Srpski bankari najviše odobravaju gotovinske kredite, stambeni zajmovi beleže najveći rast
Kreditna aktivnost u Srbiji i zemljama regiona nije usporila zbog rasta kamatnih stopa u proteklih godinu dana, mada je rast zajmova nešto manji nego u prethodnom periodu. Iako centralne banke još od proleća prošle godine uporno povećavaju referentne kamate u borbi sa inflacijom koja je odavno prešla u dvocifrenu, a to se odražava i na kamate pojedinačnih banaka, čini se da građani i privreda ne odustaju od pozajmica.
Među njima je najviše dugoročnih kredita. Stanovništvo u Srbiji najčešće koristi gotovinske kredite, ali i zajmove za kupovinu nekretnina, a slično je i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Biznis.rs vam je pripremio kratak pregled kreditne aktivnosti u regionu.
U docnji su bila 161.502 korisnika kredita, a kada je reč o strukturi zajmova, čak 44 odsto iznosi učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu. Prosečan dug po lizing ugovorima fizičkih lica iznosi 1,8 miliona dinara.
Ukupan dug po osnovu kredita stanovništvu kreće se već neko vreme na nivou iznad 1.400 milijardi dinara. Što se tiče vrsta kredita odobrenih pravnim licima, dve trećine zajmova čine dugoročni krediti (67,7 odsto), kratkoročni čine 11,4 odsto, a okvirni 21 procenat.
Učešće docnje u dugu ukupnih bankarskih kredita iznosi 2,8 odsto, koliko je bilo i krajem prošle godine. Kašnjenje u dugu po osnovu kredita stanovništva čini 2,3 odsto kredita, što je blago smanjenje u odnosu na 31. decembar, kada je iznosilo 2,5 procenata.
“Pravna lica trenutno imaju 1.824 milijardi dinara duga po kreditima, preduzetnici nešto više od 69 milijardi, dok stanovništvo duguje 1.433 milijardi dinara. U poređenju sa krajem marta 2022. godine to je rast od dva procenta kod pravnih lica, odnosno 6,3 odsto kod građana. Ukupno je dug po kreditima za godinu dana porastao 3,8 odsto”, navodi se u kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije.
Prema vrstama kredita stanovništvu, najbrojniji su gotovinski – 663,6 milijardi dinara i stambeni, odnosno zajmovi za adaptaciju nekretnina – 631,3 milijardi. Slede poljoprivredni sa 83,8 milijardi dinara.
U svim kategorijama je u proteklih godinu dana zabeležen rast, i to najveći kod stambenih kredita – 11 odsto, a zatim poljoprivrednih (4,4 procenta) i gotovinskih (3,3 odsto).
“Građevinska aktivnost je dostigla svoj pik i nije realno očekivati dalji rast tržišta nekretnina kao za vreme korone. Većina ljudi koja je imala neku ušteđevinu potrošila je taj novac i sada se zadužuju uglavnom oni koji imaju dobre poslove ili više izvora prihoda u porodici. Takođe, cena novca, odnosno cena kredita, je značajno skočila i mnogi su počeli da razmišljaju da li im se isplati da uzmu zajam za kupovinu stambene nekretnine. To je sasvim očekivano ponašanje najvećeg broja ljudi”, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
On navodi da je i dolazak većeg broja Rusa i Ukrajinaca nakon početka sukoba na istoku Evrope u jednom trenutku kreirao investicioni ambijent, ali je sada većina zainteresovanih koji su mogli to da priušte već kupila stan. Prema njegovim rečima, može se primetiti i blago smanjivanje cena nekretnina na pojedinim lokacijama.
“Sada najviše ljudi uzima kredite za biznis, pogotovo oni koji imaju dobre poslove sa dobrom perspektivom za razvoj, a drugi deo čine krediti za refinansiranje. Ljudi koji ne mogu da servisiraju svoje mesečne rate uzimaju nove zajmove, da ne bi ulazili u kašnjenje. To je mnogo lakše učiniti kod nekih kratkoročnih kredita, od šest do 12 meseci, iako situacija se euriborom nije povoljna i verovatno se neće popraviti još neko vreme”, smatra profesor Savić.
Kada je reč o lizingu, broj lizing ugovora se za godinu dana smanjio sa 5.551 na 5.440 (dva odsto manje), dok je broj korisnika pao sa 5.026 na 4.879 (2,9 odsto manje). Ostatak duga je 9,6 milijardi dinara, što je 11,2 odsto više nego krajem marta 2022.
Trenutno 5.719.124 bankarskih klijenata u Srbiji ima više od 8,5 miliona tekućih računa, dok 935.482 korisnika ima 1.161.420 kreditnih kartica, što je 5,4 odsto manje nego 31. marta prošle godine. Učešće docnje u korišćenju kartica iznosi tačno 10 odsto.
Kada je reč o opasnosti od rasta nenaplativih kredita, profesor Ljubodrag Savić kaže da će kašnjenja u otplati mesečnih rata svakako biti.
“Ipak, pamtimo kada je stopa loših kredita za privredu bila 30 odsto, a kod građana 10-11 odsto. Verovatno zato što je novac dugo bio prilično jeftin. Trenutno je udeo kredita koji su u docnji praktično zanemarljiv i to je ohrabrujući rezultat na nivou celog društva, ali svakako će rasti u narednom periodu. Ljudi bi trebalo da budu oprezni, kao i Narodna banka Srbije”, zaključuje naš sagovornik.
Crna Gora: kašnjenje u otplati smanjeno za 6,35 procenata
Prema poslednjim raspoloživim preliminarnim podacima na dan 31. marta, koje su banke dostavile Centralnoj banci Crne Gore, ukupni bruto krediti iznose 3.837,6 miliona evra. Pod kreditima se podrazumevaju bruto krediti i potraživanja umanjeni za kamate i vremenska razgraničenja.
Posmatrano u jednogodišnjem uporednom periodu, ukupni krediti beleže rast od 397,9 miliona evra ili 11,57 odsto, navode iz CBCG u odgovoru za Biznis.rs.
“Od ukupnog iznosa bruto kredita, na fizička lica se odnosi 1.619,8 miliona evra ili 42,21 odsto, dok se na pravna lica odnosi 2.217,8 miliona evra ili 57,79 odsto. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, pozajmice odobrene fizičkim licima i pravnim licima beleže rast od 128,2 miliona evra ili 8,60 odsto, i 269,7 miliona evra ili 13,84 procenata, respektivno”, ističu iz Centralne banke Crne Gore.
Poslednjeg dana marta krediti koji kasne u otplati preko 90 dana bili su u iznosu od 98,6 miliona evra i čine 2,57 odsto ukupnih bruto kredita.
U odnosu na mart 2022. godine, krediti koji kasne u otplati preko 90 dana zabeležili su pad od 6,35 procenata.
