Izdašna, nesvrsishodna trošenja: Ne zna se na šta je država portošila 190 miliona evra u 2021. godini

“Naše analize pokazuju da su u 2021. godini realizovana izdašna trošenja kroz tekuću rezervu koja nisu bila prikazivana u Službenim glasnicima, i koja, po svemu sudeći, nisu svrsishodno trošena”, utvrdio je Fiskalni savet analizirajući Završni račun budžeta Srbije za 2021. godinu.

Kako se navodi, preko tekuće budžetske rezerve u 2021. potrošeno je 22 milijarde dinara (190 miliona evra) više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima, a izveštaji o trošenju ovog novca su u dokumentima označenim kao “strogo poverljivi” i “poverljivi”. “Posebno je zanimljivo to što je od ukupnog trošenja svega tri odsto preneto na razdeo BIA, dok je ostatak usmeren na korisnike van bezbednosnog sektora za šta je teško pronaći racionalno objašnjenje”, ukazuje se u analizi.
„Mehanizam tekuće budžetske rezerve uveden je kako bi se omogućilo da se budžet brzo prilagodi nepredviđenim okolnostima, dozvolivši Vladi da samostalno donosi odluku u realokaciji budžetskih sredstava sa jedne na drugu rashodnu poziciju (bez da legitimitet za to dobije u Skupštini)“, pojašnjava Fiskalni savet.

Trošenje iz tekuće rezerve, međutim, ukazuje se u izveštaju, često se nije koristilo za saniranje posledica nepredviđenih događaja, već za finansiranje tekućih politika – što nije opravdano, prenosi N1.

„Rešenja o korišćenju ovog mehanizma (iznos, korisnik sa koga je novac uzet, korisnik kome je prenet i za koje namene) donosi Vlada, nakon čega se ona objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije. Naše analize pokazuju da su u 2021. godini realizovana izdašna trošenja kroz tekuću rezervu koja nisu bila prikazivana u Službenim glasnicima, i koja, po svemu sudeći, nisu svrsishodno trošena“, utvrdio je Fiskalni savet.

Naime, kako se ističe, u završnom računu može se videti da je preko tekuće rezerve potrošeno 190 miliona evra (22 milijarde dinara), a izveštaj o trošenju ovog novca nije objavljen u realnom vremenu zato što su ti dokumenti označeni kao ‘poverljivi’ i ‘strogo poverljivi’.

Subvencije Srbijagasu poverljive?

“Posebno je zanimljivo to što je od ukupnog trošenja svega 750 miliona dinara (tri odsto) preneto na razdeo BIA, dok je ostatak usmeren na korisnike van bezbednosnog sektora za šta je teško pronaći racionalno objašnjenje. Pojedinačno najveće trošenje – 17,7 milijardi dinara (150 miliona evra) – bio je prenos sredstava na razdeo Ministarstva finansija iz 29. decembra 2021. godine. Imajući u vidu da je u sličnom iznosu i sličnom periodu država upravo preko ovog konta dala velike zajmove Srbijagasu za pokrivanje gubitaka, nije isključeno da su upravo ove subvencije klasifikovane kao poverljive“, navodi Fiskalni savet.

S druge strane, kako se ukazuje, sam Srbijagas u svojim izveštajima za 2021. eksplicitno navodi da je dobio subvenciju iz republičkog budžeta u skladu sa Uredbom o privremenoj meri ograničavanja cene gasa.

„Ostaje nejasno zašto Vlada to nije mogla da navede u završnom računu kada je već preduzeće objavilo ovu informaciju“, konstatuje Fiskalni savet.

Od ostalih korisnika kod kojih je teško pronaći opravdanje za oznaku poverljivosti Fiskalni savet izdvaja sledeće: 1,5 milijardi dinara prenetih Ministarstvu privede 23. decembra i 750 miliona dinara istom korisniku 27. decembra i 300 miliona dinara prenetih Generalnom sekretarijatu Vlade 16. septembra.

„Manje iznose pod oznakom poverljivosti dobijali su još i Državno pravobranilaštvo, Republička direkcija za imovinu i Avio-služba Vlade“, ističe se u izveštaju.

Ko je zajmio i za šta

Fiskalni savet konstatuje, takođe, da drugu godinu zaredom budžetske pozajmice probijaju plan a da to nije adekvatno obrađeno u završnom računu.

„Ovu praksu bi trebalo hitno promeniti. Budžetske pozajmice su u 2021. godini dostigle rekordno visokih 49 milijardi dinara i bile su preko 2,5 veće nego što je bilo predviđeno rebalansom, iako je on pravljen svega par meseci pre kraja kalendarske godine. Pomenuto odstupanje, premda ogromno u apsolutnom i relativnom iznosu, u završnom računu gotovo da uopšte nije obrađeno. Dodatni je nedostatak to što završni račun ne pruža ni kompletan uvid u strukturu ovih izdataka – kojim preduzećima i pod kojim uslovima su krediti odobreni, da li se i kada očekuje vraćanje sredstava u budžet i dr“, navodi se u analizi.
Ne zna se kome smo plaćali kazne i penale

Fiskalni savet konstatuje da Završni račun budžeta i dalje ne daje informacije po kom osnovu, kome i u kom pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2021. godini.

