Uzbunjivači o Credit Suisse: Godinama pomagali bogatim Amerikancima da izbegavaju poreze

Credit Suisse, propalu švajcarsku banku koju je preuzela UBS Group AG u žurno dogovorenoj pomoći ranije ovog meseca, može doneti sa sobom novi set regulatornih i pravnih problema za svog novog vlasnika.

Godinama je privatna banka pružala sigurno utočište bogatim američkim klijentima da sakriju imovinu od poreske uprave — čak i nakon što je uhvaćena i krivično gonjena za istu stvar pre više od decenije, prema dvojici bivših bankara Credit Suisse koji su govorili ekskluzivno za CNBC i koji sarađuju sa vladom SAD kao uzbunjivači.

Poznato je da je banka 2014. godine priznala krivicu za „svesno i namerno“ pomaganje hiljadama američkih klijenata da prikriju svoju ofšor imovinu i prihode od poreske uprave. U to vreme su priznali da su koristili lažne entitete, uništili evidenciju računa i ručno isporučivali gotovinu američkim klijentima kako bi sprečili otkrivanje poreske uprave – pristao je da se obračuna sa američkim izbegavačima poreza u budućnosti kao deo svog sporazuma o priznanju krivice.

Credit Suisse je u to vreme takođe pristao na niz reformi, uključujući otkrivanje svojih prekograničnih aktivnosti i saradnju sa vlastima kada traže informacije, između ostalog.

Izgleda da je banka koja je sada u problemima prekršila taj sporazum, prema novom izveštaju Senatskog finansijskog komiteta u kojem se detaljno navode tekuće i masovne zloupotrebe od tada. Izveštaj, objavljen u sredu, sadrži detalje o nalazima dvogodišnje istrage panela i postaje hitniji s obzirom na preteću bankarsku krizu. Švajcarska nacionalna banka ubrizgala je više od 100 milijardi dolara likvidnosti u Credit Suisse da bi ga održala na površini ranije ovog meseca, dok se švajcarska vlada složila da obezbedi UBS-u oko 9 milijardi dolara za pokrivanje gubitaka koji su rezultat preuzimanja.

Još uvek u toku

Senatski istražitelji kažu da nova otkrića pokreću pitanja o tome koliko je američkog novca ostalo skriveno u trezorima banke čiji je neuspeh uzdrmao temelje globalnog bankarskog sistema.

Izveštaj Senata, koji je pripremilo demokratsko osoblje komisije, optužuje banku da je prekršila uslove svog sporazuma o priznanju krivice iz 2014, što bi moglo da izazove niz posledica ako Ministarstvo pravde pokrene slučaj. Nejasno je kolikoj je potencijalnoj odgovornosti UBS izložen kao rezultat izveštaja, ali advokat uzbunjivača tvrdi da bi banka trebalo da plati čak 1,3 milijarde dolara.

Predsednik finansijskog komiteta Senata Ron Viden, D-Ore., rekao je da je njegov komitet upravo ove nedelje dobio nove informacije od Credit Suisse o dodatnim američkim neotkrivenim računima koje je banka držala nakon 2014.

„To se još uvek dešava u poslednjih nekoliko dana – otkriveno je da je sakriveno još više novca i ovde postoje veoma značajni problemi“, rekao je Vajden. „Jasno je da je vreme da se krivično goni i osigura da postoje kazne koje šalju snažnu poruku.

„Zaposleni u Credit Suisse-u su pomagali i podržavali veliku kriminalnu šemu utaje poreza“, rekao je pomoćnik finansijskog komiteta, tražeći da ne bude imenovan jer izveštaj još nije objavljen. „Do danas, nijedan zaposleni u Credit Suisse uključen u šemu nije se suočio sa bilo kakvim posledicama od strane vlade Sjedinjenih Država zbog svog učešća.

Skrivanje bogatstva

Senatski istražitelji kažu da su otkrili da je Credit Suisse omogućio čak 25 američkih porodica da sakriju bogatstvo u ukupnom iznosu od više od 700 miliona dolara u banci u godinama nakon sporazuma o priznanju krivice.

