Od kada je pre tri meseca imenovana za novu ministarku energetike, Dubravka Đedović je u neprekidnim pregovorima sa potencijalnim partnerima iz celog sveta spremnih da savetuju i ulažu u srpsku elektroenergetiku. Koliko će svi njihovi predlozi, preporuke i moguća ulaganja pomoći da imamo još veću energetsku sigurnost ostaje tek da se vidi.
– Ono što je nama veoma važno, to je da budemo energetski nezavisni – kaže u razgovoru za „Politiku” resorna ministarka Dubravka Đedović i priznaje da je zabrinuta za način rada na kopovima u Kolubari. Nisam zadovoljna jer je proizvodnja uglja manja nego što bi trebalo da bude. Suština i najvažnije je to da snabdevanje strujom nije ugroženo. Kada pričamo o novim investicijama one moraju brzo da se pripremaju i da EPS bude mnogo efikasniji u njihovoj realizaciji.
Poslednjih dana dobijamo informacije da smo energetski interesantni gotovo celom svetu od Japana, preko Norveške, Emirata do Rusije. Šta konkretno nude i koliko su ti projekti realni? Šta vam se posle svih tih sastanaka čini najrealnijim?
Da bismo našim građanima obezbedili čistu energiju u narednih 25 godina potrebna su nam ulaganja od 32 milijarde evra, novi kapaciteti iz obnovljivih izvora energije i revitalizacija postojećih energetskih kapaciteta. U prethodna tri meseca održala sam desetine sastanaka sa istim ciljem – traženje najboljih partnera za projekte zelene tranzicije. Saradnja sa Norveškom je, pre svega, savetodavna, jer je to država koja je vlasnik svojih energetskih preduzeća i resursa, kojima se efikasno upravlja u korist građana i države. To je ideal kojem i mi težimo i zato je za nas iskustvo Norveške dragoceno. Sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) saradnja u oblasti energetike je na uzlaznoj putanji. Najznačajniji rezultat te saradnje do sada je vetropark Čibuk 1, a tokom ove godine u planu je početak gradnje i Čibuka 2. Ali tu se saradnja neće zaustaviti, jer su kompanije iz UAE veoma zainteresovane za projekte iz oblasti solarne energije u kojoj imaju ogromno iskustvo. Takođe, naredni korak je razmena iskustva, stručnog i tehničkog znanja u oblasti korišćenja vodonika, kao energenta budućnosti.
Da li je ambasador Rusije nudeći nedavno pomoć spomenuo nastavak proširenja podzemnog skladišta Banatski Dvor na 800 do milijardu kubika gasa, budući da se na to čeka skoro osam godina od kada je završena prva faza gradnje?
Na sastanku sa ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom bilo je reči o gasu, nafti i svim zajedničkim projektima sa Ruskom Federacijom, kao i mogućnostima proširenja saradnje u oblasti energetike. Što se tiče skladišta gasa, energetska kriza nas je još jednom upozorila da nam je neophodno proširenje kapaciteta skladištenja. Potreba za dodatnim kapacitetima skladištenja prirodnog gasa biće još izraženija kada završimo interkonekciju sa Bugarskom, zbog čega intenzivno radimo i na tom polju. Takođe, veoma nam je važno da budemo energetski nezavisni.
Gde Japanci sebe vide u Srbiji? Da li je to najnovija tehnologija za proizvodnju zelene energiju? Sa koliko procenata čista energija ove godine učestvuje u energetskom miksu zemlje?
Postoji dobra saradnja sa japanskim kompanijama u oblasti energetike još od 2011. godine, na projektima izgradnje postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani „Nikola Tesla” TENT A i TENT B. Međutim, veoma je bitno imati efikasnu implementaciju ovih projekata koja ne zavisi samo od naših japanskih partnera već i samih preduzeća, u ovom slučaju „Elektroprivrede Srbije” EPS-a.
