Bivši direktor Uprave za javni dug: Država se sad zadužila po principu „moranja“

“Nekoliko godina smo se malo uljuljkali, dok su kamatne stope na zaduživanje bile izuzetno niske. Ipak, pitanje je da li je trebalo da se tada zadužujemo više, bolje iskoristimo to što su naše obveznice ušle u J.P. Morgan GBI-EM index 2021. godine i više se zadužimo u dinarima u cilju predfinansiranja, pa da dugove vraćamo sada iz izvora uzetih po nižim kamatnim stopama”, ocenjuje za portal N1 Branko Drčelić, bivši direktor Uprave za javni dug. Mada, kako dodaje – novo zaduživanje nikada ne prolazi dobro u javnosti, a i pitanje je koliko je bilo budžetskog prostora za emitovanje novih hartija od vrednosti u cilju predfinansiranja. “U svakom slučaju, tržište duga je takvo da šta god da uradite – žalićete tj. kajaćete se. Ili što se niste više zadužili pod povoljnijim uslovima, ili što ste morali u određenom trenutku da se zadužite pod nepovoljnijim uslovima da bi finansirali obaveze koje dospevaju na naplatu”.

Srbija se, ovog januara, zadužila za 1,75 milijardi dolara prodajući na međunarodnom tržištu dve emisije evroobveznica – jedna na naplatu dospeva za pet godina, a druga za deset. Dolarski dug je, kroz „hedžing transakcije“ odmah konvertovan u evro dug. Prinos koji investitori ostvaruju ulažući u srpske evroobveznice je šestomesečni euribor plus 2,9 odsto za petogodišnje, odnosno šestomesečni euribor plus 3,1 odsto za desetogodišnje obveznice. To je, istovremeno, i cena koju Srbija plaća za ovaj dug.

„Mislim da je država ovde išla ‘po principu moranja’ – moralo je da se finansira dospeće dinarskih hartija“, kaže za portal N1 Branko Drčelić navodeći da je sada na naplatu dospela obveznica od oko 100 milijardi dinara emitovana 2016. godine, a da ukupno ove godine dospeva 300 milijardi dinarskog duga koji moramo da platimo prema podacima sa sajta Uprave za javni dug.

Drčelić ističe da ga ovo zaduživanje podseća na 2011. godinu kada je Srbija prvi put emitovala evroobveznice – i tada je bila globalna kriza, spekulisalo se o opstanku evrozone i rešavao problem grčkog duga.

„Poslednjih desetak godina, koliko smo aktivni na tržištu hartija od vrednosti, čini se da je dolarsko tržište otvorenije i likvidnije za nas i za druge države iz regiona istočne Evrope poput Rumunije, Mađarske, Bugarske – lakše na dolarskom tržištu možemo da emitujemo hartije od vrednosti kada dođe do kriznih momenata. Veoma je interesantno da i posle toliko godina i dalje imamo situaciju da nam Evropa, kad su krizna vremena, ‘zatvori’ tržište za finansiranje. A, onda vidite glad dolarskih investitora za hartijama od vrednosti i dobru potražnju“, navodi Drčelić i podseća da je i te 2011. upravo dolarsko tržište bilo otvoreno za nas, a evro tržište zatvoreno za nas i komšije iz regiona.

Kroz prve evroobveznice Srbija se tada zadužila jednu milijardu dolara, ali sa prinosom od čak 7,5 odsto, dok je ista emisija reotvorena 2012. godine sa prinosom od 6,625 odsto.

Prebacivanje duga u evro, kroz „hedžing transakcije“ nije, kaže, bilo moguće 2011. godine jer je cena bila izuzetno visoka.

„Kamatna stopa u evrima iznosila bi oko devet odsto – fiksno, što javnost tada ne bi dobro prihvatila, pa je to bio razlog da dug ostane u dolarima“, naveo je Drčelić.

On kaže da mu se čini da možda nismo u dovoljnoj meri iskoristili period pre pandemije.

„I period od 2021. godine kada smo ušli u J.P. Morgan GBI-EM indeks – tada smo mogli više da se zadužimo u dinarima, pa da sada dugove vraćamo iz sredstava uzetim po nižim kamatnim stopama u domaćoj valuti“, kaže naš sagovornik.

Ovako smo, kaže, morali baš kao i 2011. godine da se zadužujemo „po principu moranja“, a i sada je, kao i tada samo dolarsko tržište bilo otvoreno.

Dodaje da kamatne stope u dolarima nisu bile ovako dobre još od 2013. godine – ali za investitore koji kupuju hartije od vrednosti.

Država je sada morala da refinansira dug.

„Morala je sada da izađe na tržište i da prihvati tržišne uslove. Jedino je pitanje da li je bilo prostora da se više iskoristi prethodni period kada su kamatne stope bile niže“, kaže Branko Drčelić koji je na čelu Uprave za javni dug Srbije bio do avgusta 2018. godine.