„Mislili su da mogu da se izvuku, i uglavnom jesu“, rekao je pomoćnik. „Nije pitanje da li švajcarske banke to nastavljaju da rade, već je pitanje koje švajcarske banke to još rade.

U izjavi za CNBC, portparolka Credit Suisse je rekla da ne toleriše utaju poreza.

„U suštini, izveštaj opisuje pitanja nasleđa, neka od pre jedne decenije, i od tada smo primenili opsežna poboljšanja kako bismo iskorenili pojedince koji žele da sakriju imovinu od poreskih vlasti“, rekla je portparolka, tražeći da ne bude identifikovana jer nije bio ovlašćen da govori u zapisnik. Ona je rekla da novi rukovodni tim banke sarađuje sa odborom. Credit Suisse je „podržao rad senatora Vajdena, uključujući u vezi sa predloženim političkim rešenjima koja će pomoći u jačanju sposobnosti finansijske industrije da otkrije neotkrivene američke osobe“. Ona je rekla da politika banke zahteva da zatvori neprijavljene račune kada budu identifikovani i da disciplinuje zaposlene koji ne poštuju njenu politiku.

Dvojica bivših radnika Credit Suisse, koji su radili kao uzbunjivači sa američkom vladom i istražiteljima Senata, rekli su za CNBC da se neko od lošeg ponašanja nastavilo dugo nakon sporazuma Credit Suisse iz 2014. godine. CNBC je pristao da maskira njihov identitet pred kamerom i da zadrži anonimnost jer kažu da se plaše odmazde banke. Oni su intervjuisani u nedeljama pre nego što je Credit Suisse propao ranije ovog meseca.

Iako je banka otkrila i zatvorila mnoge američke račune nakon sporazuma o priznanju krivice iz 2014. godine, neki bankari su radili sa klijentima visoke neto vrednosti kako bi zadržali određene Amerikance u banci, menjajući nacionalnosti navedene na njihovim računima i ignorišući dokaze da su vlasnici računa Amerikanci. U drugim slučajevima, pomogli su američkim klijentima da prebace novac u druge banke, a da te transfere nisu prijavili američkim vlastima, kažu uzbunjivači.

Ogroman pritisak

Izveštaj i intervjui nude redak pogled na unutrašnje funkcionisanje tajnovitog švajcarskog bankarstva, sveta u koji retko prodiru autsajderi. I pokazuju kako su se sistemi usklađenosti unutar Credit Suisse-a pokvarili u godinama pre njegovog kolapsa ovog meseca i spasavanja od strane švajcarske vlade i rivalske banke UBS.

Bankari su pod stalnim pritiskom, kažu uzbunjivači, da drže i unose depozite u banci.

„Pod ogromnim ste pritiskom da unesete ovu neto novu imovinu, koja se na kraju pretvara u prihod“, rekao je prvi uzbunjivač opisujući kulturu u kojoj se od bankara očekivalo da drže imovinu bogatih klijenata unutar banke, čak i ako bi morali prevariti da to uradi. „I to je razlog za prevaru. Ne želite da izgubite imovinu. Dakle, ono što radite je da pokušavate da ih održite na bilo koji način, oblik ili formu.”

Viši rukovodioci bi prozivali pojedinačne bankare na tromesečnim sastancima gde bi čitali brojeve sredstava za svakog bankara. Ako bi se broj bankara smanjio, drugi uzbunjivač je rekao: „razotkrili biste se pred svojim kolegama. I kao rezultat toga, rekao je, „mogu doći trenuci u kojima ljudi jednostavno propuste da kažu stvari“.

„Ne pitaj, ne govori“ je možda dobro objašnjenje za ono što se dogodilo“, rekao je on. „Imali bi klijente koji su Amerikanci, ali bi promenili svoje pasoše da bi ih pokazali i označili kao da nisu.

Bankari Credit Suisse, na primer, više puta su leteli u Majami da se sastanu sa američkim klijentima, ali ih ipak nisu označili kao američke građane, rekli su istražitelji Senata.

Tajnost pokreće čitavu švajcarsku bankarsku industriju, rekao je prvi uzbunjivač – do te mere da sektor možda neće moći da preživi bez nje.