„U Završnom računu za 2021. godinu prikazano je da su ukupni izdaci za kazne i penale iznosili 17,5 milijardi dinara (oko 150 miliona evra). Iako se može doći do informacije koji su državni organi isplaćivali najveće kazne i penale – konkretno u 2021. godini Ministarstvo odbrane, Privredni sud, MUP itd, ne postoje obrazloženja kome, za šta i kom pojedinačnom iznosu su plaćane kazne i penali“, ukazuje se u izveštaju.

Ovo su, navodi Fiskalni savet, neproduktivni rashodi koji su već neko vreme na veoma visokom nivou, a u 2021. su bili, primera radi, skoro 80 odsto veći od čitavog budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine.

„Premda delimično imamo razumevanja da se detaljni prikaz iznosa po kaznama i penalima ne može prikazati u Zakonu o budžetu, imajući u vidu potrebu da se ne prejudiciraju ishodi sudskog spora pre okončanja, smatramo da nema opravdanja da se podaci ne navedu u završnom računu – pošto se sporovi okončaju i sve isplate realizuju. Transparentno objavljivanje podataka o kaznama i penalima omogućilo bi sticanje boljeg uvida u stvarne uzroke nekontrolisanog kretanja ovih rashoda, i u krajnjoj liniji stvorilo dobru analitičku osnovu da se spreči njihov dalji rast u budućnosti. Takođe, bolji prikaz realizovanih kazni po sporovima pokrenuo bi i pitanje odgovornosti za preuzete a neizvršene obaveze“, naveo je Fiskalni savet.
Subvencije neobrazložene

Podaci o subvencijama za privlačenje investicija ni u najnovijem Završnom računu nisu detaljno obrazloženi.

„Subvencije privatnim preduzećima za ulaganja od posebnog značaja u 2021. godini iznosila su približno 16,5 milijardi dinara, čime je premašen i poslednji plan iz oktobarskog rebalansa koji je sastavljan svega nekoliko meseci pre kraja godine. Dodatno, isplaćeni iznos znatno je (za 65%) veći u odnosu na ostvarenje iz 2020. godine, kada je realizovano oko 10 milijardi dinara – što pojačava potrebu da se ovi rastući troškovi detaljnije prikažu i dezagregiraju u završnom računu“, ukazao je Fiskalni savet.

Koliko je planirano, a koliko se utrošilo

Obrazloženje odstupanja realizacije u odnosu na plan, iako se prostire na 150 strana, gotovo da nema nikakvu informacionu, niti analitičku vrednost. ukazuje se u izveštaju.

„Budžetski korisnici imaju obavezu da u posebnom delu završnog računa objasne sve razloge koji su doveli do odstupanja pojedinačnih rashoda u odnosu na planirane veličine. Međutim, osnovni problem leži u tome što nisu propisani adekvatni standardi u izveštavanju po ovom osnovu (npr. nije jasno naznačeno šta se koristi kao plan s kojim se poredi realizacija i sl), pa budžetski korisnici ovo izveštavanje tretiraju vrlo ležerno i neobavezujuće“, konstatuje se u izveštaju.

Konkretno, nijedan korisnik ne izveštava o odstupanju u odnosu na originalni budžet, pa čak ni rebalans – što su limiti kojima Skupština daje legitimitet – već u odnosu na poslednju dodeljenu aproprijaciju koja se tokom godine mnogo puta menja i revidira diskrecionim odlukama Vlade i bez saglasnosti poslanika i skupštinske rasprave.

„Tako se dolazi do apsurdne situacije u kojoj u završnom računu gotovo nema korisnika koji je imao probijanje budžetskog plana; ogromna većina iskazuje ‘uštede’ jer izvršenje porede sa aproprijacijama koje su uvažile sve ad hok mere i politike, prebacivanja iz tekuće rezerve i dr, što ne odgovara stvarnom stanju. Konkretan primer za 2021. jesu, recimo, subvencije za JP PEU Resavica koje su probile plan gotovo dvostruko (realizacija bila 8,5 milijardi dinara, budžetom a potom i rebalansom bilo predviđeno 4,7 milijardi), o čemu nema nijedne reči u obrazloženju jer se ovi rashodi porede sa aproprijacijom koja je naknadno uvećana“, pojašnjava Fiskalni savet.

Drugi, možda još ilustrativniji primer jeste Ministarstvo finansija.

„Ministarstvo finansija u obrazloženju nije našlo za shodno da navede (i objasni) potpuno novi program koji nije bio predviđen budžetom niti rebalansom, a koji je doneo troškove od 40 milijardi dinara (kreditna podrška knjižena na nabavci finansijske imovine, namenjena za pokrivanje gubitaka javnih energetskih preduzeća). Smisleno bi bilo da se odeljku koji se bavi odstupanjima od plana u završnom računu posveti mnogo više pažnje – ne samo da se kao kriterijum planske veličine uzmu Zakon o budžetu i rebalans, već da i sadržaj bude detaljniji i smisleniji“, navodi se u izveštaju.

Izvor: N1