Protekla godina bila je teška za sve a naročito za privrednike. Energetska kriza, rast inflacije i posledično veće cene svih inputa uticali su na skoro sve industrije. Početak 2023. godine doneo je nove nade ali i pitanja
O tome kakva nas godina čeka i od čega najviše strahuju, razgovarali smo sa privrednicima. U najkraćem – neće biti lako.
Imajući u vidu da inflacija u mnogome utiče na poslovanje, a da njen pravac nije moguće predvideti, neizvesnost, je nesumnjivo jedan od najvećih strahova privrednika u narednih 12 meseci.
Vladimir Đukanović, investitor i savetnik rekao je u intervjuu za “Blic Biznis” da zbog visokih kamata, koje će i dalje morati da rastu, dosta kompanija neće moći da nastavi poslovanje, tako da će njihov glavni izazov biti kako opstati na tržištu.
– Najveći izazov za privrednike će biti kako firma da preživi. Oni koji su zaduženi i prezaduženi imaće ozbiljne izazove 2023. godine jer će kamatne stope rasti i neki kredit koji ste plaćali 2 i 3 odsto sada će plaćati 8, 9, 11, možda i 15 odsto i to su ogromne razlike. I ta neka rata koja je bila 100 evra sada će biti 180 evra. I taj neki biznis plan koji ste napravili na osnovu nekih parametara kada ste uzimali kredit, pada u vodu. To je situacija u kojoj smo trenutno i jednostavno nema dobrih vesti.
– Biće dosta firmi koje će otići u bankrot, naročito one koje su zadužene i one koje nisu zadužene po fiksnim kamatama. Kada referentne kamatne stope odu gore, banke će podići svoje i rate će postati neizdržive u momentu kada vama pada prodaja. To je uvek tako u ekonomiji. Tako da je osnovna stvar – zadrži posao i trudi se da tvoja firma bude ta koja će da preživi – kaže Đukanović.
Prvih 6 meseci najbitniji
Rade Rakočević, preduzetnik i investitor iz Društva za investiranje Senzal Capital, smatra da će u narednoj godini privrednici imati dva velika problema.
– Period prvih 6 meseci u ovoj godini je dosta bitan za kompanije, gde će morati da se prilagode novim okolnostima. One koje budu produktivnije, koje uspeju da efikasnije i sa istim cenama održe kvalitet proizvoda i usluga, koje ne budu puno podigle cene, će ostvariti veliki uspeh i u drugoj polovii godine ali i u narednim godinama. Tada će se ustvari videti ko efikasnije i produktivnije vodi svoj posao i te firme će moći bolje da odgovore na inflatorna očekivanja koja su najveći problem – kaže Rakočević.
Drugi, najveći problem za privrednike tokom ove godine, naš sagovornik vidi kao nedostatk radne snage.
– Drugi najveći problem biće nedostatak radne snage. Tako da treba razmišljati u tom pravcu da biznis bude skroz napravljen da funkcioniše u digitalnoj sferi. To znači da digitalizacija ne bude samo reč koja se stavlja na sajt, već treba razmišljati o biznisu koji može da se organizuje kroz platformu, da bude skroz napravljen da funkcioniše u digitalnoj sferi – zaključuje Rakočević.
Lana Matijević, rukovodilac sektora za uvoz i izvoz i komuniciranje sa inostranim partnerima u IM “Matijević”, ukazuje na strah od povećanja troškova zbog cena energenata, ali i strah od daljeg rasta kamatnih stopa.
– Strah je uvek od povećanja troškova. Pre svega struje, gasa, kamata… Sva ta povećanja dovode i do smanjene tražnje, koja je drugi najveći strah svih privrednika. Svakako je potrebna intervencija drzave, najviše u smanjenju poreza i podsticaju ulaganja domaćih privrednika – kaže ona.
Strah od neizvesnosti
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) kaže da je najveći strah privrednika neizvesnost.
– Najveći strahovi su uvek neizvesnost. Obzirom na to da je u takva godina diktirana sa nekim svetskim uticajima na na koja često ne možemo da utičemo ali je gotovo sigurno da oni ne donose ništa dobro. Privrednici uvek treba i žele da svoje poslove postavljaju sigurno i da prave planove za koje očekuju da se ispune, sad je situacija takva da je to problematično. Dakle relativna neizvesnost bez suviše optimizma u tim procenama šta će se dešavati – kaže Atanacković.
On dodaje da onako kako se osećaju građani, osećaju se i poslodavci, s tim što kod građanja iznenađenja koja mogu biti negativna se sporije razvijaju i manje su prisutna nego u privredi, gde skokovi plus – minus, mogu biti mnogo veći.
Toplica Spasojević, predsednik kompanije ITM sistem smatra da 2023. godina neća biti laka. Tri najveća straha u ovoj godini kaže on biće manji dotok investicija, nestabilnost energetskog sistema i inflacija.
– Preko 65 odsto Srpskog izvoza ide za EU, tako da sve što se dešava kod njih, odražava se na nas. Tu pre svega mislim na dotok stranih investicija. 2021. godina bila je rekordna sa skoro 4 milijarde dolara, prošla je isto bila odlična, ali mislim da to sada neće da se ponovii da ćemo morati da tražimo unutrašnje rezerve, pre svega u javnim preduzećima, a zatim i kod privatnih kompanija – kaže on.
Naš sagovornik dodaje da će jedan od važnih stubova razvoja u ovoj a i u narednim godinama biti da se oslonimo na sopstvene snage i rast domaćih investicija, kako državnih tako i privatnih.
– Drugi strah je nestabilnost u energetskom sistemu. Ne znamo šta nas čeka u budućnosti. Iako je sada malo izvesnije nego prošle godine, i limitiranje cene od strane države daje neku sigurnost da možete da planirate i da znate šta da očekujete u budućnosti, dalje pogoršanje energetske strukture zatvoriće neka preduzeća koja su zavisna od energetike i tu neće moći ni država da pomogne jer neće biti isplativo – kaže naš Spasojević.
Zato se, kaže naš sagovornik moramo skoncentrisati na obnovljive izvore energije i da svako preduzeće rešava svoj problem, da stavljaju solarne panele na krovove, izolaciju… što ćepomoći bilansu na energetskom nivou cele zemlje.
– Treći strah je inflacija. To je najopasnija boljka Ekonomije. Sve što se sada radi od strane NBS malo olakšava privredu i usporava inflaciju ali privredi daje i novi zadatak i visoke kamate otežavaju poslovanje. Naročito onim preduzećima koja su se zadužila – kaže naš sagovornik.
On ukazuje i da jedna od posledica podizanja kamatnih stopa bi se mogla odraziti na zapošljavanje. Imajući u vidu da Srbija već ima deficit radne snage, ovog problema kod nas neće biti. Međutim, kako kaže, tu se javlja drugi problem. Kako je Evropa takođe u deficitu sa radnicima, i olakšava zapošljavanje ljudima sa Balkana, tako da ćemo i to osetiti.
– Sigurno neće biti laka godina, ali vidimo u kom pravcu to ide, pa možemo da planiniramo – zaključuje Spasojević.
Izvor: Blic biznis
