Prošlu 2022. godinu obeležile su ekonomske nedaće koje su pogodile čitav svet, pa i Srbiju. Zbog rata u Ukrajini došlo je do naglog skoka cena hrane, ali i energenata što je poput domino efekta izazvalo rast inflacije u svim evropskim zemljama, a potom i rast kamatnih stopa. Odavno nije bilo ovako skupog zaduživanja što bi moglo dodatno da uspori privredni rast.
Profesorka ekonomskog fakulteta Danica Popović u intervjuu za Euronews Srbija kaže da poslednji podatak Zavoda za statistiku koji kaže da međugodišnja inflacija iznosi 15 odsto, zapravo nije realan pokazatalj jer su, kako navodi, neke cene u našoj zemlji zamrznute.
“Inflacija nije 15 odsto i to mi dobro znamo jer su oni zamrzli neke cene. Da cene budu onolike kolike jesu, onda bismo mogli da vidimo da je to preko 20 odsto ili čak i više. Ovde je pitanje ko snosi taj trošak kada se cena zamrzne? Neki prodavac. Mi smo kao potrošači od toga malo oslobođeni, tako da ne treba baš ni da se žalimo. Međutim, kao zemlja da kažemo da je inflacija 15 odsto, to je stvarno…”, kaže Popović.
Međutim, na konstataciju da su u pitanju zvanični podaci i da iz NBS ovim povodom navode da veruju da su uspeli da smire inflaciju koja se proteklih meseci kreće upravo oko tih 15 odsto, Popović kaže da nju zapravo treba sagledavati kroz troškove na papiru, ali one realne, kao i globalno.
“Jedan veliki uzročnik inflacije je uvozna inflacija, to što se dešava u svetu – cena nafte je užasno rasla neko vreme. Osim toga i hrana u svim zemljama je skakala. Vi imate i inflaciju na osnovu gledanja realnih troškova koji su stigli. Zaista treba očekivati da se sve to smiri. Koliko će u svemu tome uspeti Narodna banka, malo zavisi od nje”, dodaje Popović.
Komentarišući zamrzavanje cena, Popović kaže da je u pitanju dobro rešenje, ali ne za sve. Na taj način, smatra ona, štite se oni kojima takav vid pomoći nije potreban.
“Nisam pobornik ograničavanja cena zbog inflacije. Vi na taj način sve žive štitite. Šta je nama cilj kada krene inflacija? Da zaštitimo najranjivije: invalide, penzionere i sve one koji žive od najnižih primanja. Njima ne sme da se desi inflacija, nikakva. Vlada je ograničavanjem cena finasirala druge. Sve je to rasipanje. Sve da se skupi, vi biste napravili socijalni program. Što da štitimo od inflacije one koji nisu u posebnim socijalnim kategorijama. Kada ne bismo štitili, dobili bismo taj privredni rast. Da se zna ko šta može. Nikavih zamrzavanja nije bilo u drugim i većim zemljama”, dodaje Popović.
Ona navodi da borba protiv inflacije referentnom kamatnom stopom jeste jedini civilizovani način kako bi se ona smanjila.
“Drugi način je onaj koji je radila guvenerka. Zapravo, kada osiguranje želi da poveća svoju premiju, ono pošalje pismo da se smanji – da ti neko odozgo javi da ne treba da ti padne na pamet da diraš cene”, objašnjava ona.
Popović navodi da je pored inlacije bitan i privredni rast zemlje, ali dodaje da je njena procena da i kada bi se inflacija smirila, on ne bi postojao.
“Ako povećaš količinu novca u zemlji, što ga je više, on manje vredi. Ako povećaš kamatnu stopu, ti smanjuješ količinu tog novca – što ga je manje više će vredeti i inflacija će biti manja. Ovde takođe privredni rast zavisi od privrednika koji vode privredu. Ako vama javna preduzeća imaju toliko učešće u BDP-u gde sede partijski kadrovi, onda vi nemate osećaj za povećanje privrednog rasta. Ono što je osnova za povećanje privrednog rasta jeste da ljudi svojom glavom odlučuju u koje će investicije da ulažu. Sada i da pustiš sve to da se smiri, opet ne bi imao privredni rast”, kaže ona.
U predlogu budžeta za 2023. godinu, planirano je 25 milijardi dinara za subvencije privredi, što je treći najveći izvoz subvencije. Fiskalni savet navodi da ovim planom, Vlada ima za cilj da privuče što više investicija. Popović kaže da je ovo dobra ideja kada se neko od ulagača dvoumi da li da invesitra i da se to pokazalo kao praksa zemalja koje su ovo već primenjivale.
“Taj metod subvencija je metod koji je jako kratko primenjivan. To je kod nas još Dinikić doneo. Kada vidite iskustva drugih zemlja – Mađarske, Češke, Poljske i slično, pokazalo se da su ovakve subvencije privlačile (investicije), ali samo u onim momentima kada se neko dvoumio. Na primer, kada se neka firma dvoumi da li će u Češku ili Poljsku, pa onda Česi podmite subvencijama da ne bi otišlo na tu drugu stranu”, objašnjava ona, dodajući da je njihov cilj da neki ljudi samo neko vreme budu zaposleni.
Popović kaže da i za tako nešto treba da postoji alternativa, a da je presudan privredni ambijent.
“Alternativa je da se ljudi sami zaposle. Ako neko treba da šije cipele, oni će lako da nađu posla i to jedino ako ima dobrog privrednog ambijenta. Ljudi će uvek birati lakše rešenje. Ako toga nema, oči će biti otvorene i oni će tražiti”, dodaje Popović.
Komentarišući klimu u Evropi, pre svega zbog rata u Ukrajni. MMF je nedavno objavio analizu koja se tiče Ruisije i njenog privrednog pada, a Popović kaže da treba da budemo svesni činjenice da su Rusi sada zbog akteulne situacije u prilično nezavidnom položaju.
“Ja sam odrasla u neko drugo doba. Nije mi jasno kako neko može da se raduje padu Rusije, kada tamo žive neki ljudi koji su pod sankcijama kao mi kada smo bombardovani. Ne znam zašto je Rusija jednako Putin. Ne treba se radovati tome što je neko ekonomski loše. Lanac je razbijen. Mi smo imali dobru lekciju. Kako je povezana zemljina kugla? To je pokazivala jedna obična olovka. Kažu vam da jedna gumica iz Tajvana, grafit je iz Afrike, a dizajn iz Čikaga… I kada vi pogledate tu olovku, onda vidite da je jedna olovka imala 28 delova iz različith zemalja sveta. Sada više niko na svetu ne može da napravi jednu olovku”, objasnila je Popović.
Izvor: Euronews
