NBS podigla referentnu kamatnu stopu na šest odsto

Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova, kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i da bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije, saopšteno je iz NBS.

Iz centralne banke su istakli da prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

“Održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti”, kaže se u saopštelju.

“Usporavanje inflacije u narednom periodu”

Izvršni odbor je naveo da su dalji pad cena u sektoru energetike, rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

Dodao je da su nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama, uticali na dodatni pad cena primarnih proizvoda.

“Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija usled sukoba u Ukrajini, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još uvek održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji”, kaže se u saopštenju.

Inflacija u Srbiji

NBS navodi da je ukupna inflacija u februaru u zemlji iznosila 16,1 odsto međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama NBS za prvo tromesečje, koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

“I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju”, kaže se u saopštenju

Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u februaru je iznosila 11,1 odsto međugodišnje, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.

Prema aktuelnoj februarskoj srednjoročnoj projekciji, očekuje se da će se međugodišnja inflacija od narednog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni i da se sredinom 2024. godine vrati u granice cilja.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluju dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora vođeno rastom cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta, navodi NBS.

Rast BDP-a do tri odsto

Narodna bankaočekuje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariti realni rast u rasponu od 2 do 3 odsto, čemu će doprineti i oporavak sektora energetike, na koji ukazuju podaci o proizvodnji i izvozu električne energije u prva dva meseca ove godine.

“Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan”, navodi centralna banka.

Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu.

RTS