Građani koji odluče da podignu kredit za stan, ulaze u zaduživanje koje po pravilu traje i po nekoliko decenija. Budući da je to jako dug vremenski period, mnoge nepredviđene stvari se za to vreme mogu dogoditi korisnicima kredita, a jedna od njih je gubitak posla. Da bi građani uopšte dobili kredit, moraju da budu stalno zaposleni i da banka proceni da su oni u stanju da kredit otplaćuju. A šta se dešava kada građani usred otplate ostanu bez posla?
U suštini, za ovu situaciju postoji samo jedno rešenje i to je preventivno delovanje. Međutim, to je opcija koja iziskuje dodatni trošak od korisnika kredita, a reč je o osiguranju u slučaju gubitka posla.
“Ovo osiguranje se plaća par stotina dinara mesečno i služi da, kada korisnik ostane bez posla, osiguravajuća kuća preuzme na sebe otplatu kredita tokom određenog perioda, recimo tri ili šest meseci, budući da nezaposlenost uglavnom nije nešto što traje duži vremenski period”, objašnjava predsednik Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić i dodaje da je bankama uvek u interesu da korisnici redovno plaćaju rate za svoje kredite.
Iako se ovo osiguranje može uzeti bilo kada u toku otplate, ono se ne može uplatiti kad korisnik već ostane bez posla, što znači da je najsigurnija opcija to učiniti već prilikom potpisivanja ugovora, budući da građani ne mogu da predvide kada će eventualno ostati bez posla.
U slučaju da nemaju osiguranje, jedina opcija, prema rečima Vladimira Vasića, jeste da se građani obrate banci u kojoj su podigli kredit i vide da li i šta može da se uradi kako bi se izbeglo prinudno naplaćivanje u slučaju nekog kašnjenja u otplati.
Vasić podseća da je prošle godine Narodna banka Srbije donela odluku koja korisnicima kredita pruža mogućnost produženja roka otplate i to za tri godine u slučaju gotovinskih, a pet godina u slučaju stambenih kredita. Ipak, on savetuje građane koji mogu da finansijski podnesu plaćanje rata da ne posežu za ovom opcijom, budući da, što je duži rok otplate, to će veći deo iznosa koji građani treba da plate činiti kamata.
Predsednik Udruženja potrošača “Efektiva” Dejan Gavrilović, međutim, ističe da ni to što građani imaju polisu osiguranja u slučaju gubitka posla, nije garancija da će im osiguravajuća kuća pokriti dugovanja prema banci dok ne nađu novi posao.
Naime, za ovo su kriva takozvana “isključenja” koja se nalaze u polisama osiguranja i kroz koja se tačno nalaže u kojim slučajevima polisa može ili ne može da se aktivira.
“To je kao kada neko kaže da ima životno osiguranje. Većini ljudi će pasti na pamet da će se polisa aktivirati u svim slučajevima nekih nesreća. Međutim, kroz ta isključenja se navodi šta tačno nekom treba da se desi da bi se polisa aktivirala. Tako je i sa osiguranjima koja se odnose na gubitak posla”, navodi Gavrilović.
Pored ovog osiguranja, koje je preventivna mera, drugi način zaštite u slučaju gubitka posla ne postoji, navodi naš sagovornik.
“Čim banka nudi osiguranja, to znači da nema šta drugo da ponudi. U slučaju da neko nema osiguranje, a ne može da plaća rate, dolazi na red prinudna naplata, aktiviranje hipoteke i slično”, zaključuje Gavrilović.
U prevodu, ko ostane bez posla, nema osiguranje, a nema ni para za ratu – nek se snalazi.
Izvor: Nova.rs
