Može li banka da podeli teret rasta kamata s dužnicima
Jedna banka u Bosni i Hercegovini smanjila je kamate klijentima koji imaju kredite s varijabilnom kamatom. Kako je saopšteno, Nadzorni odbor banke doneo je odluku o linearnom umanjenju kamatnih stopa u iznosu preko 10.000 konvertibilnih maraka. Povod za ovakvu odluku je rast euribora, kamate za obračun deviznih zajmova, koji je za nekoliko meseci povećan za više od tri odsto. Zbog toga je teret otplate dužnicima postao značajno teži. Radi se o umanjenju kamate stope od 0,6 odsto, koje se odnosi na kredite fizičkih i pravnih lica čiji je ostatak glavnice na dan 31. 12. 2022. iznosio preko 10.000 konvertibilnih maraka, s rokom dospeća nakon 31. 12. 2023. godine.
Iz te banke su poručili da su odlučili da deo tereta rasta kamata podele s klijentima. „U vremenima kao što su ova važno je pokazati klijentu da ste njegov iskren i pouzdan partner, te da smo zajedno tokom celog procesa poslovanja, a ne samo u idealnim okolnostima. Suština ove odluke banke jeste da klijentima ponudimo mogućnost olakšanja u otplati redovnih mesečnih obaveza. Preuzećemo deo tereta trenutne krize na sebe. Ako to znači da treba da se odreknemo 1,5 miliona kamatnog prihoda da bi pomogli klijentima, onda ćemo to i uraditi”, rekao je čelnik banke. Krediti s promenjivom kamatom koji su vezani za euribor čine oko polovine kreditnog portfolija te banke.
Da li će druge banke slediti taj primer? Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, smatra da neće.
„To je neprimenljivo za veliki broj banaka. To me podseća na zakon o konverziji stambenih zajmova u ’švajcarcima’ od pre nekoliko godina, po kome su teret otplate podelili dužnici, banke i država. Banke kalkulišu s rizikom, a kada obore kamate one preuzimaju rizik. Kada banke obore kamate na dug, ugroženi su i depoziti. Jeste da je teret duga povećan, ali taj rizik dužnik preuzima kada uzme kredit s varijabilnom kamatom. Ta kamatna stopa nosi taj rizik. U nekom periodu mu je teže da zajam otplaćuje, a u nekom periodu lakše kada padne euribor”, kaže Grubišić.
Svim dužnicima, bilo da su se zadužili u evrima ili u dinarima, poslednjih meseci ispostavljen je veći račun zbog rasta kamata kao posledica nestabilnosti u svetu i inflacije. Na primer, ko otplaćuje zajam za krov nad glavom sada ima za 50 do 100 evra veću ratu mesečno nego lane. Inflacija u Evropi usporava, ali je daleko od toga da će se u skorije vreme vratiti na projektovanih dva odsto godišnje. Način za njeno obuzdavanje je povećanje kamata, odnosno poskupljenje novca, što čine sve centralne banke od sredine prošle godine. Evropska centralna banka (ECB) povećala je prošle sedmice svoju osnovnu stopu za 0,5 na 2,5 odsto. Posledice te odluke su da je šestomesečni euribor, međubankarska kamata koja se računa u obračunu evrozajmova, povećana na tri odsto. Još u leto prošle godine bila je negativna minus 0,5 odsto.
Prema najavama iz ECB, oni će nastaviti s povećanjem kamata, i to prvo za po 0,5 odsto, a kasnije za po 0,25 odsto. Za sada su prognoze bankara da će euribor na leto da bude 3,4 odsto. To znači da će nekome ko otplaćuje stambeni zajam kamata da naraste na preko šest odsto godišnje. Podsećanja radi najavljeni rast euribora još je daleko od istorijski najvećeg nivoa od preko pet odsto pred izbijanje svetske finansijske krize 2008. godine, ali ništa nije nemoguće.
Nisu poskupeli samo devizno indeksirani zajmovi, već i oni u domaćoj valuti. Očekivanja bankara su da će Narodna banka da nastavi da povećava referentnu kamatu za po 0,25 odsto i da će ona, koja sada iznosi 5,5 odsto, na leto da bude šest odsto. To znači da će u slučaju gotovinskih zajmova kamata s prošlogodišnjih devet odsto u proseku da ode na 13-14 odsto. Da teret uvećanog duga može biti pretežak bili su nesumnjivo svesni u Narodnoj banci krajem prošle godine kada su bankama omogućili da produže rok otplate kredita. U slučaju stambenih zajmova može se dobiti dodatni rok od pet godina, dok se za gotovinske i potrošačke kredite može produžiti rok otplate do devet godina. Za kupovinu automobila na kredit do 11 godina. Duži rok otplate znači da se mesečna obaveza smanjuje što predstavlja trenutno olakšanje za dužnika, ali će on baš zbog toga što na duži rok plaća kamatu više para otplatiti banci.
(Politika)