„Švajcarske banke su mnogo skuplje, i za to postoji razlog“, rekao je on. „Ako biste mogli da birate bilo gde u svetu gde želite da budete, zašto biste plaćali više? Zašto biste bili na mestu koje ima lošiji učinak u pogledu vašeg povrata na imovinu?“

Ako klijent ne krije imovinu u Švajcarskoj, rekao je prvi uzbunjivač, „nema drugog razloga da bude tamo“.

Imejlovi koje je dobio od Senatskog odbora za finansije pokazuju koliko su daleko bankari otišli da sačuvaju identitete u tajnosti i da osiguraju da bogati Amerikanci mogu da promene nacionalnost – barem za internu evidenciju banke.

U jednom imejlu, jedan od bankara Credit Suisse-a piše drugom zaposlenom u banci, „molim vas, nemojte pisati niti dokumentovati ove teme“.

Jedan američki klijent, naslednik bogatstva od 200 miliona dolara deponovanog u Credit Suisse, poslao je imejlom da kaže da se odrekao svog državljanstva SAD.

“Pokušao sam da dođem do vas, čestitam!!!!!!” njihov privatni bankar je poslao imejlom. “Ovo je veliki korak za vas i znam da nije bilo lako.”

Naslednik bogatstva je odgovorio: „Hvala … nadamo se da bi ovo trebalo da učini Credit Suisse sada opuštenijim. Naslednik je sa smajlićem zatvorio poruku.

Porodica

„Istraga odbora otkrila je velika kršenja sporazuma o priznanju krivice Credit Suisse, uključujući tekuću i potencijalno kriminalnu poresku zaveru koja uključuje skoro 100 miliona dolara i neprijavljene ofšor račune koji pripadaju porodici dvojnih američkih/latinoameričkih državljana“, rekao je za CNBC pomoćnik komiteta.

Pomoćnik je rekao da je Credit Suisse zatvorio račune koje drži ta porodica u vrednosti od skoro 100 miliona dolara 2013. i premestio sredstva u druge banke u Švajcarskoj i drugde, ali nije obavestio američke vlasti o prenosu imovine do 2021. godine – što je bilo mesecima nakon što su uzbunjivači obavestili američke vlasti postojanja računa.

U izveštaju Senata klijenti nisu imenovani, već se jednostavno pominju kao „Porodica“. Iako je za Amerikance legalno da drže sredstva na računima u stranim bankama, oni moraju da podnesu formulare poreskoj upravi u kojima će otkriti imovinu i platiti porez na sve relevantne dobitke. Amerikanci moraju da podnesu dokument o otkrivanju podataka koji se zove Izveštaj o stranim bankama i finansijskim računima, koji se u industriji naziva „FBAR“.

Komitet je rekao da je porodica držala imovinu u Credit Suisse-u još od 1979. godine i da su pronašli dokaze da su bankari Credit Suisse posećivali članove porodice u Majamiju još 2000. godine, održavajući sastanke u hotelu Mandarin Oriental i uživajući u obrocima u Capital Grill-u. restoran u modernom kvartu Brikel u Majamiju sa pogledom na zaliv Biskejn.

Ali saradnici kažu da nisu pronašli nikakve dokaze da je porodica ikada podnela potrebnu dokumentaciju američkoj vladi ili platila porez na njihovu imovinu. Umesto toga, imovina je držana pod dvostrukim latinoameričkim pasošem jednog člana porodice.

Pravna opasnost

Kao rezultat toga, pomoćnik je rekao: „Oni su, blago rečeno, potencijalno u pravnoj opasnosti.

Pomoćnici Komiteta kažu da je imovinu porodice nadgledao visoki izvršni direktor Credit Suisse u njenom odeljenju u Latinskoj Americi, i da je taj zvaničnik učestvovao na sastancima u Majamiju. To je značajno, rekli su saradnici, jer je taj isti zvaničnik bio supervizor nekoliko drugih bankara Credit Suisse koji su prethodno bili optuženi u vezi sa američkim ofšor računima iz 2014.

