Šta kad vas Kreditni biro zacrveni: Sve dileme ukoliko ste prešli “crvenu liniju” u otplati kredita

Ako se crvenite u Kreditnom birou zbog kašnjenja u otplati obaveza prema banci, to ne znači i da nećete moći da dobijete novi kredit.

Na osnovu izveštaja Kreditnog biroa, banka procenjuje da li je neki građanin dobar ili loš klijent, odnosno da li redovno izmiruje svoje obaveze. Svaka banka, kada unese zahtev, bukvalno u roku od sekunde dobija izveštaj Kreditnog biroa. Ipak, svaka banka pojedinačno odlučuje da li će klijentu odobriti kredit, karticu ili minus.

– Najvažnija stvar koja se gleda je da li i koliko klijent kasni u otplati neke usluge. Kada kasni manje od 60 dana, znači maksimalno 59, to se ne vidi. Ali kada nije izmirio obaveze 60 ili duže dana, to se prikazuje – ističe sagovornik “Blica”.

Ne samo da svaka banka ima drugačiju politiku, nego se ona razlikuje i u odnosu na samog klijenta.

– Banka gleda da li trenutno kasnite, da li ste ranije, kada i koliko imali dug. Odluka zavisi i od visine kredita koji tražite.

Kreditini biro sadrži sve podatke o korisnicima kao i njihovim obavezama po osnovu kredita, kao i sve podatke o neurednosti izmirivanja dospelih obaveza. Stim u vezi nekoliko je vrlo čestih pitanja koja građani postavljaju Kreditnom birou:

Koje podatke sadrži Izveštaj Kreditnog biroa?

Da li su u izveštajima Kreditnog biroa dostupni podaci iz prošlosti?

Da. U izveštajima Kreditnog biroa za fizička lica prikazuju se pozitivni i negativni podaci o aktivnim uslugama, kao i o uslugama koje su otplaćene ili ugašene u prethodne tri godine.

Koja je namena izveštaja koji koriste banke i drugi pružaoci usluga?

Banke, lizing kompanije i drugi pružaoci usluga preuzimaju izveštaj za podnosioca zahteva za kredit, lizing ili drugu uslugu. Na osnovu izveštaja dobijenog od Kreditnog biroa, kao i drugih podataka i dokumenata, pružalac usluge procenjuje kreditnu i platežnu sposobnost fizičkog lica.

Da li građani mogu dobiti Izveštaj od Kreditnog biroa za sopstvene potrebe?

Da. Građani za sopstvene potrebe mogu dobiti Lični izveštaj radi uvida u podatke koji se o njima vode kod banaka i drugih pružalaca usluga, radi eventualne reklamacije na tačnost podataka, kao i za druge sopstvene potrebe. Lični izveštaj se ne koristi za procenu kreditne i platežne sposobnosti

Kako se definiše neurednost (docnja) građana u izmirivanju obaveza?

Aktima koje su doneli osnivači Kreditnog biroa, neurednost odnosno docnja u izmirivanju obaveza građana predstavlja dospelu neizmirenu obavezu od 60 i više dana. Na primer, docnja po kreditu nastaje kada fizičko lice ne izmiri dospelu ratu po osnovu kredita u roku od 60 dana, računajući od dana dospeća rate, ili kada nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ne izmiri u pomenutom roku, računajući od dana nastanka nedozvoljenog prekoračenja.

Kakva je ažurnost u vođenju podataka o fizičkim licima?

Postignuta je dnevna ažurnost u vođenju podataka o fizičkim licima, odnosno sve promene izvršene kod banaka i drugih članica Kreditnog biroa u toku dana (novi krediti, otplate postojećih kredita, gašenje računa, izmirena docnja i slično) pružaoci usluga su u obavezi da ažuriraju istog dana. Izvršene promene biće prikazane u izveštaju Kreditnog biroa narednog dana od dana ažuriranja.

Ko je odgovoran za tačnost podataka u izveštajima Kreditnog biroa?

Za tačnost podataka u izveštajima Kreditnog biroa odgovorne su banke, lizing kompanije i drugi pružaoci usluga koji su te podatke dostavili i samo oni imaju mogućnost i obavezu da te podatke redovno ažuriraju i isprave, ukoliko se ustanovi da je reč o pogrešnom ili neažurnom podatku

Ko ima uvid u podatke u Kreditnom birou?

Uvid u podatke u Kreditnom birou imaju samo banke odnosno drugi pružaoci usluga koji su te podatke i stavili na raspolaganje sistemu Kreditnog biroa i to isključivo na osnovu pisane saglasnosti lica na koga se podaci odnose.

Ko može da promeni podatak u izveštaju Kreditnog biroa?

Podatak u izveštaju Kreditnog biroa može da promeni samo banka odnosno drugi pružalac usluge koji je takav podatak stavio na raspolaganje sistemu Kreditnog biroa.

Na koji način fizička lica mogu reklamirati pogrešan ili neažuran podatak?

U slučaju da je unet pogrešan podatak o obavezama građana kod banaka i drugih pružalaca usluga, predviđena je mogućnost reklamacije koja se podnosi na Zahtevu za ispravku-dopunu, koji se dobija pri izdavanju Ličnog izveštaja. Zahtev za izmenu podatka podnosi se na obradu i rešavanje reklamacije banci odnosno drugoj clanici Kreditnog biroa, na koju se navedeni podatak i odnosi. Predviđeni maksimalni rok za ispravku podatka je 15 dana, ali se u praksi ove izmene vrše najčešće u roku od 1-2 radna dana, ukoliko je zahtev opravdan.

Koje su obaveze banke odnosno drugog pružaoca usluge kod rešavanja reklamacije?

Banke i drugi pružaoci usluge su dužni da obrade i zaključe reklamaciju, a zatim da preuzimanjem Kontrolnog izveštaja utvrde da li su u svojoj bazi izvršili izmenu pogrešno unetog podatka.

Izvor: Blic biznis