Privrednici godinama ukazuju da politika jakog dinara pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.
Monetarne vlasti nastaviće da vode politiku jakog dinara, čak i kad je inflacija u Srbiji, sa 15 odsto na međugodišnjem nivou u oktobru, značajno viša nego u zemljama koje čine „deviznu korpu“. To se naročito odnosi na paritet prema evru, dominantnoj valuti u obračunu spoljnotrgovinskih transakcija, a koji zahvaljujući intervencijama centralne banke na međubankarskom tržištu, poslednjih šest do sedam meseci čak beleži i blagi pad vrednosti u odnosu na dinar.
Apsurd ili ne, tek na početku ove godine, za jedan evro moglo se dobiti 117,5872 dinara, u aprilu je on čak ojačao pa je vredeo 117,7512 dinara, ali je potom počeo usporeni pad pa poslednjih nedelja pokazuje znake da će se spustiti ispod 117,3 dinara. Pri tom, inflacija u evrozoni je prema fleš proceni, u novembru počela da se smanjuje, sa 10,6 odsto u mesecu pre, na deset procenata.
Sa dolarom, koji je takođe obračunska valuta u razmeni sa svetom, situacija nije ista, i to ne samo zbog inflacije koja je u SAD niža i čak se u oktobru nenadano spustila sa rekordnih 8,2 na šest odsto, nego i zbog čestih oscilacija i trenda rasta te valute na svetskim berzama, a posebno u poređenju sa evrom. Tako je na početku godine jedan dolar vredeo 104,0318 dinara, povremeno se približavao iznosu od 120 dinara, a poslednjih nedelja se kreće nešto iznad 111 dinara.
Privrednici godinama ukazuju da takva politika kursa pogoduje samo uvoznicima i stranim investitorima, a da smanjuje konkurentnost naše privrede na spoljnim tržištima. Međutim, ni glas izvoznika nije više toliko jak jer su, kada je postalo jasno da država neće odstupiti od održavanja jake domaće valute, naučili da „peglaju“ računicu, odnosno da ono što plasiraju vani pokriju uvozom i tako smanje uticaj kursnih razlika na poslovanje.
Održavanje kursa štiti strane investitore
Zoran Drakulić, predsednik Poslovnog kluba „Privrednik“ i vlasnik najveće firme za proizvodnju peleta „Bioenerdži point“, kaže kako je očigledno da država neće da menja politiku jakog dinara jer bi porušila neke parametre koje želi da postigne, poput visine plata i zaštite stranih investitora.
„Da li je to realno? Nije. Poslovni ljudi su dugo govorili o tome da kurs mora da prati barem inflaciju. Ali, toga nije bilo ni u prethodnom periodu, a pogotovu nije sada sa ovolikom inflacijom. Tu su izvoznici jako oštećeni, godinama im je to problem i godinama govore kako to nije dobro, dok uvoznicima maksimalno odgovara“, kaže Drakulić, čija fabrika 30 odsto proizvedenog ogreva plasira na inostrano tržište, dok je ostalo namenjeno potrošačima u Srbiji.
To potvrđuje i Predrag Pantović, vlasnik konfekcije „P. S. Fashion design“, ali dodaje da u tekstilnoj industriji, koja dosta zavisi od kursa, ipak nije sve tako crno. „Domaći brendovi obično najviše novca stvaraju na našem tržištu tako da nama, kada je reč o kursu, odgovara da bude niži. Znam da drugim granama to ne odgovara, ali nama nije loše. Svi imamo finansiranje preko banaka i lako dolazimo do evra, dobro je što su nam te pare dostupne. S druge strane, pošto ne postoji domaća proizvodnja osnovnih materijala, zavisni smo od uvoza, kao i rada na drugim tržištima za stvari koje ne mogu da se proizvedu ovde, tako da nama odgovara to što je dinar jak. Ali realno, to što je dobro za nas nekoliko, u sektoru tekstila, sigurno je da ne odgovara pre svega velikim izvoznicima, tako da nisam siguran da je to generalno dobro za našu privredu“, ocenjuje Pantović.
Realna inflacija daleko veća od objavljene
On naglašava da privrednici uvek nastoje da prate inflatorne tokove, ali se sada pribojava hoće li u tome uspeti.
