Srbija bi u narednom periodu trebalo da potpiše nekoliko trgovinskih sporazuma sa Kinom, Južnom Korejom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UEA). Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da su svi ti sporazumi dobri i Srbija ima očiglednu ekonomsku korist.
– To je kao kada idete na letovanje i neko vas preporuči kod nekoga. Vi ne idete na slepo, već direktno kod toga ko vam je preporučen, objašnjava Savić.
Profesor napominje da će Srbija biti u boljoj poziciji u odnosu na zemlje koje nemaju tu vrstu aranžmana. Privrednici će imati čitav niz olakšica poput bescarinskog izvoza, smanjenja poreza, u zavisnosti šta bude dogovoreno. Zadatak države je da sklapa te sporazume, a da li će oni biti korišćeni to ne zavisi više od nje. Najbolja ekonomija je ona u kojoj nema sporazuma i ograničenja ali toga u svetu sve manje ima.
– Kod sporazuma o slobodnoj trgovini treba imati u vidu da nemamo samo mi korist, već i druga strana. Sporazum sa Kinom svakako je mnogo bolji za Kinu nego za Srbiju, zato što je Kina ogromna zemlja i može svašta da uveze i da izveze. U svakom slučaju taj sporazum je dobar za one koji hoće da rade i da izvoze. Ovakvi sporazumi su važni i za investitore. To može biti motiv više za strane kompanije da dođu u Srbiju upravo zato što imamo dosta zaključenih trgovinskih sporazuma, koje njihove zemlje nemaju. Ti sporazumi nisu svi isti, negde je veća liberalizacija, negde manja. U svakom slučaju bolje je nego trgovina kako se ko snađe – kaže Savić.
Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena prošle godine sa NR Kinom iznosila je 6,1 milijardu dolara, što je 16,4 odsto povećanje u odnosu na 2021. Srbija je u Kinu izvezla rudu bakra, katode bakra, drvo bukve u vrednosti od 1,1 milijardu dolara, čime se beleži povećanje od 20 procenata u odnosu na 2021.
Iz Privredne komore Srbije navode da su u toku pregovori za potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom i Korejom.
– To bi olakšalo plasman srpske robe na ova tržišta, a očekivanja su da bi ovi sporazumi doprineli i privlačenju investicija – ukazuju iz PKS.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) od 2010. do 2021. kineske investicije u našoj zemlji iznosile su 1,72 milijarde evra.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Korejom od januara do decembra prošle godine bila je 584,5 miliona dolara, što je 18,8 odsto povećanje u odnosu na 2021. Tokom prethodne godine Srbija je u Koreju izvezla rude bakra, preparate za pranje i čišćenje i cirkulacione pumpe za grejanje u vrednosti od 214 miliona dolara, čime se beleži povećanje od 88,8 procenata u odnosu na 2021, dok je uvoz korejske robe u Srbiju u 2022. iznosio 370,5 miliona dolara, što je manje za dva odsto. Reč je o priključcima i kontaktnim elementima za žice i kablove, procesorima i kontrolerima.
Korejske investicije u Srbiji su u poslednjih deset godina iznosile 96,4 miliona evra.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Egiptom 2022. bila je 114,5 miliona dolara, što je povećanje 43,6 odsto u odnosu na 2021. Srbija je u Egipat izvezla duvan za pušenje, za duvansku industriju, proizvode namenske industrije i cigarete u vrednosti od 50,3 miliona dolara, čime se beleži povećanje od 34,85 procenata. Uvoz je, takođe, povećan za 51 odsto na 64,2 miliona dolara. U Egiptu smo kupovali ureu, kalcijum-fosfat i so.
– U poslovanju sa Egiptom, imamo problema sa visokim carinskim opterećenjima koja se, za pojedine vrste robe, kreću i do 60 odsto. Potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini stvorili bi se uslovi za izvoz našeg voća, pre svega jabuka, čiji je Egipat veliki uvoznik, ali i proizvoda tekstilne, gumarske, metalske i elektroindustrije. Isto tako, ne treba zaboraviti činjenicu i da je Egipat veliko tržište i za uvoz određene robe koja čine sirovinsku bazu naše industrije (fosfati, urea…) – navode za „Politiku” iz PKS.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena sa UAE, iznosila je prošle godine 103 miliona dolara što je povećanje od 36,6 odsto u odnosu na 2021. Srbija je tokom 2022. u UAE izvezla robu u vrednosti od 86,4 miliona dolara čime se beleži povećanje od 30,3 procenta u odnosu na 2021. Na tržištu Emirata smo prodavali proizvode namenske industrije, drvo bukve, seno (detelina) za stočnu hranu i jabuke. Povećanje od 82,4 odsto beleži i uvoz, a imajući u vidu da je Srbija tokom protekle godine iz UAE uvezla robu u vrednosti od 16,6 miliona dolara. Kupovali smo proizvode hemijske industrije (različite vrste polietilena i kopolimera propilena).
Iz PKS napominju da su najperspektivniji proizvodi u trgovini sa UAE prehrambeni proizvodi, đubriva, proizvodi metalske i namenske industrije, nameštaj. Carinske stope, koje, uglavnom ograničavaju pristup nekom tržištu, u slučaju izvoza u UAE, kreću se, uglavnom oko pet odsto.
– Postoje pretpostavke da bi potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini doprinelo znatnijem pozicioniranju Srbije ne samo na prostoru UAE, već i na ostalim tržištima na Arabijskom poluostrvu, odnosno u regionu Persijskog zaliva (Kuvajt, Katar), ali i na tržište afričkog kontinenta, imajući u vidu da se UAE, posebno emirat Dubai, smatra odskočnom daskom za nastup na tržištu Afrike. Isto tako, potpisivanje sporazuma doprinosi jačanju i daljem otvaranju zemlje za potencijalna investiciona ulaganja – naglašavaju u PKS.
Investicije iz UAE u poslednjih deset godina prema podacima NBS iznose 695 miliona evra.
Izvor: Politika