Saradnici odbora su se žalili da je Credit Suisse odbio da navede imena bilo kog od uključenih zaposlenih ili švajcarskih banaka koje su primile sredstva – ali su rekli da su mogli da utvrde te informacije putem drugih izvora.

Slučaj Majamija “nije mali krompir”, rekao je pomoćnik Senata. Ako se dokaže, to bi „bilo jedno od najvećih kršenja FBAR-a u istoriji Sjedinjenih Država“.

Bivši tužilac Ministarstva pravde Džefri Nejman, koji zastupa uzbunjivače, rekao je da veruje da je prevara još uvek u toku i da bi DOJ trebalo da vrati stotine miliona dolara kazni koje je banka pristala da plati 2014, ali na kraju nije morala da plati. Banka je pristala da plati 2,6 milijardi dolara, ali je savezni sudija u to vreme izrekao samo kaznu od 1,3 milijarde dolara.

„Mislim da je Credit Suisse svestan Amerikanaca koji i danas kriju novac. I mislim da banka čini sve što je u njenoj moći da obuzda bilo kakvu štetu“, rekao je Neiman.

1,3 milijarde dolara

„U najmanju ruku, američka vlada treba da prikupi tih 1,3 milijarde dolara za američke poreske obveznike. Ova banka treba da bude primer“, rekao je on. „Čujemo oštre govore iz Ministarstva pravde o tome da se ponovljeni korporativni prestupnici pozivaju na odgovornost. Hajde da vidimo da li te reči imaju stvarno značenje.”

Uzbunjivači će imati finansijsku korist ako budu date uplate američkoj vladi. Prema zakonu, uzbunjivači mogu prikupiti između 15% i 30% novca koji je povratila američka vlada kao direktan rezultat informacija koje daju.

Komitet za finansije Senata ne misli da su američki tužioci otišli dovoljno daleko u traženju odgovornosti Credit Suisse, rekao je pomoćnik. Izveštaj je deo kampanje za jačanje pritiska na DOJ da se obračuna sa švajcarskom bankom, a nedavno preuzimanje banke stavlja je u centar pažnje.

„DOJ mora da ispravi svoj slab nadzor nad Credit Svisom i da Credit Svis pozove na odgovornost za svako kršenje svog sporazuma o priznanju krivice“, rekao je on.

Pomoćnik je citirao nedavne indikacije da je došlo do obračuna belih okovratnika. „DOJ je rekao da ćemo krenuti na sve u bankama ko počini utaju poreza“, rekao je pomoćnik. „Onda uradi to. U ovom izveštaju ćemo vam navesti dvanaest imena. Idi za njima.”

Ministarstvo pravde je odbilo da komentariše kada su kontaktirali za ovu priču.

Nikad ne reci nikad

Nije jasno kakvu je odgovornost, ako je ima, UBS preuzeo za sve ovo kao rezultat hitnog preuzimanja Credit Suisse-a uz posredovanje vlade 19. marta. Takođe nije jasno koliki je deo ovog potencijalnog pravnog prekoračenja otkriven UBS-u pre kupovine tokom vikenda Credit Suisse-a, iako je izvor upoznat sa razmišljanjem Credit Suisse-a rekao da su zvaničnici UBS-a svesni situacije.

Zvaničnici UBS-a nisu odgovorili na zahtev za komentar ove priče.

Osoba koja je upoznata sa načinom razmišljanja Credit Suisse-a rekla je za CNBC da je “zabrinjavajuće” da finansijski komitet Senata objavi svoj izveštaj, iako globalni regulatori pokušavaju da ojačaju globalni bankarski sistem omogućavajući prodaju Credit Suisse-u UBS-u. „Sektor finansijskih usluga i njegov značaj za svetsku ekonomiju postali su očigledno očigledni svima“, rekla je osoba.

Na pitanje da li može sa sigurnošću da kaže da danas u banci nema neprijavljenih američkih dolara, osoba je rekla: „Ne verujem da postoji nešto što bi se moglo opisati na ovaj način. Sada, nikada ne možete reći nikad.” On je rekao da je Credit Suisse istražio i da nije pronašao više nezakonitih računa. “Ne verujem da tamo ima nečega.”

(CNBC)