„Realna inflacija je daleko veća nego što se to objavljuje. Ali, neka i bude tih 16 ili 17 odsto, odmah se postavlja pitanje da li ja smem sledeće godine da dignem cene u tom procentu, ne da se obogatim, nego da održim bilo kakvu zaradu. To je veliki problem jer su ljudi sve manje platežno sposobni. Naime, rast inflacije kod osnovnih proizvoda, onih koje ljudi moraju da kupe, mnogo je veći od tih 16 ili 17 odsto. Postaje sve teže i da održimo korak sa cenama u nekoj stabilnoj valuti, da održimo stabilan rast firme, profitabilnost… Posle one prve godine pandemije, prošle i ove godine smo uspeli da predvidimo rast troškova, da ga uračunamo i da održimo profitabilnost i prodaju. Za sledeću godinu, posle dve ovakve, nisam siguran, pre očekujem da ćemo se suočiti sa problemom profitabilnosti“, ističe Pantović.
Bojan Radun, generalni direktor „Imleka“ i predsednik Upravnog odbora „Nektara“, kaže za B&F da je kurs kao alat za unapređenje konkurentnosti domaće privrede u izvozu, odavno prestao to da bude.
„U našoj zemlji već su i ugovori sa javnim preduzećima kao i sa menadžmentom mnogih kompanija, odavno počeli da sadrže deviznu klauzulu, tako da im se promenom kursa ništa ne menja. Mislim i da devalvacijom dinara, naša privreda ne bi postala izvozno konkurentnija. Naprotiv, to bi samo nanelo štetu građanima i zaposlenima u kompanijama na neki kraći ili srednji rok. Jednostavno je, ako pogledate inpute u bilo kojoj proizvodnji ili uslužnoj delatnosti, skoro da ne postoje oni koji nisu vezani deviznom klauzulom. Znači ugovori sa dobavljačima ambalaže, energenata, sa logističkim i transportnim kompanijama… na njih pomeranje kursa nema uticaja, ali bi imalo na građane, osiromašilo bi ih. Ni izvoznici ne bi mnogo dobili time, možda u prvih mesec ili dva, ali bi se posle toga sve ponovo ’nivelisalo’ na sadašnje paritete“, smatra generalni direktor kompanije „Imlek“, koja osim u Srbiji, posluje i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Uticaj kursnih razlika još ne remeti planove
Da su cene sirovina kao i repromaterijala koji se kupuju u inostranstvu bitno uvećane za poslednjih sedam meseci, ukazuje Vojin Đorđević, kreator i vlasnik brendova „Vodavoda“ i „Gorki list“.
„Ta poskupljenja svakako u određenoj, ali ne u presudnoj meri, utiču na naše poslovanje. Skuplji uvoz neminovno je pratilo i povećanje cena naših proizvoda, ali smo zahvaljujući poslovnoj strategiji koja je usmerena na snagu i kvalitet brenda, uspeli da prevaziđemo potencijalni rizik u plasmanu. Naime, naši brendovi, ’Vodavoda’ i ’Gorki list’, su izuzetno cenjeni u inostranstvu i na našim izvoznim tržištima spadaju u premijum segment u svojim kategorijama, te su i naši poslovni partneri sa razumevanjem prihvatili povećanje njihovih cena“, kaže Đorđević, čije fabrike oko 25 odsto proizvodnje izvoze na tržišta 17 zemalja.
Dodaje da se oseća uticaj kursnih razlika, ali još uvek ne tako da remete poslovni plan, s obzirom na to da do sada nisu imali tržišna ograničenja prilikom povećanja izvoznih cena. „Potrošači u premijum tržišnom segmentu kome pripadamo i dalje pokazuju spremnost da plate više za vrhunski kvalitet i brend kome veruju“, tvrdi Đorđević.
Prema rečima Milana Šolaje iz Vojvođanskog IKT klastera, odnos dinara prema drugim valutama najmanje pogađa IT industriju.
„Devizni kurs kod nas je takav kakav je, više pogoduje uvoznicima nego izvoznicima, ali to je stanje koje se dosta dugo održava. Kompanije iz IT sektora su, međutim, vezane za strana tržišta, one posluju uglavnom na američkom ili evropskom tržištu i situacija u Srbiji nema neki uticaj na njih osim kada su u pitanju plate i troškovi koje ovde imaju. Kako je poslednjih meseci dolar porastao, više se isplati onima koji imaju poslovne aranžmane sa američkim kompanijama, ali to nije konstanta jer se stvari menjaju, ne možete da računate na to jer već danas, sutra ili za godinu dana može da bude sasvim drugačije. Mislim da IT kompanije ne vode preterano računa o tome, njima je važno da su tržišta stabilna i da imaju svoju klijentelu sa kojom posluju“, navodi Šolaja.
Mirjana Stevanović
