Ekonomska prognoza EK: Unija bi mogla da izbegne recesiju, ali ne bez poteškoća

Izgledi za privredni rast ove godine povećani su na 0,8 odsto u EU i 0,9 odsto u evrozoni,saopštila je Evropska komisija u svojoj zimskoj ekonomskoj prognozi za 2023, u kojoj su ažurirana predviđanja predstavljena u novembru 2022. u okviru jesenje ekonomske prognoze. Kada je reč o inflaciji, sada se predviđa da će se ukupna inflacija u EU smanjiti sa 9,2 odsto u 2022. na 6,4 odsto u 2023. i na 2,8 odsto u 2024. godini, a u evrozoni sa 8,4 odsto u 2022. na 5,6 odsto u 2023. i na 2,5 odsto u 2024. godini.

„Gotovo godinu dana nakon što je Rusija pokrenula ratnu agresiju na Ukrajinu, ekonomija EU ušla je u 2023. s čvršće pozicije nego što se predviđalo u jesen. U zimskoj privremenoj prognozi EK izgledi za rast ove godine povećani su na 0,8 odsto u EU i 0,9 odsto u evrozoni. Sada se očekuje da će oba područja „za dlaku“ izbjeći tehničku recesiju koja je predviđena za kraj godine“, navodi Evropska komisija.

U prognozi su neznatno smanjena i predviđanja inflacije za 2023. i 2024. godinu.

Stope rasta

Nakon snažne ekspanzije u prvoj polovini 2022. rast je u trećem tromesečju usporio, ali nešto slabije od očekivanja. Uprkos izuzetno nepovoljnim šokovima ekonomija Unije je izbjegla kontrakciju predviđenu u jesenjoj prognozi za četvrto tromesečje. Godišnja stopa rasta za 2022. u Uniji i evrozoni sada se procenjuje na 3,5 odsto.

Povoljna kretanja od jesenje prognoze poboljšala su izglede za rast za ovu godinu, ocenjuje EK.

„Zbog kontinuirane diversifikacije izvora snabdevanjai naglog pada potrošnje, nivo skladištenja gasa je veći od sezonskog proseka u proteklim godinama, a veleprodajne cene gasa pale su znatno ispod nivoa pre rata. Osim toga, tržište rada Unije i dalje beleži jako dobre rezultate, a stopa nezaposlenosti ostala je do kraja 2022. na dosad najnižem zabeleženom nivou od 6,1 odsto. Poverenje se povećava, a istraživanja iz januara upućuju na to da će se u prvom tromesečju 2023. izbeći i smanjenje ekonomskih aktivnosti“, navodi se u saopštenju.

Međutim, kako se ocenjuje – uticaj nepovoljnih okolnosti je i dalje jak.

„Potrošači i preduzeća i dalje se suočavaju sa visokim troškovima energije, a bazna inflacija (ukupna inflacija isključujući energiju i neprerađenu hranu) nastavila je da raste u januaru, dodatno narušavajući kupovnu moć domaćinstava. Budući da su inflatorni pritisci i dalje prisutni, očekuje se nastavak zaoštravanja monetarne politike, što će negativno uticati na poslovnu aktivnost i otežati investicije“, ističe EK.

Predviđeni rast u zimskoj privremenoj prognozi za 2023. godinu od 0,8 odsto u EU i 0,9 odsto u evrozoni veći je za 0,5 i 0,6 procentnih poena, respektivno, nego u jesenjoj prognozi. Stopa rasta za 2024. nije se promenila i iznosi 1,6 odsto za EU ​​i 1,5 odsto za evrozonu. Do kraja perioda obuhvaćenog prognozom, obim proizvodnje bi trebalo da bude skoro jedan odsto veći od predviđenog u jesenjoj prognozi.

Nakon vrhunca u 2022. godini, inflacija će se smanjiti

Ukupna inflacija se smanjuje već tri meseca zaredom, što ukazuje da je njen vrhunac iza nas, kako je i predviđala jesenja prognoza. Nakon što je u oktobru dostigla rekordnih 10,6 odsto, inflacija je smanjena, a brza procena za januar smanjena je na 8,5 odsto u evrozoni. Ovaj pad je, kako ocenjuje EK, uglavnom posledica smanjenja energetske inflacije, a bazna inflacija još uvek nije dostigla svoj najviši nivo.

„Prognoza inflacije je neznatno smanjena u odnosu na pad, uglavnom zbog kretanja na energetskom tržištu. Predviđa se da će se ukupna inflacija u EU smanjiti sa 9,2 odsto u 2022. na 6,4 odsto u 2023. i na 2,8 odsto u 2024. godini, a u evrozoni sa 8,4 odsto u 2022. na 5,6 odsto u 2023. i na 2,5 odsto u 2024. godini“, ističe EK.

Izbalansiraniji rizici

Iako je prognoza i dalje veoma neizvesna, rizici za rast su uglavnom izbalansirani.

„Domaća tražnja mogla bi biti veća od prognoze ako se nedavna smanjenja veleprodajnih cena gasa prenesu više na potrošačke cene i ako se potrošnja pokaže otpornijom. Međutim, u kontekstu stalnih geopolitičkih tenzija, ne može se isključiti mogućnost da se ova situacija promeni. S obzirom na ponovno otvaranje Kine, spoljna tražnja bi takođe mogla da se poveća, što bi zauzvrat moglo da poveća globalnu inflaciju“, ocenjuje EK.

Rizici od inflacije ostaju u velikoj meri povezani sa kretanjima na energetskim tržištima, slično nekim utvrđenim rizicima za rast. Rizici od rasta inflacije ostaju, posebno u 2024. godini, jer bi se cenovni rizici mogli pokazati rasprostranjenijim i ukorenjenijim nego što se očekivalo ako plate nastave da se kreću iznad proseka tokom dužeg perioda, zaključuje Evropska komisija.