NBS: U Srbiji raste bezgotovinsko plaćanje
Narodna banka Srbije (NBS) tvrdi da Srbija nije na začelju Evrope po korišćenju bezgotovniskog načina plaćanja roba i usluga.
„Prema podacima koje NBS tromesečno dostavljaju banke i drugi pružaoci platnih usluga, ukupan broj kartica na početku 2023. godine iznosi 10.759.656. U poređenju s krajem 2016. godine, porast broja kartica iznosi 54,47 odsto“, dodaje se u saopštenju NBS.
Kako se dodaje u saopštenju, NBS reaguje na podatke koji su nedavno objavljeni na predstavljanju studije Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju.
Kako se podseća, ona je realizovana u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“, gde je kako se navodi, došlo interpretacija koje nisu potkrepljene činjenicama.
„Narodna banka Srbije ima obavezu da, kao regulator na tržištu platnih usluga i u interesu zaštite prava građana na informisanost, reaguje i ukaže na nekoliko činjenica“, dodaje se u saopštenju NBS..
Kako se podseća, tu je izneta i tvrdnja da se razvoj bezgotovinskog plaćanja meri i brojem platnih kartica po glavi stanovnika, gde smo u začelju Evrope.
U studiji se tvrdi i da Srbija, sa prosekom od 0,73 kartica po stanovniku, ima platnih kartica smao od Albanije.
„Ističemo i da platne kartice nisu jedini platni instrument kojim se može plaćati na fizičkim i internet prodajnim mestima. Uvođenjem sistema za instant plaćanja građanima i privredi omogućeno je da putem svojih aplikacija za mobilno bankarstvo iniciraju instant plaćanja kod domaćih trgovaca u fizičkim i virtuelnim prodavnicama“, dodaju u NBS.
Kako se podseća, trenutno preko tri miliona građana i privrednih subjekata ima ugovorenu uslugu korišćenja aplikacija mobilnog bankarstva, koje im omogućavaju niz inovativnih servisa, plaćanja na prodajnim mestima, plaćanja mesečnih računa skeniranjem NBS IPS QR koda, ili prenosa na račun primalaca samo uz poznavanje broja mobilnog telefona.
„Sve ove usluge koje su građanima omogućene nisu dostupne u velikom broju zemalja, uključujući i one razvijenije, tako da selektivno i neutemeljeno iznošenje podataka o platnim karticama ne odslikava trenutno stanje našeg platnog sistema, koji je po primenjenim standardima i infrastrukturi rame uz rame s platnim sistemima najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta“, dodaju u NBS.
Istom prilikom je navedeno: „Kriterijum razvijenosti meri se i brojem POS terminala, gde su od Srbije
Dodaje se i da izolovani podatak o broju POS uređaja (za štampanje QR kodova) nikako ne sme biti osnova za procenu stepena razvijenosti bezgotovinskih plaćanja u jednoj zemlji.
U studiji se da druge strane tvrdi da su po njihovoj dostupnosi lošije samo Albanija, Slovačka, Rumunija i Moldavija.
Kako se podseća, NBS je znatno doprinela snižavanju troškova prihvatanja platnih kartica ograničavanjem visine međubankarske naknade, kao i aktivnostima na planu veće upotrebe nacionalne platne kartice.
„Ne možemo uticati i na naknade koji internacionalni kartični sistemi naplaćuju“, dodaju u NBS.
Kako se dodaje, POS uređaji nisu jedini uređaji za prihvat bezgotovinskih instrumenata plaćanja.
„Pogrešne interpretacije zasnovane na izveštajima i studijama čija izrada odražava komercijalne interese pojedinačnih učesnika na tržištu“, dodaje se u saopštenju NBS.
(Novaekonomija.rs)
