Građani u proseku zaduženi po 1.800 evra
Trenutno u otplati 152.000 stambenih zajmova, a prosečan iznos je 3,9 miliona dinara što je oko 33.000 evra
Građani Srbije u proseku su sve zaduženiji. Kada se pogledaju statistički podaci Udruženja banaka s kraja prošle godine dolazi se do saznanja da svi bankama, opet u proseku, dugujemo oko 1.800 evra. Istini za volju statistički podatak treba malo „raščlaniti” i videti šta se tu sve krije. Kreditna zaduženost je nesumnjivo veća mereno milijardama dinara ili evra, međutim ne sme se smetnuti s uma da se taj podatak sada deli na manji broj stanovnika Srbije. Poslednji i još aktuelni popis pokazao je da nas je pola miliona manje nego pre deset godina, odnosno oko 6,7 miliona. Građani su kod banaka pozajmili 1.426 milijardi dinara, odnosno oko 12 milijardi evra. Veća je, razumljivo, zaduženost privrede i oni duguju 1.847 milijardi dinara, dok preduzetnici duguju 71 milijardu dinara. Ukupno sve kategorije su zadužene oko 3.350 milijardi dinara što je nešto više od 28 milijardi evra.
Prednosti niskih kamata koje su još postojale u prvoj polovini prošle godine vide se po rastu gotovinskih kredita. Njih je lane odobreno više za čak 38,8 milijardi dinara što je rast od nepunih 330 miliona evra. Zbog toga građani bankama sada po ovom osnovu duguju 664 milijarde dinara, a gotovinski krediti imaju međugodišnji rast od 6,2 odsto. U ukupnoj masi zajmova oni su dominantni i učestvuju sa 46,6 procenata. Ni politika Narodne banke o skraćenju perioda otplate zajma na šest godina, što automatski povlači sa sobom i manju mogućnost zaduživanja u odnosu na zaradu, nije smanjila njihovo učešće u ukupnim zajmovima.
I stambeni krediti 2022. su imali veliki rast od čak 12,6 odsto. I ovde važi ranija konstatacija da su oni u većem delu prošle godine bili relativno povoljni. Trenutno je u otplati 152.000 stambenih zajmova, a prosečan iznos je 3,9 miliona dinara što je oko 33.000 evra. Kašnjenje u otplati ovih kredita je zanemarljivo 0,6 odsto. Podatak da je prosečni iznos stambenog zajma 33.000 evra, kao i onaj da kašnjenja gotovo i nema ukazuje da su građani vrlo oprezni kada se zadužuju za ovu namenu. Oprez je razumljiv, jer je reč o obavezi na 20 i neretko 30 godina.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da zaduženost još nije zabrinjavajuća, posebno ako se uporedi s onom kod Hrvata kod kojih iznosi oko 4.000 evra po stanovniku u proseku.
„Druga je stvar što u svetlu novih dešavanja u svetskoj ekonomiji i kod nas dug postaje rizičan. I može ozbiljno da optereti životni standard dužnika. Rastu kamatni rizik, valutni rizik. Nije bitno samo stanje duga, već i dinamika rasta. Sada se pojavljuju novi rizici kojih ranije nije bilo”, navodi Grubišić.
Prema podacima Narodne banke s kraja prošle godine novoodobrenih stambenih kredita bilo je za devet odsto manje nego u istom periodu 2021. godine, kada je zabeleženo rekordno odobravanje ove kategorije zajma. Nešto manja tražnja za stambenim kreditima u 2022. posledica je i rasta kamatnih stopa na evropskom tržištu novca, što se preko rasta euribora (kamatne stope za koju je vezana većina stambenih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom) odrazilo i na rast kamatnih stopa na evroindeksirane stambene kredite kod nas. Evroindeksirani stambeni zajmovi su u novembru 2022. odobravani po kamatnoj stopi od 4,75 odsto, što je 2,2 procentna poena više u odnosu na kraj 2021, odnosno za 1,9 procentnih poena u poređenju s junom 2022, periodom neposredno pred početak zaoštravanja monetarnih uslova povećanjem referentne kamatne stope od Evropske centralne banke. U odnosu na jun, tromesečni euribor je zaključno s novembrom povećan za 2,1 procentni poen, na 1,8 odsto, a šestomesečni za 2,2 procentna poena, na 2,3 odsto. Što se tiče tekućih računa njih imaju sve punoletne osobe tačno 5,7 miliona korisnika. Neki građani više njih, jer su banke otvorile ukupno 8,5 miliona tekućih računa. Interesantno je da iznos dozvoljenog prekoračenja iznosi 42.275 dinara. Smanjuje se neznatno broj kreditnih kartica i sada 957.000 korisnika ima gotovo 1,2 miliona kartica. Iznos koji ovi dužnici koriste na kraju prošle godine u proseku je iznosio 31.000 dinara.
Izvor: Politika.rs
