U banku, investiciju, ili slamaricu: Šta je najbolje da uradite sa ušteđevinom?
Imajući u vidu energetsku krizu i inflaciju sa kojom se suočava Evropa, naši sugrađani koji imaju štednju u devizama suočavaju sa dilemom šta sada raditi.
Prvi izbor za to su u većini slučajeva nekretnine, odnosno nepokretna imovina, ali i ostavljanje tog novca u banci ili pak prebacivanje u drugu valutu.
Kada je reč o štednji u trećim valutama. profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić kaže za Blic da ovakve promene ne treba da brinu naše građane koji na štednom računu imaju iznose do 20.000 evra, jer se ove oscilacije tiču “velikih igrača”.
“Prosečne štediše koji imaju ušteđevinu od 5.000 do do 20.000 evra ne treba u ovom trenutku da menjaju ušteđevinu u neku drugu valutu. Mi smo ovde u evrima i u dinarima, investicije su nam u toj valuti, kupovina stanova i automobila takođe, tako da prebacivati ušteđevinu sada u dolar pa posle vraćati kada kupujete nešto, nema mnogo smisla“, kaže Grubišić.
Iako bi prema računici mnogih na transakciji prebacivanja nekoliko hiljada evra štednje u američku valutu mogli i da zarade, profesor Grubišić kaže da je ovo ipak “priča” za velike i bogate igrače.
“Promena kursa dolara je zanimljiva za one koji imaju dosta novca ili su poslu sa naftom i gasom koja se indeksira u petrodolarima. To je 0,01 odsto ljudi u zemlji. Tu su i kriptotržišta koje se obračunavaju u dolarima“, kaže profesor.
Investiranje u nekretnine
Da nekretnine ne bi bile samo “skladišta” novca, ljudi ih izdaju i to se u poslednjih par godina ispostavilo kao vrlo unosan biznis.
Recimo stan prosečne kvadrature 47 kvadrata na Novom Beogradu može da se kupi po ceni od 129.000 evra, kako glasi primer sa jednog oglasa. Stan tolike kvadrature se, na primer, u prestonici može izdati mesečno za 450 evra. Da bi se taj uloženi novac vlasniku vratio kroz izdavanje, potrebno je oko 23 godine.
A izdavanje vikend-kuće od 50 kvadrata mesečno u okolini Novog Sada može doneti 150 evra mesečno. Što bi značilo da bi prihod od kirije ovakve nekretnine mogao dostići i 27. 000 evra za petnaest godina.
Što se tiče vikendica na planinama cena izdavanja po danu u proseku je 35 evra na planinama, a u bolje opremljenim kućama za odmor i do 60 evra. Uzevši ovu prosečnu cenu izdavanja, pod punim kapacitetom na mesečnom nivou dobit bi iznosila 1.050 evra, što bi na godišnjem nivou iznosilo 12.600 evra. Za jednu deceniju izdavanjem ovakve vikendicu bi se zaradilo i do 126.000 evra, piše list.
(Blic)
