Cene nafte porasle su pošto su se veliki proizvođači složili da nastave da smanjuju proizvodnju, a grupa G7 i njeni saveznici pristali da ograniče cenu ruskog energenta.
Cena sirove nafte u ponedeljak ujutro je porasla za oko 0,6 odsto, na više od 86 dolara po barelu.
G7, grupa sedam najrazvijenijih zemalja u petak je pristala da ograniči cenu ruske nafte na 60 dolara po barelu kako bi povećala pritisak na Rusiju zbog invazije na Ukrajinu.
U međuvremenu, grupa proizvođača nafte Opek+ saopštila je tokom vikenda da će se držati vlastite politike smanjenja proizvodnje.
OPEK+ je grupa od 23 zemlje izvoznika nafte, a tu spada i Rusija, koja se redovno sastaje kako bi odlučila koliko će sirove nafte prodati na svetskom tržištu.
„Ova odluka OPEK+ da zadrži kvotu predstavlja posrednu vrstu podrške tržištu nafte“, rekao je Kang Vu iz S&P Global Komoditi Insajt za BBC.
Analitičari kažu da su cene nafte takođe podstaknute ublažavanjem kovid ograničenja u nekim kineskim gradovima, što bi moglo dovesti do povećanja potražnje za ovim energentom.
U više gradova u Kini nadležni su najavili popuštanje ograničenja posle masovnih protesta protiv nulte kovid politike.
„Uverenje da bi Kina mogla da ubrza planove za ponovno otvaranje donelo je izvesnu dozu optimizma“, rekao je Stiven Ines, izvršni partner u SPI Aset Menadžment.
Ograničenje cene
U zajedničkom saopštenju prošle nedelje, G7 i Australija su navele da će ograničenje od 60 dolara po barelu za rusku naftu stupiti na snagu u ponedeljak ili „vrlo brzo posle toga“.
Dodali su da ta mera treba da „spreči Rusiju da profitira od rata protiv Ukrajine“.
Ograničenje cene znači da će samo ruska nafta kupljena za manje od 60 dolara po barelu moći da se otprema koristeći tankere zemalja G7 i EU, osiguravajuće kompanije i kreditne institucije.
To bi moglo otežati Moskvi prodaju naftu po višoj ceni, jer se mnoge velike kompanije za transport i osiguranje nalaze u zemljama G7.
Grupu G7 čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Države.
Rusija je saopštila da neće prihvatiti ograničenje cena i zapretila da će prestati da izvozi naftu u zemlje koje usvoje te mere.
Horhe Leon, potpredsednik norveške konsultantske kuće za energetiku Ristad Energi, rekao je za BBC da bi cene nafte mogle da porastu kao posledica novonastale situacije.
„Rusija je bila veoma jasna da neće prodavati sirovu naftu onome ko potpiše ograničenje cene“, rekao je on.
„Dakle, verovatno će biti nekih poremećaja u narednim mesecima i stoga će cene nafte opet početi da rastu“.
Brige oko snabdevanja
Cene nafte i gasa porasle su zbog zabrinutosti da bi napad Rusije na Ukrajinu mogao da utiče na snabdevanje.
Rusija je drugi najveći proizvođač sirove nafte u svetu posle Saudijske Arabije i snabdeva oko trećinu potreba Evrope.
Dženet Jelen, američka ministarka finansija rekla je da će ograničenje cena takođe predstavljati dodatni udarac na finansije ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Ograničiće prihode koje koristi za finansiranje njegove brutalne invazije, a istovremeno će se izbeći ometanje globalnog snabdevanja“, tvrdi Jelen.
Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, nazvao je ograničenje „slabim potezom“ koja ne može da nanese ozbiljnu štetu ruskoj privredi.
U ponedeljak u celoj EU stupa na snagu i zabrana uvoza ruske sirove nafte morskim putem.
Iako će Rusija sigurno osetiti određene posledice zbog odluke G7, one će delimično biti ublažene okretanjem Moskve ka drugim tržištima poput Indije i Kine, koje su trenutno najveći pojedinačni kupci ruske sirove nafte.
Izvor: BBC na srpskom
