Privreda traži dodatno vreme za punu primenu sistema elektronskog fakturisanja

Puna primena e-faktura u privredi počinje 1. januara 2023. godine. Svi privrednici i u privatnom sektoru moraće da šalju i primaju fakture preko sistema elektronskog fakturisanja (SEF).

Zakon o elektronskom fakturisanju primenjuje se od 1. maja na subjekte javnog i privatnog sektora, dok su privrednici koji posluju sa javnim sektorom od početka maja 2022. morali su da izdaju fakture kroz SEF, a od 1. jula i da ih primaju, ne samo od subjekata javnog sektora već i od privatnika koji odaberu da im fakture dostave kroz elektronski sistem.

Od 1. januara sledeće godine izdavanje i čuvanje elektronskih faktura biće obavezno u svim transakcijama između subjekata privatnog sektora.

Prema rečima privrednika, privatni sektor nije u dovoljnoj meri spreman za primenu e-faktura jer sistem još nije u dovoljnoj meri funkcionalan i pristupačan.

“Pozitivno je to što je obezbeđen besplatan sistem preko portala e-fakture i što posrednici nisu obavezni”, navode iz udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS) u razgovoru za Biznis.rs.

Najviše problema imaju oni koji imaju i najviše faktura, odnosno veliki sistemi. Njima je potreban adekvatan period prilagođavanja.

“Problema je još uvek mnogo. Prilikom postavljanja sistema nailazi se na poteškoće, kao što je na primer ta da registracija radi u Edge pretraživaču, ali ne radi u Chrome-u. Nije svima jasno šta je Consent ID, zašto je potrebno, zašto nije dovoljno logovati se sa sertifikatom sa LK. Postoje poteškoće prilikom logovanja pomoću sertifikata, što pojedini posrednici koriste u reklamama kao svoju prednost, ali je to pokazatelj nedovoljne funkcionalnosti sistema koji takav ne bi smeo da bude pušten u punu primenu”, ističu naši sagovornici.

Oni kažu da će, s obzirom na to da nisu svi obveznici e-faktura, imati i dodatni posao umesto da se digitalizacijom pojednostavi sistem.

“Sistemi nisu umreženi (sistem mora biti prebačen sa eUprave na Poresku upravu), pa dolazi do problema kod rada sa javnim sektorom i duplog posla sa izdavanjem fiskalnog računa, storniranjem, izdavanjem e-fakture, gde u procesu može doći do grešaka i duplog obračuna PDV-a. Knjižna odobrenja ne rade, pa obračun ide u plus umesto u minus i zadužuje za PDV, umesto da odbija. Mnogima je nejasna namera da postanu dobrovoljni korisnici na osnovu preuzimanja jednog dokumenta kad im je većina poslovanja bazirana na komitentima koji nisu obveznici e-faktura”, kažu iz udurženja ZPPS ocenjujući trenutno stanje privatnog sektora kada je reč o uvođenju elektronskih faktura.

Velike kompanije imaju najviše problema

Poreska savetnica Sandra Jovović iz kompanije Mazars kaže da problemi i strepnje privatnika u vezi sa primenom e-faktura jesu realni, ali da je uvek potrebno određeno vreme da se novi zakon prilagodi korisnicima i da se propisi ne mogu praviti za pojedince, već za ceo sistem. Zato je neophodno da se privrednici, koliko je to u njihovoj mogućnosti, što više i što pre tehnički prilagode sistemu i Zakonu o e-fakturisanju.

“U najvećem su problemu veliki privrednici koji imaju različite vrste prometa koje je potrebno evidentirati. U tom smislu zakon se pravi za prosečnog obveznika koji nema previše transakcija, i onda dođu veliki entiteti koji ne spadaju u tu grupu. Ovaj sistem ima još nekih nedostataka i nedoumica u praksi, ali nažalost obveznici su ti koji će morati da se prilagođavaju sistemu. Bilo je dosta frustracija kod privrednika jer je bilo mnogo različitih verzija i tog interfejsa i kako će sve na kraju izgledati, odnosno funkcionisati”, objašnjava Jovović.

Ako sistem e-faktura padne, sve staje

Naša sagovornica ističe da je veliko pitanje da li će sve od 1. januara funkcionisati kako treba.

“Ako sistem bude imao poteškoća, ako padne ili se desi nešto slično, onda sve staje. To jeste validna briga koju svi imaju. Ali zakonodavac je i tu predvideo rešenje, pa ako dođe do toga onog trenutka kada se žargonski rečeno sistem “vrati u život” smatra se da su e-fakture isporučene. Smatram da će najveći izazov imati velike kompanije koje imaju veliki broj faktura na dnevnom nivou”, ocenjuje poreska savetnica kompanije Mazars.

Zbog svih nejasnoća i, prema rečima privrednika, kratkog vremenskog roka za prilagođavanje veliki broj udruženja traži od nadležnih institucija odlaganje primene e-faktura.

Iz udruženja ZPPS smatraju da bi zbog svih navedenih problema bilo ispravno da se odloži primena do razrešenja problema na način da sistem bude jednostavan i funkcionalan.

“Ne želimo da nas sistem elektronskih faktura dodatno uvodi u pravnu nesigurnost, kao što se to desilo sa e-fisklalizacijom, zbog čega imamo 6.000 manje radnih mesta kod preduzetnika i sve više zatvorenih objekata”, ističu iz udruženja.

Poreska savetnica Sandra Jovović iz kompanije Mazars kaže da su i udruženja softverskih kompanija tražila odlaganje primene e-faktura zato što smatraju da ne mogu da isprate sve zahteve za podešavanjima softvera, kao i da sistem nije dovoljno testiran da bi se znalo da će sve raditi u praksi.

“Privrednicima u privatnom sektoru je na vreme dat interfejs, odnosno radno okruženje na kojem bi isprobali kako sistem funkcioniše. Bilo je vremena da se pomoću tog testnog okruženja vidi da li će raditi u praksi. Svakako je preporuka obveznicima da se na vreme pripreme i što više prilagode”, zaključuje poreska savetnica.

Zakon o elektronskom fakturisanju