ECB vrši pritisak na austrijsku Raiffeisen banku da napusti Rusiju

Evropska centralna banka vrši pritisak na austrijsku Raiffeisen banku da razmotri svoje visoko profitabilno poslovanje u Rusiji.

Kako se navodi, pritisak dolazi nakon što je visoki zvaničnik SAD za sankcije izrazio zabrinutost u vezi sa poslovanjem Rajfajzena u Rusiji tokom posete Beču prošlog meseca, rekla je Rojtersu osoba upoznata sa ovim pitanjem, tražeći da ne bude imenovano zbog osetljivosti.

Pritisak Vašingtona i ECB povećava ulog za Austriju i njenu drugu najveću banku, koja igra ključnu ulogu u ruskoj ekonomiji, ali i sve sporniju dok se višegodišnji rat Moskve u Ukrajini odugovlači. Mnoge zapadne kompanije, uključujući francusku banku Societe Generale, već su napustile Rusiju.

Iako ECB ne traži od Rajfajzena da odmah napusti zemlju, ona želi plan akcije za nastavak poslovanja, rekla su dvojica ljudi. Jedna osoba je rekla da bi takav plan mogao uključivati prodaju ili zatvaranje njene ruske banke.

“Tražili smo od banaka da pomno prate poslovanje u Rusiji, a u idealnom slučaju da ga smanje, što je više moguće” – rekao je portparol ECB, dodajući da to isto radi sa svim zainteresovanim institucijama od Moskve.

Raiffeisen, međutim, još ne namerava da predstavi takav plan, kažu u narodu, a neki zvaničnici austrijske vlade vide ove poteze kao neopravdano strano mešanje.

Portparol Rajfajzena je rekao da ispituje opcije za svoje poslovanje u Rusiji “uključujući pažljivo vođen izlazak” i da “ubrzava” svoju procenu, dodajući da je takođe smanjio kreditiranje u zemlji.

Austrijski zajmodavac je sada najvažnija zapadna banka u Rusiji, koja nudi spas za plaćanje i čini otprilike jednu četvrtinu transfera u evrima u zemlju, iako su druge banke, poput italijanske UniCredit, i dalje prisutne.

Zvaničnici ECB nerado vrše pritisak na Raiffeisen da hitnu prodaju, plašeći se finansijskog udara koji bi to mogao da izazove, rekla je jedna osoba, nakon nedelju dana globalnih bankarskih previranja.

Portparol austrijskog ministarstva finansija rekao je da, iako ne može biti povratka na status kvo u odnosima sa Rusijom, “većina” međunarodnih kompanija, uključujući banke, ostala je tamo.

“Postoji značajna trgovina između Rusije i ostatka sveta robama poput žitarica, đubriva, nafte, gasa, nikla i drugih metala, koji… zahtevaju plaćanja”, rekao je portparol.

Istraga o poslovanju banke

U januaru je američka uprava za sankcije pokrenula istragu o Raiffeisen-u u vezi sa njegovim poslovima vezanim za Rusiju. Dvoje ljudi sa direktnim saznanjima o tom pitanju izjavilo je Rojtersu da se istraga odnosi na potencijalno kršenje zapadnih sankcija. Raiffeisen je rekao da je istraga bila opšte prirode.

Istraga, koja je zaoštrila odnose između Beča i Vašingtona, mogla bi se pokazati opasnom za Austriju, koja je sebe modelirala kao most između istoka i zapada, pretvarajući Beč u magnet za ruski novac.

James O’Brien, visoki zvaničnik za sankcije u američkom Stejt departmentu, izneo je američku zabrinutost zbog Raiffeisena i njegovog poslovanja sa Rusijom tokom razgovora u Beču u februaru, rekao je jedan od ljudi.

“Ambasador O’Brien i Austrijanci razgovarali su o našoj bliskoj saradnji po pitanju sankcija kao odgovora na dalju ilegalnu invaziju Rusije na Ukrajinu”, rekao je portparol Stejt departmenta na pitanje o poseti.

Portparol Rajfajzena je rekao da je banka u “ranoj fazi” prikupljanja informacija kako bi odgovorila na upitno pismo Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija.

Tokom posete austrijskog predsednika Alexander Van der Bellen -a Kijevu prošlog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je kritikovao austrijska preduzeća koja još uvek posluju u Rusiji, izdvajajući Raiffeisen, zbog podrške Moskvi.

Banku su takođe oštro kritikovali investitori nakon što je učestvovala u ruskoj šemi da se trupama koje se bore u Ukrajini daju odmori za otplatu kredita.

Iako su ulozi visoki, neki austrijski zvaničnici se nadaju da će moći da izdrže dovoljno dugo za rešenje rata, što bi omogućilo nastavak normalnog poslovanja sa Rusijom, rekla su trojica ljudi upoznatih sa ovim pitanjem.

Austrijski ministar spoljnih poslova Alexander Schallenberg rekao je da, iako je “legitimno” da se američke vlasti obrate Rajfajzenu, Austrija ima primarnu odgovornost za sprovođenje sankcija.

Američke vlasti mogu ići toliko daleko da spreče banku da obrađuje transakcije u dolarima, korak koji bi zadao ozbiljan udarac Rajfajzenu i za koji regulatori evrozone strahuju da bi mogao destabilizovati banku.

Letonska ABLV banka brzo se raspala nakon što je 2018. godine stavljena pod sankcije SAD zbog zabrinutosti zbog nedozvoljenih aktivnosti koje su velikim delom povezane sa Rusijom. Neki austrijski poslanici su takođe kritični prema stavu vlade.

“Nadzorni organi moraju ispitati rizike od Rajfajzenove aktivnosti i to od prvog dana rata”, rekla je za Reuters Stephanie Krispe, poslanica iz liberalne opozicione stranke Neos.

“Dugi niz godina veze sa Moskvom su prožimale naš politički sistem – sada je konačno postala vidljiva ekonomska i politička zavisnost od Rusije” – rekla je ona.

(Izvor: Reuters/Blic)