Preti li aktuelna bankarska kriza i Srbiji i koji su trenutni rizici
Moze li kriza koju ovih dana gledamo u bankarskom sektoru u svetu da se prelije i na Srbiju? Narodna banka Srbije odgovorila je i na pitanje koji su ključni rizici u ovom trenutku, te gde su sličnosti sa finansijskom krizom iz 2008. godine… Ocene NBS po ovim pitanjima dostavljene “Blic Biznisu” u nastavku prenosimo u celosti.
“Bankarski sektor Republike Srbije je stabilan, visoko likvidan i solventan, a građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i sigurnost svih štednih depozita. Svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka višestruko su iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije.
Pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora je na kraju decembra 2022. godine iznosio više od 20 odsto a vrednost svih relevantnih pokazatelja likvidnosti banaka potvrđuje i visoku likvidnost domaćeg bankarskog sektora. Takođe, pokazatelj učešća bruto problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima bankarskog sektora (bruto NPL pokazatelj) je na kraju decembra 2022. godine iznosio 3,01 odsto, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj i potvrda je očuvane i ojačane stabilnosti i kvaliteta aktive bankarskog sektora.
S tim u vezi navodimo da je poslovanje svih banaka u Republici Srbiji pod nadzorom Narodne banke Srbije, a važno je napomenuti i da banke u Republici Srbiji nemaju izloženost prema Silicon Valley Bank (SVB), odnosno poslovne odnose sa navedenom bankom, tako da ne postoji mogućnost ispoljavanja kako direktnih tako ni indirektnih efekata zatvaranja ove banke na bankarski sektor Republike Srbije.
U skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, osigurani su depoziti fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, u iznosu do 50.000 evra po deponentu u banci. Ukupni osigurani depoziti ovih lica na kraju 2022. godine iznosili su preko 15 milijardi evra.
Ključni rizik u ovom trenutku je rizik prelivanja krize i nepoverenja na druge banke na tržištu SAD i Evrope (pre svega one od sistemske važnosti), što se posredno može odraziti i na ostatak sveta. U cilju vraćanja poverenja u finansijski sistem, FED, Trezor SAD i druga regulatorna tela su donela hitne mere kako bi smirili tržište i predupredili širenje posledica kroz finansijski sistem i naglašeno je da će svi osigurani deponenti imati neograničen pristup svojim sredstvima.
Pored toga, FED je kreirao poseban program (Bank Term Funding Program) koji će pod povoljnijim uslovima obezbediti kolateralizovanu likvidnost bankama koje ne mogu da do nje dođu na tržištu. Istovremeno, centralna banka Švajcarske (SNB) i FINMA (švajcarsko regulatorno telo) su izdale zajedničko saopštenje, gde navode da problemi određenih banaka na tržištu SAD ne predstavljaju direktan rizik za švajcarsko finansijsko tržište i da Credit Suisse ispunjava zahtevane kriterijume u pogledu kapitala i likvidnosti kada su u pitanju sistemski značajne banke.
Takođe je navedeno da će ako bude potrebno SNB obezbediti likvidnost banci Credit Suisse. Evropska centralna banka (ECB) je danas saopštila da je bankarski sektor evrozone otporan, sa jakim pozicijama kapitala i likvidnosti, kao i da je u slučaju potrebe u potpunosti spremna da reaguje pružanjem podrške likvidnosti.
Što se tiče sličnosti sa finansijskom krizom 2008. godine, kao tada i sada do izražaja dolaze rizici nagomilani u prethodnim periodima ekstremno niskih kamatnih stopa, pa se u trenutnom ciklusu povećanja kamatnih stopa u SAD i u svetu generalno, pojedine banke suočavaju sa problemima vezanim za neusklađenost ročnosti aktive i pasive i nedovoljno oprezno upravljanje rizikom kamatnih stopa i kreditnim rizicima. Tržišni učesnici uglavnom smatraju da ovi problemi ne predstavljaju široko rasprostranjen sistemski rizik u bankarskom sektoru.
Narodna banka Srbije neprekidno i u svim okolnostima pažljivo prati i analizira situaciju u finansijskom sektoru, kao i stanje na celokupnom domaćem i međunarodnom tržištu. Kao i do sada, Narodna banka Srbije ostaje odlučna da i u uslovima pojačanih neizvesnosti na međunarodnom tržištu preduzme sve potrebne mere u cilju očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti, a time i makroekonomske stabilnosti u celini”.
Izvor: Blic.rs
