Kolika nas inflacija očekuje 2023. i kako oporaviti EPS da ne bude “hronični bolesnik” javnih finansija

Uprkos brojnim izazovima – inflaciji, energetskoj krizi, posledicama sukoba u Ukrajini – fiskalna politika i fiskalni rezultati u 2022. godini u Srbiji su bili dobri, kaže za emisiju “U središtu pažnje” Radio Beograda 1 predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

“Privredni rast će biti 2,5 odsto, koliko prognozira i MMF. Pozdravljam odluku što smo potpisali aranžman sa tom finansijskom institucijom,  jer će nam to obezbediti dovoljnu likvidnost”, dodaje Vlahović.

Sličnog mišljenja je i zamenik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić, koji ističe da je ovo rekordna godina po prilivu stranih investicija koje su stigle u zemlju, što ilustruju i podaci – za prvih 10 meseci ove godine imali smo gotovo četiri milijarde evra priliva. Stopa nezaposlenosti je pala ispod devet odsto.

Budžet za 2023. godinu, koji će presudno odrediti ekonomsku politiku u narednoj godini, zasnovan je na tri stuba: povećanju penzija, plata i minimalne zarade, nastavku izdvajanja za investicije i ulaganjima u energetski sektor.

Fiskalni savet smatra da budžet za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora.

“Javni prihodi i javni rashodi (bez energetike) u najvećoj meri su uravnoteženi, zadržava se visok nivo izdvajanja za javne investicije i nastavlja se sa postepenim rasterećenjem doprinosa i poreza na rad. Važna pozitivna novost u budžetu za 2023. je i to što se ukidaju neselektivne isplate novca stanovništvu”, ističe profesor Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

EPS mora da bude stub zelene energetske tranzicije 

Aleksandar Vlahović napominje da će gubitak EPS-a u ovoj godini biti na nivou od oko 900 miliona evra. Smatra da će ti gubici u idućoj godini biti znatno manji zbog viših cena električne energije.

Prema njegovim rečima, EPS mora da investira u površinske kopove, da investira u otkrivku da bi se otvorili novi površinski kopovi, kako bi se dopremao kvalitetniji ugalj i kako bismo izbegli uvoz uglja iz inostranstva. Jako je važno, dodaje, da se u sledećoj godini ozbiljno pristupi restrukturiranju preduzeća iz energetskog sektora, pre svega profesionalizacijom menadžmenta.

Sličnog mišljenja je i Bojan Stanić koji podseća na moguću promenu same kompanije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, gde bi država bila većinski akcionar, što daje prostor za ulazak privatnog kapitala i mogućnost da se do novog kapitala dođe na otvorenom tržištu.

U Fiskalnom savetu smatraju da će od 2024. godine EPS verovatno postati profitabilno preduzeće, ali će čak i tad ostati trajni rizik za javne finansije ukoliko odmah ne otpočnu temeljne reforme.

“Finansijsko krvarenje EPS-a trebalo bi da se zaustavi s otvaranjem novog rudnika uglja što se najavljuje za 2024. godinu, eventualno kraj 2023. Kada se to desi, EPS će obnoviti svoju posustalu proizvodnju i neće više morati da uvozi ogromne količine skupe električne energije i uglja. Bez temeljnih reformi koje bi morale napokon da počnu da se sprovode u narednoj godini EPS će i dalje biti hronični bolesnik javnih finansija Srbije”, ističe profesor Pavle Petrović.

Podseća i da je sa MMF-om dogovoreno povećanje cene struje od osam odsto u januaru i osam odsto u maju. U januaru će gas poskupeti za 11 odsto, u maju 10 odsto, ali se najavljuje i u novembru od 10 odsto, što će se proceniti “u hodu”. Zato je važna pomoć države energetski ugroženim kupcima.

Inflacija glavni problem 

Inflacija je trenutno 15,1 odsto, a u proseku za celu 2022. godinu iznosila je 12 odsto.

Profesor Petrović napominje da je moguće da u decembru i januaru dostigne i 16 odsto i da krene da pada nakon marta.

Inflacija je udar na životni standard građana, a naročito utiče na siromašniji deo stanovništva za koji možda dostiže i 25 odsto, jer se četvrtina njihovog dohotka istopi zbog inflacije.

Očekuje se da će se povećanjem plata i penzija očuvati životni standard građana, ističu naši sagovornici. Naglašavaju i da su za veći privredni rast u 2023. neophodne reforme poslovnog okruženja, vladavina prava i kočenje korupcije.

Izvor: RTS