Cene gasa u Evropi su pale na nivo pre rata u Ukrajini, pa analitičari sa nešto više optimizma očekuju da bi energetska kriza ove zime mogla biti izbegnuta. Tamo gde je bilo nedostataka, evropske zemlje su uspele da ih nadomeste nabavkom gasa koji ne stiže iz Rusije. Evropa se za ovu zimu spremala kao za energetski kataklizmičnu zbog poremećaja prouzrokvanih ratom u Ukrajini, ali je blaga zima smanjila potrošnju rezervi.
Cene gasa su inače bile jedan od glavnih pokretača prošlogodišnjih rekordnih poskupljenja svih roba i usluga, a stručnjaci smatraju smatraju da nas tek krajem ove godine, odnosno sledeće zime, očekuju izazovi kada je u pitanju snabdevanje energentima.
Veleprodajne cene prirodnog gasa u Evropi pale su početkom godine na najniži nivo od izbijanja ukrajinske krize, dok su prošle godine dostigle rekordni nivo od preko 340 evra po megavat satu. Blaga zima omogućila je zemljama da iskoriste manje gasa iz zaliha, pa su cene osetno opale dostigavši 73 evra, odnosno 50 odsto su manje u odnosu na pre mesec dana i na najnižem nivou od pre rata 21. februara.
Pre ruske invazije u Ukrajini, oko 40 odsto prirodnog gasa u Evropu je stizalo iz Rusije. Invazija je, međutim, podstakla zapadne vlade da Moskvi uvedu sankcije, istovremeno obećavajući da će ruskim energentima naći alternativu. Bez ruskog prirodnog gasa, EU se okrenula Norveškoj, Kataru, SAD i drugim dobavljačima. Put do potpunog odustajanja od ruskog gasa, međutim, i dalje je dugačak, ali je kombinacija različitih faktora naterala evropske lidere da predahnu barem ove zime. Nemački ministar ekonomije Robert Habek je tokom nedavnog putovanja u Norvešku izajvio da je sprečena opasnost od potpunog ekonomskog sloma.
Potrošači bi mogli da izbegnu dalje ekstremne skokove cena, ali računi će ostati viši nego inače, jer su cene gasa i dalje daleko iznad onih koje su bile početkom 2021. Takođe, kako ukazuje AP, Evropa bi i dalje mogla da bude ranjiva usled neočekivanih događaja kao što su akcidenti ili tehnički problemi na gasovodima ili terminalima za tečni prirodni gas (LNG), ekstremne vremenske prilike ili nizak nivo energije vetra ili hidroenergije.
Analitičari posmatraju i potražnju za energentima iz Kine, gde je potrošnja goriva opala tokom politike “nultog kovida” koja je oštro ograničavala kretanje kako bi se sprečilo širenje kovida 19. Pošto je Kina popustila ograničenja, potražnja za tovarima tečnog gasa mogla bi da poraste kasnije ove godine kada se talas kovida 19 smiri. U tom slučaju, Evropa bi se suočila sa većim troškovima nabavke gasa, a najlošije bi prošle zemlje u Aziji i Africi koje nemaju dovoljno novca da se “takmiče”.
Mađunarodna agencija za energetiku upozorila je Evropu da ne bude preterano samouverena, rekavši da bi scenario u kom Rusija prekida preostale isporuke i oporavak kineske potražnje mogao da ostavi Evropu bez gasa za sledeću zimu. IEA je pozvala na snažan pritisak na obnovljive izvore energije.
“Ušlo se u recesiju ove godine i sigurno se ulazi u pad industrijske proizvodnje. Srbija će trpeti štetu, to je prosto neizbežno u meri u kojoj je međuzavisna sa privredom u Evropi, pre svega u EU. Dakle, trpeće tu štetu i kada je reč o inflaciji, o padu industrijske proizvodnje, o elementima recesije, o porastu cena, o padu standarda, sve će se odraziti na ovaj ili onaj način”, smatra diplomata Zoran Milivojević.
Crne prognoze izbegnute zahvaljujući blagoj zimi
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da nije poznato do kada će rat u Ukrajini trajati i kakve će posledice imati, kao i da li će rata biti na još nekom području. On ističe da je Evropa ove godine imala sreću što nije bila tako hladna zima, tako da su izbegnute crne porgnoze i kriza sa energentima, ali ukazuje da to ne znači da ih neće biti već do kraja ove zime. Napominje da to što mnoge zemlje subvencionišu gas i struju i pomažu građanima i privredi u borbi protiv krize nije održivo na duge staze.
“Bio bih veliki optimista kada bismo mi znali da ovo što se dešava u Ukrajini ide ka nekom kraju. To ide ka eskalaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u sve to. Ova kriza je zbog ove tople godine odložena, te nema baš mnogo osnova da procenjujemo da će dugoročno inflacija ići dole. Težak period se očekuje sledeće zime, jer su se ove godine puna skladišta nafte i gasa u Evropi manje koristila nego što se predviđalo i zato se, na sreću nisu ostvarila očekivanja da će se u Evropi ljudi smrzavati. Ali, to nas čeka sledeće godine, jer je teško zamisliti da će se desiti dve uzastopne godine u kojima neće biti hladno”, smatra Savić.
Ipak, ima i onih koji veruju da će cene energenata ostati na istim ili čak nižim nivoima, i da zbog toga posledično ne bi trebalo očekivati dalje pogoršanje situacije. Tako bi, smatraju, i naredna zima bila slična ovoj, pa ni Srbija u tom slučaju nema previše razloga da strepi od nje.
“Verujem da se neće ništa na političkoj i geopolitičkoj sceni toliko iskomplikovati da mi ne možemo da dobijamo ove količine gasa koje smo do sada dobili, a kažem ima i novih mogućnosti da možda, kada se završi ova gasna konekcija sa Bugarskom, dobijemo i neke količine gasa i iz drugih izvora”, kaže kaže za Euronews Srbija urednica portala “Energija Balkana” Jelica Putniković.
Cena gasa najviše će zavisiti od tri faktora
Energetski analitičari navode da je dobro što je Srbija napunila skladišta gasa u Banatskom dvoru i u Mađarskoj, ali i da bi trebalo širiti postojeće i praviti nove skladišne kapacitete kako bi zemlja bila otpornija na bilo kakve geoplitičke potrese.
Ekonomski analitičar Bogdan Petrović ističe da je Evropa za sada izbegla energetsku krizu, a da je tome najviše doprinela relativno blaga zima, jer su mesec dana temperature bile 5 do 10 stepeni iznad proseka, tako da sada Evropljani ostatak zime dočekuju mnogo opuštenije nego što je to delovalo da će biti početkom jeseni.
