Da li građani Srbije imaju razloga za brigu zbog kraha bankarskih giganata?

Ekonomista Slaviša Tasić i profesor za Finansije i bankarstvo univerziteta Singidunum Nikola Stakić složili su se u emisiji “Da razumemo” da bankarska kriza koju su izazvale dve banke, jedna američka – Silicon Valley Bank i druga švajcarska – Credit Suisse, ne bi trebalo da se odrazi na domaći sektor, jer kako pojašnjavaju, i Narodna banka Srbije je rekla da nema nikakvu izloženost prema problematičnim hartijama od vredosti tih banaka. Ali, ipak, dodaju, postoji mogućnost da se kriza prelije na Srbiju, zbog kamatnih stopa. A posledice će, naglašavaju, najviše osetiti oni koji su uzeli kredit nedavno i na duži rok.

Kako je za svega nekoliko dana propala Silicon Valley Bank? Šta se dešava sa Credit Suisse? Da li je finansijski svet sa pravom zabrinut i treba li dovesti u pitanje stabilnost finansijskih sistema? Da li je to i još jedan razlog za brigu za građane Srbije i regiona?

Slaviša Tasić smatra da se pomenuta kriza „ne širi spektakularno brzo“.

„Za sada su one samo pojedinačne, ne širi se brzo, ali ima još vremena, to tako ide. Godine 2008. je jedna propala u aprilu, pa je druga u septembru. Ništa nije gotovo, ali za sada ovo izgleda kao da su u pitanju sporadični slučajevi“, kaže.

Gost „Da razumemo“ navodi i da postoje uzroci zašto je do propasti ovih banaka došli.

„Imamo neke generalne uzroke zašto se dešava – to su rast kamatnih stopa i investicije tih banaka, kao i specifične uzroke koji su različiti od banke do banke“, pojašnjava.

A na pitanje da li je finansijski sistem ranjiviji nego ranije ili su ljudi osetljivi na promene, Stakić kaže:

„S jedne strane, tržista su osetljivija i zbog digitalizacije na društvenim mrežama, a sa druge strane, mislim da je sada manje lošija situacije nego 2008. Tada su te velike sistemske banke imale mnogo manji nivo kapitala nego danas, uzroci krize su bili drugačiji, bili su vezani za neke hipotekarne hartije od vrednosti. Slažem se da su ovo sada više sporadični slučajevi sa obe banke“.

Stakić objašnjava da su te banke ulagale deo svoje aktive u hartije od vrednosti.

„Problem je što je Silicon Valley komercijalna banka, a više od 50 posto aktive je ulagala u hartije od vrednosti. Zamislite da otvorite elitni restoran, koji zavisi od nekog šefa kuhinje i da njemu date otkaz, da ne radi 6,7 meseci u tom restoranu. To je nepojmljivo, da nisu imali dobre strategije upravljanja aktivom i pasivom, nisu se zaštitili, a ne možemo da kažemo da je efekat kamate došao preko noći“, naglasio je Stakić.

„Silicon Valley ima potfolio hartija od 120 milijardi dolara. Prema njihovom riziku kamatnom, dovoljno je da kamate porastu dva posto, a porasle su i više, da oni izgube 12 milijardi dolara. To je celokupan kapital te banke u trenutku izbijanja krize“, dodao je on.

Kod Credit Suisse, je napominje, situacija bila drugačija.

„Ona je bila opterećena lošim finansijskim rezultatima, brojnim skandalima, vrlo upitnim investicijama, banka koja je imala ozboljnih finansijskih poteškoća, došla je na nivo da se njenim kacijama trguje ‘ispod 1 dolara’“, izjavio je.

Spas u poslednji čas

A spas koji je za ovu banku došao od bankarskog giganta UBS, uz posredovanje vlade Švajcarske, bio je, prema rečima Stakića „brak iz prisile“.

„To je na naki način brak iz prisile između dva giganta švajcarskog bankarstva, gde će dobitnik biti UBS akcionari“, navodi.

I to preuzimanje je izvela država Švajcarska prisilno, slaže se Tasić.

„Niti je neko pitao akcionare, po zakonu je trebalo da se stavi na glasanje, ali nije, jer je Švajcarska promenila zakon tokom vikenda, da bi to izvela. Drugo, vlada je dala velike subvencije USB banci, 100 milijardi i garancije, kako bi preuzela drugu švajcarsku banku“, rekao je.

I tako sačuva finansije.

„Institucija UBS je veća od države, ona upravlja aktivom koja je 6-7 puta veća od švajcarskog BDP-a. Zamislite da imate u Srbiji banku koja upravlja aktivom od 400 milijardi evra“, kazao je Stakić.

A onda se postavlja pitanje koje ekonomisti znaju kao „pitanje moralnog hazarda“ – da se banke mogu da rizično ponašaju ako znaju da će država stati iza njih i pomoći im u slučaju krize.

„E, to se nije promenilo u odnosu na prošlu krizu. Taj moralni hazard, da radite neke stvari i da znate da imate nekog iza vas da će vas spasiti. A danas govorimo o novčanim iznosima koji su nekoliko puta veći nego 2008. godine. Koliko se milijardi odštampalo od tada“, navodi Stakić.

Prema rečima Tasića, tako se upada u spiralu.

„Idemo tako u spiralu, gde se od tržišnog sistema bankarstva ide u neko nacionalizovano bankrarstvo. Švajcarska država dominira bankarstvom, to je sad slučaj. Posle svake krize država plati sve više, uvede novi krug regulacije, to smo imali od 80-ih, pa 90-ih, pa slučaj iz 2008. i pokrića depozita i spasavanja akcionara. Evo sad imamo prve korake i sada“, naveo je Tasić.

A šta je sa Srbijom?

„Naš finansijski sistem je drugačiji – bankocentričan. U našim bankama se nalazi preko 90 posto celokupnog finansijskog sistema, kada govorimo o aktivi, imamo konzervativni bankarski model sa klasičnim poslovima. Naše banke ulazu svega pet do 10 posto aktive u hartije u vrednosti i tu su jako izbirljive„, objašnjava Stakić.

A banke, dodaje, mogu da budu izložene ukoliko se kriza prelije u bankama maticama.

„Naš bankarski sistem je solventan, više nego što NBS propisuje, ne verujem da imaju izložen rizik likvidnosti“, naglasio je.

I Tasić se slaže i kaže da imamo devizne rezerve.

„Imamo i politiku tog vezanog kursa za evro… Pa imamo uvek pozitivan neto efekat gde devizne rezerve rastu“, dodao je.

Stakić podseća da je i Narodna banka Srbije rekla da nema nikakvu izloženost prema problematičnim hartijama od vredosti nijedne od banaka.

Ali, problema ima. I to zbog viših kamatnih stopa.

„Mi smo se ušuškali, euribor je bio kao anomalija u minusu, tu postoji još prostora za monetarna zatezanja. A najviše će osetiti oni koji su nedavno uzeli kredit i na dug rok, tu je efekat najveći. Oni koji su na drugoj polovini, tu je efekat manji. Ali će definitivno svi osetiti, samo je pitanje koji je tu raspon“, kazao je Stakić.
Na pitanje hoće li banke možda korigovati mesečne rate, Tasić kaže da će biti nečega.

„Postoji produženje kredita, ali tada ćete platiti više kumulativno… Banke neće smanjivati svoju kreditnu maržu, treba gledati u ogledalu, i aktivu i pasivu, kako banka daje, tako se i zadužuje“, rekao je Stakić.