Optimizam šefa može da izazove katastrofu: Strategija za lidere kako da odgovore na zabrinutost radnika

Šef koji insistira da je sve u redu dok zaposleni gunđaju i misle suprotno može da bude poziv kompanije o hitnom društvenom pitanju. U eri aktivizma i organizovanja zaposlenih, posebno je važno da šefovi i zaposleni shvate da njihove kompanije treba da se pozabave važnim društvenim pitanjima koja utiču na radno okruženje.

Problem je, međutim, što se čini da se to ne dešava tako često. A kada se ne dogodi, u najavi je korporativni nered.

Prema ekspertkinji za liderstvo Megan Rajc, čije se istraživanje fokusira na način na koji ljudi komuniciraju na radnom mestu, postoji jedan glavni uzrok nesaglasnosti, ono što ona naziva “mehurom optimizma“.

Jednostavno rečeno, mehur optimizma se odnosi na tendenciju lidera da precenjuju koliko se prijatno osećaju njihovi zaposleni, objasnila je Rajc u septembarskom TED razgovoru.

“Precenjujete svoju pristupačnost i svoje veštine slušanja. A to sve znači da potcenjujete snagu osećanja kod nekih vaših zaposlenih”, dodala je ona.

Profesor liderstva i dijaloga na Međunarodnoj poslovnoj školi Hult, Rajc je tokom pet godina intervjuisala stotine aktivista i lidera za knjigu pod nazivom “Speak Up“.

Jedna od centralnih komponenti “balona optimizma” je fenomen koji Rajc naziva “slepilo prednosti“. Kada imate etikete koje prenose status u okvir određene hijerarhije, verovatno ste poslednja osoba koja shvata kako ta oznaka (generalni direktor) može da utiče na vašu pristupačnost, navela je Rajc, prenosi CNBC.

“U stvari, tek kada nemamo te etikete, možemo ih nekako pogledati i reći: ’Bože, oni prave razliku u tome kako ljudi ovde mogu da se izjasne“, dodala je ona.

Šta lideri mogu da urade povodom ovoga? Megan Rajc ima direktan priručnik koji sadrži četiri tačke i pomaže poslodavcima da bolje odgovore na zabrinutost svojih radnika u vezi sa uzavrelim socijalnim pitanjima.

1. Slušajte

Lideri moraju rutinski da sebi postavljaju relevantna pitanja.

“Da li ste malo odvojeni? Kako znate šta vaši zaposleni smatraju važnim u njihovom radnom okruženju?”

Jedini način da se zaista odgovori na ta pitanja je slušanje.

“Nemojte da pretpostavljate da znate šta je važno“, rekla je.

Postoji mnogo uputstava o najboljim praksama slušanja za lidere, ali je Rajc naglasila da je najvažnija komponenta “shvatanje da je skoro neizbežno da ste malo odvojeni i da morate da uradite mnogo više da biste zaista otkrili šta je važno zaposlenima”.

2. Preispitajte svoje pretpostavke

Međutim, balon optimizma je samo jedan deo kolača. Tokom svog istraživanja, Megan je pitala hiljade ljudi kako definišu reči “aktivista“ i “aktivizam“.

“Moramo da razumemo pretpostavke i asocijacije koje unosimo u aktivizam, jer to naravno utiče na to kako ćemo na njega da reagujemo“, rekla je ona.

Kao primer, ona navodi svoje vreme u radu sa odborom zdravstvene organizacije, gde je jedan zaposleni bio izrazito glasan o klimatskim promenama, redovno kritikujući napore organizacije.

“Bilo je zaista zanimljivo, jer su ga neki rukovodioci označili kao izazivača nevolja, i na neki način želeli da ga se otarase. Ali bilo je nekoliko šefova koji su ga videli kao začetnika”, prisetila se ona.

Ono što se smatra aktivizmom zavisi od toga ko ga definiše, a lideri moraju da prepoznaju svoje pretpostavke kako bi mogli da “reaguju sa više svesti i više pažnje“, zaključila je Rajc.

3. Neaktivnost nije opcija

Rajc je naglasila da je “neaktivnost podjednako politička kao i akcija“, dodajući da kada lideri kažu da su apolitični po hitnim pitanjima, to je u suštini oksimoron.

Iako bi bilo gotovo nemoguće da šef govori o svakom pojedinačnom društvenom pitanju, Rajc je rekla da bi lideri jednostavno trebalo “da donesu svesne, koherentne, autentične odluke o tome za šta će se zalagati i za šta neće”.

Tu odluku treba da donesu u saradnji sa zainteresovanim stranama i dodala je da su, “zaposleni jedan od ključnih aktera“.

4. Započnite dijalog

Lideri moraju da shvate šta zaposleni misle o odgovoru na dosadašnje napore aktivista. Nejasne korporativne floskule kao što je “slušanje i učenje“ verovatno ne idu pod ruku.

Održavanje balona optimizma pod kontrolom je ključni deo slagalice, kazala je Rajc, i podsetila da je ovakav dijalog neuredan.

“Prepun je ranjivosti, dvosmislenosti i neslaganja. Zato lideri pokušavaju da to toliko izbegavaju. Ali to više ne možete da izbegavate, to nije održiva strategija. Moramo da postanemo daleko bolji u eksperimentisanju, u očekivanju posledica i u učenju iz grešaka”, rekla je ona.

Izvor: BIZLife