvor: 24sedam