Japanske kompanije zaista imaju dragoceno iskustvo kada je reč o gradnji tehnološki savremenih hidroelektrana. Nama su na putu zelene tranzicije potrebne velike hidroelektrane i naš strateški projekat je izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”. Ona neće samo povećati udeo obnovljivih izvora energije u našem energetskom miksu već će nam omogućiti skladištenje viška električne energije i balansiranje proizvodnje. Taj projekat je ponovo vraćen u centar pažnje i zaista se nadam i verujem da ćemo naći najbolji način da izgradimo tako značajan hidrokapacitet i dobro ćemo razmotriti sve moguće partnere.
Kada se očekuje poskupljenje struje i gasa? Šta može da se učini da „Srbijagas” ponovo bude likvidno preduzeće. Koja bi to realna cena gasa za široku potrošnju i privredu trebalo da bude da „Srbijagas” pozitivno nastavi da posluje?
Suština je da i „Srbijagas” i EPS i druga javna preduzeća posluju uspešno i produktivno. Razumem kako deo javnosti doživljava pojedine direktore javnih preduzeća. Suština nije da nekome „odrubimo glavu”, već da imamo jake upravljačke timove, izvršne, nadzorne odbore, koje će činiti stručni ljudi i kojima će, što je vrlo važno, direktori javnih preduzeća odgovarati. Potrebno je da postoji sistem i jasna pravila donošenja odluka. Da se razumemo, javna preduzeća nisu reformisana decenijama, hrabro smo ušli u ovaj proces i imaćemo prve rezultate već tokom ove godine.
Gde smo trenutno sa cenom struje za domaćinstva da bi ona mogla da pokrije troškove proizvodnje EPS i koliko bi još realno trebalo da poskupi?
U Srbiji je cena električne energije, uprkos povećanju od osam odsto u januaru, i dalje među najnižima u Evropi, što je slučaj i sa cenom gasa za domaćinstva. Situacija na tržištu, međutim, svakodnevno se menja. U regionu su cene značajno više nego kod nas. Ako za poređenje uzmemo Severnu Makedoniju, podaci kažu da je gas tamo četiri puta skuplji nego kod nas, struja skoro 20 odsto skuplja, dok je u isto vreme prosečna plata u našoj zemlji veća za 130 evra. Takođe, u susedstvu je ukinuta dnevna jeftina tarifa. Naša država subvencioniše, to vam je jasno, ali mi nemamo zlatni ćup. Zaista ćemo se boriti da, čak, ako bude poskupljenja, ona budu minimalna, kao što je slučaj sada. Primera radi, pre samo godinu i po dana, u maju 2021, EPS je formirao cene za električnu energiju za industriju na osnovu cene na mađarskoj berzi, koja je bila oko 60 evra za megavat-sat. U julu 2022. električna energija na berzi kupovala se i prodavala po ceni od 372 evra za megavat-sat, dok je u Srbiji, po preporuci vlade, EPS prodavao električnu energiju privredi po pet puta nižoj ceni od 75 evra za megavat-sat. To je teško održivo, ali borimo se i borićemo se.
Šta je prioritet prioriteta u EPS što se tiče ulaganja? Gde imamo još dodatnih količina uglja koji bi mogao da se iskoristi i da li ste generalno zabrinuti za način rada na kopovima, primetili ste da je smanjena proizvodnja za 30 odsto u Kolubari?
Jesam zabrinuta i zato sam prošle nedelje hitno u ponoć otišla u Kolubaru da iz prve ruke vidim kolika je šteta i dam podršku radnicima. Jedno je kad nešto dobijete na papiru, a drugo kada se sami uverite. Nisam bila zadovoljna jer je proizvodnja uglja manja nego što bi trebalo da bude. Takođe, dogodila se havarija, ali moje je da reagujem. Suština i najvažnije je to da snabdevanje strujom nije ugroženo. Kada pričamo o novim investicijama one moraju brzo da se pripremaju i da EPS bude mnogo efikasniji u njihovoj realizaciji.
Izvor: Politika
