Šta je za vas brend? Primera je mnogo. Od Coca Cole, preko Ikee, pa sve do luksuznog Luj Vitona. Svi oni važe za “brendove” zato što kupce čine da se osećaju posebnim.
Ovaj tekst biće posvećen Luj Vitonu jer je u pitanju modni brend koji nije dostupan svakome, kao što je to slučaj sa proizvodima iz Coca Cole i Ikee.
Pokušaćemo da odgovorimo na pitanje šta je to što ljude tera da kupuju i koriste skupe Luj Viton torbe, obuću, odeću, aksesoare pa čak i ako ne pripadaju grupi ljudi koji važe za materijalno osigurane, iliti kako bi se danas reklo, bogate.
Luj Viton – kompanija stara gotovo dva veka
Luj Viton je danas proizvođač luksuzne i skupe odeće, ručno izrađenih putnih torbi visokog kvaliteta i skupih modnih detalja napravljenih od kože. Kompanija je osnovana u Parizu 1854. godine, i u početku je proizvodila kovčege (tvrde torbe) pre no što je postala čuvena po svojim putnim torbama koje su rađene po narudžbini.
Prve mušterije ove kompanije u većini slučajeva bili su pripadnici tadašnje evropske aristokratije. Ovo je tada bio značajan podatak koji je pomogao kompaniji da se u svetu pozicionira kao proizvođač luksuzne robe.
Godina 1987. bila je prekretnica za ovu kompaniju jer se u tom trenutku spojila sa kompanijom Moet Hennessy, proizvođačem skupog konjaka i šampanjca. Na ovaj način nastala je najveća svetska kompanija za proizvodnju luksuzne robe LVMH.
Način poslovanja izdvaja Luj Viton
Ono što Luj Viton, pored kvaliteta o kojem svedoče brojni korisnici ali i modni stručnjaci, izdvaja u odnosu na druge luksuzne i manje luksuzne brendove jeste način poslovanja. Objasnićemo to kroz plastičan primer.
Jedan od najpoznatijih brendova brze mode, Zara, mogao bi nam biti primer za upoređivanje. U Zarinim prodavnicama možete kupiti torbu po ceni od 50 do 100 evra, od skaja i ostalih, ne tako dugotrajnih materijala. Ove torbe proizvode se u sumnjivim uslovima, šiju ih krojači koji nisu dovoljno plaćeni, od materijala koji štete životnoj sredini, distribuiraju se u velikim količinima, te se tako niko od onih koji tu torbu poseduju ne oseća preterano bitnim.
S druge strane, način poslovanja Luj Vitona nalaže ovom brendu da, osim praktičnosti prilikom proizvodnje torbe ispuni i druge uslove. Luj Viton torba nudi proizvod vrhunskog kvaliteta, od prirodnih materijala kojima se posvećuju prvo dizajneri, a zatim oni koji šiju i pažljivo distribuiraju torbe do mesta na kom će se one prodavati. Takođe, ovaj brend prilikom kupovine svojim kupcima pruža potpuni ugođaj, od priče koja stoji iza njenog nastanka, do pomaganja stručnih lica prilikom izbora, preko osećaja da ste zaista posebni dok fizički sedite i uz čašu dobrog šampanjca odlučujete koju ćete torbu da izaberete.
Posebne marketinške taktike
Ono po čemu se kompanija izdvaja jeste i jedna od najuspešnijih marketinških taktika da svake godine predstavi ograničenu kolekciju svojih proizvoda.
Na primer, 2004. godine lansirana je torba Theda, koja je koštala 5.500 dolara i u početku se mogla kupiti samo u SAD-u, u prodavnici kompanije LV u njujorškoj Petoj aveniji. Nekoliko nedelja posle lansiranja ovog proizvoda, već je postojala lista čekanja za više meseci unapred.
Slična je situacija sa velikim brojem proizvoda koji izlaze iz fabrika ovog luksuznog brenda.
Slavne ličnosti, kao što je Dženifer Lopez, učestvuju u marketinškim aktivnostima kompanije, a proizvodnja je ograničena na lokacije u Francuskoj, Španiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Zašto je otvaranje svake nove prodavnice izazov za sebe?
Luj Viton je počeo sa otvaranjem maloprodajnih objekata 1977. godine a sada ima preko 300 prodavnica širom sveta. Međutim, sve ove prodavnice isključivo su u vlasništvu kompanije koja nema nikakve ugovore sa distributerima ili franšizama.
Zbog svega prethodno napisanog, verujemo da otvaranje nove prodavnice predstavlja veliki izazov kao i da postoje standardi koji se moraju ispratiti zbog dugogodišnje tradicije.
Svaka radnja treba da poseduje svoj upečatljivi dodir luksuza a da opet isprati imidž brenda.
Prodavnica u Tokiju – spoj muzeja, pozorišta i prodavnice
Jedna od nedavno otvorenih prodavnica, smeštena u Tokiju, stavlja akcenat na novi aspekt luksuza. Naime, ovde se stavlja akcenat na atmosferu koja je opisana kao spoj muzeja, pozorišta i prodavnice.
Nalazi se u Roppongiju, delu grada u kome je noćni život najaktivniji, te je radnja dizajnirana u skladu sa tim.
Kupci u ovoj prodavnici ulaze u prostrani atrijum u kojem mogu da razgledaju kolekcije. Glavna atrakcija ove radnje jesu masivne kamene stepenice opasane mrežom od više stotina fiber-optičkih kablova koji trepere i otkrivaju niz apstraktnih slika. Gornji sprat je urađen na temu noćnog kluba sa par tematskih delova.
Međutim, najviše pažnje privlaći sama spoljašnjost zgrade. Na zgradi nema nijednog običnog prozora već ona sadrži 12,5 metara visok i 36 metara dugačak zid izgrađen od 40.000 staklenih cevi.
Arhitekte kažu da je ideja bila da se napravi misteriozna, treperava spoljašnjost prodavnice koja će mamiti ljude da u nju zakorače.
Naravno, ono što primećujemo, pored upečatljive atmosfere o kojoj se vodilo računa, jeste i subjektivni osećaj kupaca kada se u istoj i nađu – koji je, prema mišljenju mnogih, ta vrednost koju ovaj brend kod kupaca i onih koji bi voleli da to postanu.
Na čelu LV – najbogatiji čovek sveta
Ono što definitivno svedoči uspehu ovog brenda jeste što je čovek koji na čelu, francuski biznismen Bernar Arno (predsednik i izvršni direktor modne kuće Luj Viton), od kraja prošle godine prvi čovek na svetu po bogatstvu. Moglo bi se reći da mu je ovaj način poslovanja i vođenja jedne kompanije doprineo ovakvom skoru.
Arno (73) je došao na vrh Forbsove liste milijardera sa neto vrednošću od 191,2 milijarde dolara. Najveći deo njegovog imetka stiže iz konglomerata LVHM, a procenjuje se na više od 192 milijarde dolara.
On je svoje bogatsvo sticao tokom pune četiri decenije. Nadimak “kralj svetskog luksuza“ dobio je zbog linija modnih brednova koji se nalaze u njegovom vlasništvu.
Arno poseduje polovinu poznatog francuskog modnog lanca, u čijoj se grupaciji nalazi Luj Viton, ali i još 70 poznatih svetskih brendova. Luksuz mu je drugo ime, te se potrudio da u biografiju upiše vlasništvo nad brendovima Belvedere, Dom Perinjon, Henesi, Sefora, Fendi i Dior.
Izvor: BIZLife
