Srpska inflacija višestruko premašila evropsku: Da li je uvezeni rast cena samo iluzija?

Premda se od početka krize izazvane ratom u Ukrajini širom sveta beleži značajan inflatorni rast, zvaničnici i institucije veliki skok cena u Srbiji pravdaju uvoznom inflacijom, iako je naša inflacija znatno viša od evropskog proseka, piše Danas.

Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je u Srbiji u martu ove godine bila 16,2%, dok je u evrozoni, prema podacima Eurostata, iznosila 6,9% za isti mesec, odnosno 7% u aprilu.

Ipak, iz Narodne banke Srbije tvrde da je inflacija posledica poskupljenja energenata i hrane na svetskom tržištu, te da naša zemlja na spoljne, uvozne faktore – ne može uticati.

Međutim, nejasno je odakle Srbija uvozi inflaciju ako je ona, za preko duplo, niža u državama evrozone.

“Za inflaciju su ključni domaći faktori”

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava za Danas da je uvozna inflacija od početka rata zaista predstavljala veliki uzročnik rasta cena, ali da sada, ipak, ona ne preovlađuje.

“U početku smo više uvozili inflaciju nego sada. Postojala je uvozna inflacija, i ona se tokom 2021. i 2022. godine sagledavala kroz visok rast uvoznih cena. Međutim, u poslednjih nekoliko meseci, uvozne cene mnogih proizvoda opadaju, ili im je rast vrlo mali. S tim u vezi, inflacija u toku ove godine, ili u poslednjih pet – šest meseci, ne može da se objasni uvoznom inflacijom”, kaže Arsić.

Kako dodaje, u novijem periodu, za inflaciju su ključni domaći faktori, u koje spadaju odloženo povećanje cena energenata, odmrzavanje cena prehrambrenih proizvoda i fiskalna i monetarna ekspanzija primenjena tokom prethodne tri godine.

“Druge zemlje su naime cene energenata povećale tokom prošle ili godine pre nje, a mi smo tek počeli ove. Takođe, kočili smo inflaciju veštačkim zamrzavanjem cena pojedinih prehrambenih proizvoda, a one su sada ‘odblokirane’, pa i to utiče na inflaciju. Konačno, jedan od faktora koji je uticao na našu inflaciju jesu veliki stimulansi koje je država primenila 2020. i 2021. godine. Iako su pomogli da ostvarimo dobre rezultate u pogledu kretanja BDP-a, uticali su da tražnja raste brže od proizvodnje, samim tim podupirući inflaciju”, objašnjava Arsić.

Prema njegovim rečima, realno je očekivati da inflatorne razlike između Srbije i zemalja evrozone opstanu do kraja godine.

Rast cena odraz sistemskih slabosti

Sa njim je saglasan i Dejan Šoškić, bivši guverner NBS i profesor na Ekonomskom fakultetu, koji naglašava da nivo inflacije u Srbiji otkriva greške u vođenju ekonomske politike prethodnih godina, ali i bitne sistemske slabosti u našoj zemlji.

Kao prvi razlog ovakvog stanja, ovaj ekonomista navodi to što je monetarna politika na inflaciju reagovala sa zakašnjenjem od oko devet meseci, u odnosu na potreban trenutak reakcije, na šta je, kako tvrdi, i sam ukazivao u javnosti još u leto 2021. godine.

“Drugi razlog je taj što je na inicijalni špekulativni i kratkoročno previsoki rast cena na svetskom tržištu, trebalo reagovati kratkoročnim jačanjem dinara. To nije učinjeno, jer je pomenuti ‘alat’ nepotrebno ‘potrošen’ 2017. godine, kada je dinar ojačao sa oko 124 na oko 117 dinara za evro. I to sve, bez ikakvih pozitivnih efekata na ekonomiju zemlje, ali sa politički popularnim nominalnim posledicama. Treća greška bila je nepotrebno i pogrešno usmerena ekspanzivna fiskalna politika i ekspanzivna monetarna politika. Četvrta – očigledno odsustvo konzistentne agrarne politike, koje je dovelo do toga da je rast cena hrane u Srbiji veći od zvanične inflacije, iako je naša zemlja tradicionalno sposobna da proizvodi više hrane nego što su naše potrebe”, objašnjava profesor.

Na sve ovo, Šoškić kao i Arsić, loš potez vidi u zakasnelom i neadekvatnom uvođenju rasta cena električne energije i gasa, u godini kada je inflacija visoka, umesto da je to urađeno pre par godina, kada je inflatorni rast bio ispod donje granice inflacionog cilja.

Upravo iz pomenutih razloga, on objašnjava da ne čudi razlika u stepenu inflacije koja se javila u Srbiji u odnosu na zemlje evrozone, jer je, kako napominje, nju teže oboriti u zemljama u kojima postoji neadekvatno i nekompetentno upravljanje javnim preduzećima.

K. Bondžulić

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Danasa