Rok za poreza na imovinu za prvi kvartal ove godine ističe sutra, 14. februara, a ukoliko se ova obaveza ne plati na vreme može papreno da košta svaki dan kašnjenja.
Mnoge lokalne samouprave po Srbiji podigle su iznose poreza na imovinu za ovu godinu. Ono što je ostalo isto jeste da se ne prašta ni neplaćanje ni kašnjenje.
Porez se plaća u četiri rate: prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta i četvrta rata se plaća do 14. novembra, što je isto kao i ranijih godina. Opravdanje za kašnjenje neće biti ni za one obveznike koji još uvek nisu dobili rešenje od lokalnih samouprava jer je tako zakonom regulisano.
Doduše takvih je malo jer ih je većina uprava za javne prihode već dostavila na adrese građana pa su upoznati o svom ukupnom poreskom zaduženju za ovu godinu i dovoljno je da uplate jednu četvrtinu od onog što im je propisano. Oni pak koji još uvek nemaju ovaj papir, ratu treba da uplate na osnovu zaduženja iz prošlogodišnjeg rešenja jer to što se kasni sa dostavom, ne znači da će država, ako ovu obavezu ne izmire na vreme, kasniti sa kamatama ali i kaznama.
Takav je zakon i ko ga ne poštuje neće mu se isplatiti, jer ne samo što će mu se za svaki dan kašnjenja zaračunati zatezna kamata, koja je oko 10 odsto na godišnjem nivou, već rizikuje i da plati kaznu od 50.000 dinara po neplaćenom kvartalu.
– Građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogli bi biti kažnjeni sa 50.000 dinara za svaki kvartal za koji nije plaćena rata poreza. Za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza – kaže za “Blic Biznis” Đerđ Pap, stručnjak za poreze.
Blic
