Nekoliko naučnih studija otkrile su metode koje pomažu da mozak ostane aktivan i u poznim godinama.
Isprobajte ovih šest metoda kako bi vam mozak ostao “vitalan” i kako biste sačuvali njegovo zdravlje.
Aerobne vežbe snabdevaju mozak kiseonikom
Hodanje, trčanje, ples, plivanje i vožnja bicikla su primeri odličnih aerobnih vežbi. A upravo su to vežbe koje mogu pomoći telu u formiranju novih neurona koji poboljšavaju stanje i mogućnosti centralnog nervnog sistema.
Kako su to uradili? Jednostavno: takve vežbe poboljšavaju cirkulaciju krvi u svim organima tela, ne zaobilazeći mozak. Pored toga, oni pomažu u jačanju zidova postojećih krvnih sudova i promovišu formiranje novih. Poboljšavajući cirkulaciju krvi u mozgu, poboljšavate i njegovo snabdevanje kiseonikom, što pomaže u stvaranju novih neurona u mozgu.
Češće kretanje pokreće neurone u mozgu
Neka istraživanja sprovedena na životinjama sa aktivnim životnim stilom pokazuju da ako aktivnije „pokrećemo noge“, to takođe može ubrzati proces povećanja broja neurona u regionima mozga odgovornim za pamćenje i učenje.
Što se češće krećete, to je intenzivnije formiranje neurona u mozgu. I to je sasvim logično, jer svako hodanje stimuliše mozak, jer on mora da obrađuje informacije o svetu oko sebe, izvlači zaključke iz toga, i istovremeno zapamti da se kreće u pravom smeru.
Vežbajte ne samo svoje telo, već i um
Meditacija, joga, vežbe svesnosti koje holistički jačaju telo i um, u velikoj meri poboljšavaju sposobnost mozga da obavlja zadatke i donosi odluke i stimulišu mnoge druge delove mozga.
Nastojite da se hranite što zdravije
Naučnici su dugo tvrdili da su masne kiseline poput omega-3 izuzetno važne za pravilno funkcionisanje mozga. Oni su aktivno uključeni u održavanje tonusa i obnavljanje područja mozga odgovornih za pamćenje i učenje novih stvari (kora velikog mozga i hipokampus). Ali mozak nije u stanju da sam proizvodi omega-3, zbog čega ih morate uključiti u svoju ishranu.
Trenutno postoji veliki broj naučnih studija koje dokazuju da konzumiranje hrane koja sadrži dovoljne količine omega-3 kiselina ne samo da usporava odumiranje neurona, već i podstiče stvaranje novih. I takođe poboljšavaju raspoloženje. Kada nivoi masnih kiselina u vašem telu padnu ispod normalnog, veća je verovatnoća da ćete biti skloni depresiji i poremećajima spektra anksioznosti.
Takođe je važno osigurati da vaša ishrana bude bogata vlaknima, voćem i povrćem. Sve ovo doprinosi zdravlju vašeg gastrointestinalnog trakta, koji stvara zdravo okruženje za simbiotske mikroorganizme koji žive u njemu.
Pišite
Objavljeni 2018. godine, rezultati studije u kojoj su naučnici merili obim mozga najkreativnijih i najzanimljivijih pisaca današnjice pokazali su da u poređenju sa običnim ljudima, oni imaju znatno više sive materije (a samim tim i više neurona) u oblastima mozga odgovornim za kreiranje, organizacija i analiza ideja.
Drugim rečima, sve oblasti u koje morate biti uključeni da biste napisali dobru (ili barem pristojnu) knjigu. A kreativni pisci, moraju da koriste mozak u zadacima koji razvijaju dugoročnu memoriju.
Iskoristite svoju kreativnu stranu
Čak i ako pisanje dugih tekstova nije vaša jača strana, preostaje vam crtanje, amatersko pozorište, izmišljanje i mnoge druge kreativne aktivnosti, a sve to može poboljšati vaš mozak.
Kreativnost je jedna od stvari na koju vaš mozak troši najviše energije, a samim tim i jedna od stvari koja ga najviše stimuliše. Kreativnost je karakteristična za čovečanstvo u celini, jer je od davnina doprinosila njegovom razvoju.
