Ekonomski interesi investitora ispred politike
Ne treba da čudi kada političko pitanje postane ekonomsko – i obrnuto, jer su politika i ekonomija u mnogim segmentima blisko povezane. Tako nedavna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su mu predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske i Italije rekli da bi ako odbije plan EU za Kosovo došlo do zaustavljanja, a potom i povlačenja investicija iz Srbije, izaziva veliku pažnju, ali i strah jednog dela javnosti.
Međutim, da li bi strani investitori zaista tek tako spakovali kofere, napustili svoje fabrike i otišli iz Srbije?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da se to ne bi desilo i kaže za Biznis.rs da je pažljivo slušao predsednika, te da je Vučić na prvo mesto što se tiče ekonomije stavio tvrdnju da će otići strani direktni investitori.
„Moram da priznam da ne delim taj utisak zato što mislim da većina stranih investitora u Srbiji, barem onoliko koliko ja poznajem pre svih nemačku privredu i situaciju u Evropskoj uniji, nije došla zato što je to rekao neki predsednik. Malo verujem u priču da bi neko preduzeće u uslovima slobodne tržišne privrede došlo tamo gde mu kaže nemački kancelar. Predsednik Vučić je pre hteo malo da uozbilji situaciju i da pripremi javnost za ono što će se desiti u političkom smislu“, objašnjava Savić i navodi da je pitanje koje se nameće – gde bi otišli investitori?
S druge strane, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ Zoran Drakulić izjavio je da bi presija svetskih političara na njihove velike investitore u Srbiji, zbog situacije u kojoj se zemlja nalazi, mogla da dovede do toga da oni odu, te da je potrebno doneti pravilnu odluku kako zemlja da preživi.
„Ovo je preloman momenat. Uvek sam kritikovao, ali sada je teško vreme i treba doneti pravilne odluke. Ja se u politiku ne mešam, ali sada treba misliti gde ćemo dalje i kako će da preživi ova zemlja, pogotovo u trenutku kada imamo skupe kredite, a imaćemo i dužničku krizu“, rekao je Drakulić.
Profesor Savić kaže da su investitori u Srbiji uložili u infrastrukturu, radnu snagu, uspostavili kontakt sa lokalnim dobavljačima. Pritom imaju povoljnosti koje im je dala država – niže cene električne energije, gasa…
„Oni kod nas ne dobijaju subvencije samo za radnike, već i za infrastrukturu, odnosno opremanje prostora gde će obavljati posao. Imamo i industrijske zone. Da li je to baš tako, na primer, u Nemačkoj? Prava radnika su drugačija u stranim kompanijama kod nas i u istim tim kompanijama u zemlji iz koje potiču. Imao sam priliku lično da se uverim da je tako i ne verujem da bi u Nemačkoj mogla da se dogodi jedna Jura kao što je to bilo kod nas“, kaže Ljubodrag Savić.
Profesor dodaje da i ako se desi da neko ode to će biti jer ne vidi svoj ekonomski interes. Kako kaže, Srbija ima dosta zemalja sa kojima sarađuje na trgovinskom planu – tu su Rusija, Kina, zemlje CEFTA, i to je naša prednost.
„Nerealno mi zvuči da neko iz nemačkog ili bilo kog drugog državnog vrha kazni Srbiju tako što će reći svojim investitorima da odu. Naročito jer im niko ne bi kompenzovao potencijalni odlazak. Iz političkog ugla sve je moguće, ali iz ekonomskog ugla ubeđen sam da će ovde ekonomija biti ispred politike“, ističe Savić.
On kaže da je malo verovatno da se desi scenario po kome bi investitori otišli iz zemlje u kojoj vrše delatnost i ako imaju pozitivne rezultate. Problem bi mogao da nastane jedino ako stranci donesu neki administrativni propis u kome se kaže da više neće moći da se investira u Srbiji, ali profesor smatra da to niko neće da uradi.
EU uložila 19,8 milijardi evra u Srbiji za 12 godina
Podaci Narodne banke Srbije su jedini zvanični podaci o stranim direktnim ulaganjima u Srbiju, pri čemu NBS objavljuje agrerirane podatke o ovim investicijama po zemljama plaćanja i granama delatnosti, dok zvanični podaci o ulaganjima po pojedinačnim kompanijama nisu dostupni, rekli su za Biznis.rs iz Razvojne agencije Srbije.
Zbog promene metodologije obračuna stranih direktnih ulaganja, trenutno su raspoloživi podaci samo za period od početka 2010. godine.
„Prema raspoloživim podacima NBS za period od 2010. godine zaključno sa septembrom 2022. godine, zabeleženi su prilivi po osnovu ulaganja rezidenata zemalja EU u Republiku Srbiju u iznosu od oko 19,8 milijardi evra, što predstavlja oko 60 odsto ukupnih ulaganja u navedenom periodu“.
Prema podacima RAS-a, ukoliko posmatramo broj projekata čija realizacija je započela u periodu od 2012. do 2022. godine, skoro 60 odsto su projekti čije matične kompanije vode poreklo iz zemalja EU.
Najviše ih je iz Nemačke, Italije, Slovenije, Austrije, Francuske.
„Posmatrano prema kriterijumu vrednosti projekata za navedeni period, ulaganja iz zemalja EU zauzimaju oko 50 odsto, i to najviše iz Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, Češke. Slično je i kada posmatramo prema kriterijumu broja planiranih novih radnih mesta, gde zemlje EU učestvuju sa oko 45 procenata, a u okviru kojih prednjače Nemačka, Austrija i Francuska. Po svakom od navedenih kriterijuma jedan deo zemalja EU se nalazi u prvih 10, a često zauzimaju i vodeće pozicije“, navode iz RAS-a.
Holandija prva na listi po ulaganju u Srbiji
Velika Britanija od kraja januara 2020. godine nije članica EU, te ulaganja iz ove zemlje nisu ušla u konačni zbir. Za period 2010-2019. ulaganja iz ove zemlje u Srbiju bila su vredna 407,6 miliona evra.
„Značajan broj kompanija, kako evropskih, tako i sa drugih kontinenata, registruje kompanije u Holandiji (i Luksemburgu) zbog povoljnih poreskih uslova i odatle vrši dalja ulaganja. S tim u vezi, Holandija je, prema NBS, na prvom mestu liste zemalja koje najviše ulažu u Srbiju“, ističu iz Razvojne agencije Srbije.
